Немачки амбасадор после пуча: „На фиреровом месту бих рекао да поштујем народ који љубоморно брани своју независност“ (21)

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

Година 1941, 29. март. Министарству иностраних послова. Строго пов бр. 147. Телеграм стиже из Москве. Први пут после пуча јавља се наш амбасадор Милан Гавриловић:

„Јављам Вам ради знања.

1. Храброст коју је наш народ показао задивила је све и задобила отворене симпатије. Зато је промена примљена овде у свим круговима необично добро, нарочито у самој влади. О томе сам имао прилике да се за ова два дана потпуно уверим, нарочито после разговора који сам јуче имао с Вишинским, који ћу вам усмено изложити. Они су непрестано желели да се ми одупремо, наравно из својих разлога, и сада је на нама да се овим користимо до крајње мере могућности и да тренутну заједницу интереса постепено развијамо, јер сад и они добијају више храбрости према Немцима, а шири слојеви у војсци и народу не знају за кабинетске политике суптилности.

2. Остаје као тамна тачка неизвесности ситуација око Турске због досадашње совјетске политике. Из те неизвесности Турска мора што пре да изађе. Треба деловати што брже и енергично (Гавриловић у ранијим депешама предлагао савез с Турском и заједнички фронт на Балкану – прим. аут.)

3. У немачкој амабасади је права констернација. Криве тамошњег немачког представника. Кажу: ‘Није познавао менталитет Југословена. Допустио је да буде изненађен.’

4. У италијанској амбасади пуна потиштеност.“

Одушевљење Гавриловића није дуго трајало, као ни кураж српске улице. Новој влади у Београду требала је једна ноћ да прихвати исту ону политику коју је толико осуђивала. Симовићева влада прихватила је тројни пакт, а да јој нико то званично није тражио. Зато Гавриловић сада добија нови задатак. Министар спољних послова Момчило Нинчић шаље телеграм свим нашим дипломатским представништвима:

„Прво питање које се појавило пред југословенском владом после промене режима 27. марта било је питање односа с Немачком и Италијом, као и гледање на тројни пакт. С тим у вези саопштио сам овдашњем немачком и италијанском посланику да краљевска влада остаје верна принципу поштовања закључених међународних уговора, па према томе и протокола у Бечу. У вези с овим саопштењем, од немачке и италијанске владе, није било никаквог одговора, нити реакције.“

Наш амбасадор у Москви зато поново има исти задатак. Дипломатија мора да поправља политику улице. 1. априла Гавриловић ће се сусрести са руским, енглеским, италијанским, немачким и мађарским представницима.

„После италијанског видео сам немачког амбасадора. Примио ме је у свом стану. Био је необично потресен догађајима. Остали смо пун сат. Приступио ми је речима:

‘Молим вас, објасните ми откуд ова промена? Шта је узрок томе? И тако изненада? Па ми смо све учинили за вас. Гарантовали смо границе, а ништа нисмо тражили.’

Готово усплахирено у исти мах ми је саопштио:

‘Знате ли да су Идн и Дил у Београду? Код вас пале куће наших сународника.’

Рекао сам одмах:

‘Не пале куће. Ако ви желите рат с нама, вама нису потребни ови претексти. Ваша штампа то доноси за случај да се решите на рат, да припреми своје и страно јавно мњење. Зашто да ратујемо. Ми не добијамо ништа, а ви ако нас нападнете створићете баш оно што желите да избегнете: балкански фронт. Је ли то ваш интерес?'“

– Наравно да није. Ми не желимо рат с вама. Али зашто сте онда потписали? – питао се немачки амбасадор.

Гавриловић му је изложио историјат наших односа, њихово мишљење о Словенима и пресију да против своје воље напустимо неутралан положај. На крају изразио је чуђење како немачки посланик у Београду није осетио расположење народа.

– Ви кажете све сте учинили за нас. Гарантовали сте нам границе. Али ми нисмо тражили те гаранције. И од кога нам гарантујете? Од Енглеске? Они немају никаквих територијалних претензија. Ми и сада не желимо рат с вама. Али ако нам га наметнете, примићемо га. Нама ће бити врло тешко, али верујте и вама. И зашто? – готово је претио Гавриловић.

– Зашто нам нисте говорили тако пре потписа? Ми не желимо рат, нисмо ни спремни за то, отворено кажем, али како наћи излаз? – остао је упоран представик Рајха.

– Наш министер у Београду дао је гаранције вашем посланику у Београду. Ето излаза. Више од тога не можете нам тражити.

– Потпуно се слажем. Одмах ћу све изложити фиреру.

– На његовом месту пред овом великом народном променом ја бих рекао да поштујем народ који овако љубоморно брани своју независност. Изјавио бих да такав народ не треба да се боји напада Немачке и да таквог напада неће бити. То би доликовало фиреру. И такав гест би наш народ схватио. И таквим гестом би учинио више него силом.

„Изгледао је искрено утучен“, наставља Гавриловић, „и после дужег времена рекао ми је: ‘Све ћу ово изложити фиреру још вечерас. Понављам, ми не желимо рат.'“

Амбасадор још није знао за фирерову директиву број 25 коју је донео још 27. марта. Напад на Југославију само што није почео. Гавриловић, ипак, 1. априла шаље и депешу број 159 о сусрету с италијанским амабасадором. И он га је успешно слагао: „Ви знате моје мишљење. Увек сам био за мир на Балкану.“

У депеши строго. пов. 155 Гавриловић наставља:

„Имао сам дуг разговор с мађарским послаником. Питао ме да ли ћемо признати Трипартитни пакт. У том тренутку нисам имао још изјаву учињену немачком и италијанском посланику, и одговорио сам му: ‘Није више важан наш потпис на том пакту. Важни су смисао и дух наших односа с Немачком и наша национална част на коју смо исто тако осетљиви као и ви. И ви сте ставили свој потпис на Трипартитни пакт, па сте се ипак борили против, јер сте сматрали да су вам повређени интереси и национална част. Ми смо направили велику промену, јер је прошла влада почела да клизи и пада у један понижавајући положај, који није одговарао народном осећају о својој сигурности и својој части.'“

На то ми је он одговорио: „Али нешто морате да платите за оно што добијате, а добијате гаранције.“

‘Ми уопште ништа нисмо тражили, па зато немамо ни шта да плаћамо. Нама се намећу и роба и цене, а сила природно изазива отпор. Ми рат нећемо, али ако нам се наметне, ми га примамо као и увек. Сад све зависи од Немаца.’

Одговорио ми је с много симпатија: ‘Ви сте херојски народ. Можда још свака нада није изгубљена да се овај спор с Немачком уреди. Немам утисак да Немачка жели рат с вама.'“

ЗА разлику од мађарског амбасадора, енглески представник у Москви знао је и пре Гавриловића да је пучистичка влада прихватила све обавезе из тројног пакта. Његов разговор с Гавриловићем од 1. априла зато изгледа као и сваки други неколико месеци раније:

„Енглески амбасадор ми каже да се боји да у Енглеској и Америци ваша декларација не буде рђаво примљена и моли да се дају потребна објашњења за народ. Рекао сам му да ће наш народ добро разумети, а надам се да ће је разумети и на страни. Ја се само бојим, рекао сам му, да је и фирер тако добро не схвати.

Међутим, вечерас у разговору с Вишинским, коме сам предао сада и писмену нотификацију декларације коју сте предали италијанском и немачком амбасадору, он ми је рекао: ‘Ваша је политика потпуно исправна и ваша је декларација на свом месту.'“

Пучистичка политика била је попут намесништва пре ње. Једино што више није било саговорника у Берлину. Као и много пута раније, Србија је заиграла на своју „адут карту“: на Русију…

КАМПАЊА ЈЕ ПОЧЕЛА

„Док су најшири слојеви нашег народа у јавним манифестацијама изражавали своју радост поводом догађаја од 27. марта, дотле су немачка штампа и радио отпочели кампању против наше земље истичући да је од тада немачка мањина изложена злостављању и насиљу. Овоме су се придружиле мађарска, румунска и бугарска штампа и радио“, наводи се у циркуларном писму нашим амбасадама које 3. априла 1941. потписује министар дипломатије Момчило Нинчић.

– Приликом поменутих манифестација било је спорадичних инцидената сасвим невине природе као неколико разбијених прозора на немачким кућама и непријатељских поклича против Немаца. Исто тако било је и мањих физичких испада неодговорних елемената и пијаних људи. Међутим, није било ничег што би могло дати ма и најмање повода за кампању ових размера. Та кампања појачава свакодневно тон износећи разне варијанте злостављања, што је апсолутно неистинито.

Сами представници немачке мањине у Цељу, за које је немачки радио тврдио да су били предмет злостављања, спонтано су изјавили преко нашег радија да су те тврдње апсолутно нетачне и измишљене.

У свему томе нема ни трунке истине. У нашој земљи владају свуда потпун мир и ред.

*Фељтон „Истина о последњим данима Краљевине Југославије“ базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића

НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутори: Миодраг Јанковић и Вељко Лалић

Извор: НЕДЕЉНИК

Везане вијести:

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Тајна оставке кнеза Павла: Написана је месецима пре него што су пучисти уперили цеви (2)

Сведочење кнеза Павла о сусрету са Хитлером: Рекао сам му да моја земља мрзи Италијане, нисам му свакако могао рећи да мрзи и Немце (3)

Писмо краља Џорџа упућено кнезу Павлу: Заиста бих желео да можемо да ти пошаљемо оружје (4)

Британски државни секретар: Срби, сетите се Лазара коме је важније било небеско него земаљско царство (5)

Немачка порука југословенском амбасадору у Москви: Борићемо се немилосрдно, свим средствима. С тим будите начисто (6)

Кнез Павле о Хитлеру: Осећате језу од њега, лице му је жуто као у воштане фигуре (7)

Слободан Јовановић о кнезу Павлу уочи потписивања Тројног пакта: Он је чудан човек. Много пуши, потамнео је у лицу (8)

Како је краљевска војска дочекала рат: „Издржећемо око шест недеља. После нећемо имати ни хране, ни муниције“ (9)

Писмо кнеза Павла војводи од Кента: Ти си знао да је последња ствар коју сам желео, да се бакћем с југословенском политиком (10)

Како су Енглези купили пуч: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941, јер смо ми ту револуцију купили“ (11)

Степинац о пучу 27. марта: Срби и Хрвати су два света која се никад неће ујединити, док је један од њих у животу (12)

Генерал Бора Мирковић: Пре него што сам одлучио да извршим државни удар, ломио сам се данима (13)

Тајно удружење „Конспирација“: Ко је све рушио намеснички режим кнеза Павла (14)

Драгиша Цветковић пише кнезу Павлу: Како је измишљено да нам је Немачка обећала Солун (15)

Мусолинијева понуда кнезу Павлу: Заменом становништва Истре и Косова можете да посрбите територију која вам је важна (16)

Како се око кнеза Павла водила полемика: Да ли је Југославија желела Солун? (17)

Како је припреман пуч 27. марта: „Кроз британску амбасаду је прошло толико експлозива да је чудо што цела Југославија није одлетела у ваздух“ (18)

Планови Петра Другог: Како је малолетни краљ припремио војску за бекство у Грчку (19)

Адолф Хитлер о српској војсци: Немачки војник је научио да поштује свог храброг противника (20)

Захвалите другу Стаљину: Како је Југославија споразумом са Совјетским Савезом покушала да се сачува Хитлеровог напада (22)

Како је Слободан Јовановић „преломио“ кнеза Павла (23)

Тајна архива коју је кнез Павле доставио једном америчком историчару: „У ове папире не сме да има увид ниједан Југословен“ (24)

Последње речи кнеза Павла: Не, немојте их убити (25)

Шта је било после: Емигрантски рат виновника и жртви 27. марта (26)

Како је Драгиша Цветковић одговорио Черчилу: Желео сам да уштедим Југославији несрећу и уништење (27)

Дан када су југословенски комунисти клицали „живео Хитлер!“ (28)

Анте Павелић о 27. марту: „Пучисти су спремили спровод, наша усташка ствар је посве сигурна“ (29)

Београд је био препун шпијуна. Нарочито опасни били су немачки, пошто су се издавали за енглеске (30)

Милан Стојадиновић и све о афери „два одсто ратне штете“ (31)

Душан Симовић: Мене су као поштеног официра злоупотребили (32)

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Сведочење Димитрија Љотића о 27. марту: Пучисти су ми понудили да уђем у владу и да се изјасним за Енглезе. Одбио сам, наравно (34)

Трећи српски устанак „без иједне капи крви“: Како је припреман државни удар (35)

Још једна тајна 27. марта: Британци нудили Стаљину цео Балкан (37)

Како се Геринг захвалио пучистима на 27. марту: Сада можемо да рашчистимо старе рачуне (38)

Последње године Краљевине Југославије: Доба када је у Београду цветала уметност (39)

Кнез Павле и Милан Кашанин: Пријатељство које је родило најмодернији музеј у овом делу Европе (40)