arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

RESPONSIBILITY FOR THE GENOCIDE

9. фебруар 2011.

There were both tendency and practice for some of the Serbian children to be raised in the Croatian spirit and put on the Croatian military uniforms that were being sewn for them. The children’s camps for such purposes were founded. Ljubo Miloš says this about such camp in Gornja Rijeka at trial hearing: ”I cannot tell you precisely when this concentration camp was organized, but I cerainly consider it was in the early spring of 1942. It seems that the idea for the establishment of this concentration camp was given by Didi Kvaternik, and the goal of this concentration camp was to raise small Serbian children who had no parents

THE SURVEY OF THE DATAE

9. фебруар 2011.

Because of the orientation about the approximate number of the victims of the Jasenovac concentration camp of death, we are also adding this survey of datae of the official commissions and other authoritative persons that were dealing with the establishing the number of the victims of genocide in Jasenovac concentration camp including the period from 1941 to 1945.   1.  THE GOVERNMENTAL POLL COMMISSION OF CROATIA, ZAGREB The members of the commission were: 1.  Vica Baranović, Administrator of the County’s Commissions for interrogating of the war crimes. 2.  dr Zdravko Popović, Military-Court Departmant of the Headquarters for Croatia. 3.  dr Ante Premerju, major and permanently court expert doctor. 4.  dr

PREFACE

9. фебруар 2011.

Tracing for the real and not conspicuous title for this book I faced a few problems, because I’ve been told that the title of my published book ”Croatian genocide over the Serbs”, that happened in 1941 and lasted to 1945, was provocative and some bookstores didn’t want to put it in their store windows being afraid of the unwanted consequences. That is another proof how much the idea of ”brotherhood and unity” among the Serbs and Croatians is rooted in the consciousness of the people. Then, the associating of Croatian name to the genocide is neither desirable nor dangerous, too. Since the suffering of the children was in question, my

Небојша Радмановић

Осјећа се да је хрватска политика добронамјерна

8. фебруар 2011.

Изјаву предсједника Иве Јосиповића и премијерке Јадранке Косор ја сам схватио добронамјерно: као изјаву двоје одговорних функционера земље која има у свом Уставу обавезу да води рачуна о Хрватима ван Хрватске, и као изјаву лидера који желе да се у нашој земљи брзо конституише власт и да у њој буду равноправни и Хрвати, каже за Новости Небојша Радмановић, предсједавајући Предсједништва БиХ Недавна посјета чланова Предсједништва Босне и Херцеговине Загребу и разговори које је обавио с представницима Срба у Хрватској, били су први повод за разговор с предсједавајућим Предсједништва БиХ Небојшом Радмановићем. Други повод биле су дилеме око конституирања Савјета министара БиХ до чега није дошло ни четири мјесеца након избора,

THE GENESIS AND OUTPUT OF THE CRIME

8. фебруар 2011.

was thinking for a long time how to start this book and what to put between its bindings. Happenings which this book should be consisted of are so different in details that it wasn’t easy to reduce them to the common factor so that they would make a circle entirety. There was a dilemma how to single out, from the abundant material that is offered, those contents that would credibly present the real personalities and their destinies, burdened by the vulnerable chilhood. Their moving stories should bear witnesses to the time and people who marked that time with their blood and Serbian children’s tears and tortures that found themselves in

drakulic-2011.jpg

Помен жртвама усташког покоља у Дракулићу

7. фебруар 2011.

Недjеља, 6. фебруар 2011. – У спомен храму Светог великомученика Георгиjа у Дракулићу код Бањалуке jутрос jе служена литургиjа, док ће у подне код Спомен-костурнице у Дракулићу бити служен парастос у знак сjећања на више од 2 300 Срба коjе су усташе убиле 7. фебруара 1942. године. Након литургиjе, градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић рекао jе новинарима да се оваj наjстравичниjи злочин почињен на подручjу Бањалуке не смиjе заборавити, не да би се на зло враћало злим, већ да се памти како никада не би био поновљен jер, како jе навео, оном коjи не познаjе своjу прошлост приjети опасност да му се понови. Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила

130.jpg

Смишљени злочин са геноцидном намјером

7. фебруар 2011.

БАЊАЛУКА – У знак сjећања на више од 2.300 Срба коjе су усташе убиле 7. фебруара 1942. године jуче су у храму Светог великомученика Георгиjа и на спомен-костурници у Дракулићу у Бањалуци служени литургиjа и парастос, те положени виjенци и цвиjеће. Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног “Тjелесног здруга”, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и “србомлатом”. Међу жртвама jе било и 551 диjете. Потпредсjедник Владе РС Антон Касиповић изjавио jе да се обиљежавању злочина над Србима у Дракулићу мора поклањати дужна пажња jер

Гојко Кнежевић

5. фебруар 2011.

Рођен 22. 12. 1934. године у селу Ушивац, код Кнежице, општина Козарска Дубица, живи у Бањој Луци Свједочи: Сјећам се сеоске козарачке куће у којој сам рођен. Имао сам 1942. године осморо бра­ће, мајку и оца. Идиличан сеоски живот и наше дје­чије игре прекинуо је позив на опште бјежање, јер, неке усташе пале села и убијају народ. На брзину је мајка спаковала шта је могла и заје­дно са осталим сељанима и са нама упутила се у збјег на планину Козара. На Козари сам први пут схватио да људи гину од некаквих метака и граната, што ја прије тога нисам нигдје чуо ни ви­дио. Лутали смо по Козари са циљем да

Ратко Дмитровић

Накнадна памет професора забринутог за мир Петрове горе

5. фебруар 2011.

  Да степен образовања није гарант правом сагледавању одређених догађаја, а посебно да не подразумева храброст, боље од других сведочи понашање Срба интелектуалаца у Загребу, оних месеци када су њихови сународници у провинцији видели боље и даље од своје елите Накнадна памет, а посебно накнадна храброст увек буду сведене на кајање, подсмех или сажаљење. Ништа ваљда није жалосније него слушати човека који, сећајући се нечега важног или мање важног, каже: „Ма ја сам хтео да (му)им кажем“…или: „За длаку ми је фалило да подвикнем“. У данима који се историјски гледано бележе као судбоносни, преломни, тестирају се карактери и људско достојанство. Могу Срби данас да причају о догађајима из деведесетих шта

misa-djurkovic2.jpg

Резултати пописа одредиће статус Срба

5. фебруар 2011.

Пише: Мишa Ђурковић Србија годишње губи по основу емиграције и природног прираштаја од 40.000 до 50.000 становника, па на попису можемо очекивати доста поразне резултате Било би веома занимљиво направити преглед медијског простора у писаним и електронским гласилима који је посвећен наводној реконструкцији Владе Србије. Од свега није било ништа. Све се то, нажалост, одвија науштрб неких стварних и много важнијих тема које пролазе без икакве пажње. Ево, ове године требало би да се одрже пописи у свим бившим југословенским републикама. Ови пописи су веома значајни и тичу се читавог српског народа, па и државе Србије као његове матице. Попис из 1991. одвијао се у атмосфери која је увелико одисала

Миле Вукеља

5. фебруар 2011.

Рођен 16. новембра 1930. године у селу Доња Драготиња, Приједор Казује: Родитељи су ми се звали Јово и Стоја. Били су земљорадници. Од имовине смо имали: кућу, шталу, штагаљ, курузану, сушану, свињце, коко­шињце, пчелињак, осам говеда, четири свиње, пет­наест оваца, кокошке. Нашу фамилију су сачињавали: отац Јово (1895), мајка Стоја (1900), браћа: Душан (1924), Драган (1933), Никола (1937), Славко (1941) и сестре: Душанка (1924), Јованка (1926) и Смиља (1928). Независна Држава Хрватска је написала про­глас да сви Срби предају оружје без обзира на то имају ли на њега одобрење или немају. Из нашег мјеста није приступио нико у хрват­ску службу, јер се радило о чисто српском стано­вништву. На власт је

Добрила Кукољ

5. фебруар 2011.

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено на обали ријеке Саве, а то је село Међеђа, општина Босанска Дубица. Рођена сам 30. јула 1932. године, кћи Раде и мајке Савке, рођене Ружичић. Мајка домаћица, отац трговац – земљопосједник. Живјела сам и родила се у великој кући која је била на спрат са приземљем. Дужина куће је била 14, ширина 10 метара. Кућа је имала украсне изрезбарене балконе. На горњем спрату су биле четири собе плус дневни боравак, а на доњем спрату је био исти распоред, али са одређеном про­сторијом гдје је била смјештена трговачка радња (дућан). На горњем спрату је била остава за намирнице и

Свједоци пакла

4. фебруар 2011.

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а у скла­­ду са смје­­­ром нових вјетрова, многе истине, па та­ко и истина о стра­­дању у логорима Независне Држа­ве Хрватске (НДХ) избија све више на видјело. Иако мно­го касни, за истину никад није касно.   Људи су за собом одувијек остављали свједочан­ства о свом животу и догађајима чији су били директни или инди­ректни, активни или пасивни учесници. Душан Бур­саћ, који се успро­тивио прекрајању истине, прикупио је не­колико потре­сних свје­дочења и смјестио их између корица књиге “Анђели у паклу“. То су само ријетки по­је­диначни случајеви, јер ријетки су и они који су пре­живјели пакао хрватских логора смрти. Многих више не­ма,

Увод

4. фебруар 2011.

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за наслов моје објављене књиге, “Хрватски геноцид над Србима 1941-1945”, неки рекли да је провокативан, а неке књижаре књигу нису ни при­миле за стављање у излог, бојећи се нежељених после­дица. То је још један доказ колико је у свест људи уко­рењено “братство и јединство” између Срба и Хрвата, па везивање хрватског имена за геноцид, не само да није пожељно, већ то може да буде и врло опасно. Будући да се ради о страдању деце, моја жена Ева је предложила да овој књизи дам наслов “Анђели у па­клу”. Не знам како је било у Дантеовом “Паклу”, али из прича

popis-zrtava2.jpg

Последња прилика за бројање жртава ратова деведесетих

4. фебруар 2011.

Иницијатива да пописивачи Републичког завода за статистику током пописа становништва грађане анкетирају и о ратним губицима „Ниједна институција Републике Србије не располаже прецизним подацима о погинулима, несталима и рањенима у периоду 1990–2000. године”. Овом реченицом почиње писмо Ненада Ђорђевића, директора Музеја жртава геноцида, којим се тражи подршка државних органа за иницијативу да се у предстојећем попису становништва, попишу и рањени, нестали и страдали у последњим ратним дејствима на нашим просторима. Писмо ће бити упућено на адресе председника Републике Бориса Тадића, премијера Мирка Цветковића, председнице Скупштине Србије Славице Ђукић-Дејановић, али и представника других релевантних институција које би могле помоћи да се оствари ова иницијатива. Кустоси Музеја жртава геноцида, Драган Цветковић и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА