arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ЧЕДОМИР АНТИЋ: Захтевајући да свет призна геноцид који су Турци извршили над њиховим народом, Јерменија може да буде узор Србији и Србима

16. децембар 2019.

Не улазећи у разлоге зашто су баш сада после 35 година „размишљања“ САД усвојиле резолуцију која потврђује геноцид над Јерменима, оне су се придружиле Француској, Русији, Немачкој… За историчаре је непобитна чињеница да су размере злочина који су Турци починили Јерменима с пролећа 1915. такве да он представља геноцид — намеру уништавања народа. Историчар Чедомир Антић објашњава да је током Првог светског рата, те 1915. године, када је Османском царству већ почело да иде лоше на фронтовима, започео процес који је подразумевао потпуно истребљење мноштва народа у источним крајевима тог царства све до данашње Сирије. То је био државни терор. У то време су Османским царством владали официри преко једног од тих великих комитета, који су

Сусрет са историјом: Французи и Британци потписали први пакт са Хитлером

16. децембар 2019.

Ревизија истине о Другом светском рату почела падом Берлинског зида. Изјава руског председника Владимира Путина пре неки дан, на састанку организационог одбора за обележавање 75. годишњице победе у Другом светском рату, да покушаји искривљавања историјских истина не престају, и да су се томе придружили не само наследници нацистичких саучесника, већ и неке угледне међународне институције и европске структуре, поново је скренула пажњу јавности на резолуцију Европског парламента, у коме се Совјетски Савез изједначава са нацистичком Немачком. Подсећамо да је 19. септембра европски парламент, поводом 80. годишњице од почетка Другог светског рата, усвојио документ „О важности очувања историјског сећања за будућност Европе“ за који је гласало 535, а против било 66

Роман “Бљесак” – прича о рату, страдању и достојанству

16. децембар 2019.

У Бањалуци је синоћ промовисан роман “Бљесак” Жељка Мандића који говори о рату у Западној Славонији. Мандић је рекао да је ово антиратни роман који “више говори о нама него о другој страни”. “То је прича о јунаку који проживљава тај рат и кроз своје личне трагедије и дилеме покушава да из њега изађе као човјек и да се од онога са чим је суочен у рату и страдању издигне ријешен свих моралних дилема, спреман да настави живот”, рекао је Мандић новинарима у Бањалуци. Према његовим ријечима, читалац романа би требало да се “пребаци” у вријеме рата да би осјетио како је тада живио човјек око кога су падала гранате

Протојереј-ставрофор Стојиљко Кајевић: Само жртве могу да опросте зло усташа

15. децембар 2019.

Десети учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је протојереј др Стојиљко Н. Кајевић. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“

Служен помен страдалим Србима у Западној Славонији и Билогори

14. децембар 2019.

У селу Кусоње код Пакраца данас је организовано молитвено сјећање на страдале Србе у Западној Славонији и Билогори у периоду од августа 1991. до јануара 1992. године, када је убијено више стотина цивила, а многи се и данас воде као нестали. У Цркви Светог великомученика Георгија у Кусоњама тим поводом јутрос су служени Света литургија и помен за страдало српско становништво.Предсједник Вијећа српске националне мањине Пожешко-славонске жупаније Никола Ивановић рекао је Срни да је у егзодусу становништва тог подручја стотину села остало пусто и спаљено, док су бројни мјештани који су дочекали Хрватску војску у својим кућама убијени или нестали. Ивановић, који је и замјеник градоначелника Пакраца, истиче да се

ИЗ АРХИВА: У Братунцу је сваки дамар живота обележен свирепим печатом рата

14. децембар 2019.

Живахни градић, обгрљен питомим селима уз Дрину, само неупућенима изгледа идилично. У Братунцу је сваки дамар живота обележен свирепим печатом рата. Док се у сумрак млади из Сребренице, Љубовије, Милића, Скелана окупљају у братуначким кафићима, у дворишту Славке Матић (60) у насељу Бјеловац влада мук. Младости овде нема. Њене две ћерке, тинејџерке, убили су у кући 14. децембра 1992. рано ујутру. И супруга су јој убили. Целу породицу. Унучиће никад неће имати. – Моје цурице што се ни на ког нису ни каменом бациле убише на спавању. Не кажем, убијали су и наши, али су бар њихове жене и децу одвозили аутобусима. А муслимани се сјурили с брда да нас

Јасеновац – логор у којем су требали бити истријебљени Срби и Јевреји

14. децембар 2019.

Највећи број убијених у Јасеновцу, а који су поријеклом из БиХ, били су становници Поткозарја и града Сарајева. Јасеновац је топоним који се у јавном простору земаља насталих распадом СФРЈ користи веома фреквентно, а најчешће га у расправама користе ревизионисти хисторије који настоје умањити његов злочиначки обим. У оспоравању хисторијских истина иде се тако далеко да се у јавност пласирају тврдње како то уопште није био логор смрти и како су највећи злочини на том локалитету почињени након завршетка Другог свјетског рата, у вријеме Федеративне Народне Републике Југославије. Међутим, сви релевантни хисторијски налази недвосмислено свједоче како је Јасеновац био мјесто колективног ужаса за заточене и како је био дио усташког

Чије су кости, и из ког времена, пронађене у Карановцу код Бањалуке? (ВИДЕО)

13. децембар 2019.

Чије су кости прије 10-ак дана пронађене и ископане у Карановцу код Бањалуке? Иако готово сви мјештани знају да су у шуми близу цркве и школе у том селу покопани страдали четници из Другог свјетског рата, у Институту за нестала лица БиХ не мисле тако. По већ устаљеној матрици одмах су рекли – ријеч је о бошњачким жртвама из протеклог рата у БиХ. Екипа Печата је била у Карановацу и разговарала с мјештанима. Шта је забиљежила погледајте у видеу. Извор: РТРС

Срби логораши страдали и од братске руке

13. децембар 2019.

Шта се наводи у саопштењу државне комисије о логору сајмиште, основаном крајем 1941. Навршило се пуних 78 година откако су први логораши пристигли у највећи немачки логор на југоистоку Европе – Сајмиште. За непуне четири године, колико је логор постојао, живот је у њему или непосредно после изласка изгубило скоро 40.000 људи, показује Саопштење 87 Државне комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача, у које су „Новости“, као једине представник медија, имале увид. Саопштење је потписао председник Комисије др Душан Недељковић, универзитетски професор, 11. јануара 1946. Комисија се углавном бави историјатом логора од 1942. године, када је окончан Холокауст, и када је у већ њему убијено око 7.000 Јевреја

Исповест: „Ја сам Бранко Тепић, дечак из носиљке мајке Кнежопољке“

13. децембар 2019.

Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Слика жене што погурено корача ратном пустињом: у носиљци на леђима беба, за руку води девојчицу. Прст ставља на усне и показује јој да буде тиха. Трагом ове фотографије, која је настала 1944. године

Прича о мајци коју су натерали да испече сина на ражњу: Народ памти данак у крви по ужасима, а не по прилици за напредак

13. децембар 2019.

Трагом текста у “Новостима” о покушају прекрајања историје под отоманском окупацијом, „Печат“ истражио сличности нациста и Османлија, власништво „Бигза“ који је издао спорни уџбеник и ширу тенденцију ревизије наше прошлости. Историчар Срђа Трифковић наводи да модерни турски пропагандисти трагедију деце отете у оквиру девширме представљају као стипендију за Харвард или Јејл и као сјајну шансу за децу из сиромашних породица да добију првокласно образовање и добре каријерне могућности. Тужно је када улогу турских пропагандиста преузму домаћи историчари. У колективно сећање житеља села Велики Извор у близини Зајечара урезана је прича о мајци која је, не желећи да јој Турци, што су на један Ђурђевдан дошли да сакупљају данак у крви,

Бокан: БОЖЈА ПРОМИСАО И ДОБРА ДЕЛА ДАКЕ ДАВИДОВИЋА СПАСИЛИ ГА ОД СИГУРНЕ СМРТИ

12. децембар 2019.

Ми, православни хришћани, као да се стидимо да у овом обезбоженом и циничном свету пројавимо своју веру, чак и онда када су у питању сасвим очигледне ствари. Посебно када је реч о неком чуду, о нечему што у себи носи јасан знак свемоћне Воље нашег Творца. А зовемо Га, притом, Сведржитељ, и молитвама сведочимо каква је то сила немерљива у питању.  И када се ова наша, све ређа спремност на чудо, јавно изговори, читава наша јавност (или: њен највећи део) почиње да се мршти, буни и исмева оваква тумачења. У томе, нажалост, учествују чак и понеки од нових богослова (оних који ”чуда” своде на ”приче из давнина” и ”средњовековне маштарије

Помен убијенима у Јеминовцу

12. децембар 2019.

У знак сећања на 42 мештана који су 1991. године убијени у селима у околини Пожеге и ове године одржан је парастос и полагање венаца. Крајем октобра 1991. године хрватске снаге спровеле су присилну евакуацију у 26 српских села у околини Пожеге и том приликом исељено је више од 2.000 људи. Део жена и старијих мештана није напустио своје куће, а 10. децембра хрватске јединице нападају та села и том приликом убијају 42 мештана Чечавца, Чечавачког Вучјака, Јеминовца, Рушевца и Шњегавића. За овај злочин до данас нико није одговарао, а припадници српске заједнице окупиле су се и ове године на овај дан, који се у свету обележава и као Међународни

Опет одбили „Дјецу Козаре“: Филмски центар Србије трећи пут није подржао филм о страдању српског народа у НДХ

12. децембар 2019.

Потпуно сам разочаран, ово што се дешава за мене је скандалозно, каже Лордан. Један од најзначајнијих стваралаца југословенске кинематографије, са пројектом новог филма „Дјеца Козаре“, о страдању српског народа у доба НДХ, по трећи пут је одбијен на конкурсу ФЦС (два пута на конкурсима у категорији за дугометражне игране филмове са националном темом). И мада у образложењу за ову одлуку УО ФЦС наводи да је реч о „значајној теми која третира најтрагичније тренутке наше прошлости, из пера чувеног Арсена Диклића, и да завређује сваку пажњу“, пројекат овог филма је, ипак, опет остао без подршке. – Ограничена средства којима је на овом конкурсу ФЦС располагала комисија, као и комплексност ожививљавања епохе

Надежда Винавер: Предговор за књигу Николе Николића „Богови зла – о Јасеновачком логору“

12. децембар 2019.

Предговор књизи Јасеновачки логор који је написала Надежда Винавер. Аутентично сведочанство преживелог логораша, Хрвата југословенске оријентације др Николе Николића, књига „Јасеновачки логор“, коју је објавио „ННК Интернационал“, изашла је ове, 2015. године. Књига садржи описе појединачних и масовних страдања заточеника Јасеновачког логора, око 100 фотографија, цртежа и мапа и представља снажно сведочанство о трагичној судбини српског народа у Другом светском рату. Књига „Јасеновачки логор“ имала је трновит пут. Први пут је објављена 1948, али се преко тога прелазило ћутке. Доживела је још два измењена и прилично ублажена издања, због политике братства и јединства. „ННК Интернационал“ објавио је аутентичну верзију из 1948. На „Борби за веру“, доносимо поговор за ову изврсну књигу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА