arrow up

SUMMARY

Regardless the possible reactions on this book, the author ascertains a tragic fact that the ”brothers” Croatians caused the greatest evils to the Serns in their whole history. The Croats surpassed the other Serbian enemies together in that:   Turkey, which ruled the Serbian countries almost five centuries after the defeat of the Serbian Army in Kosovo in 1389;   Austria-Hungary, which got the mandate to occupy Bosnia and Herzegovina on Berlin Congress in 1878, and to anexate it in1908. This state performed an aggression on Serbia and Montenegro in 1914, which caused the beginning of the World War I. The Serbs used to have 1.250.000 victims during the aggressive

P5160043.jpg

Потомци жртава из Мостара у Јадовну – Дан сјећања на Јадовно 1941.

Парастосу и полагању вjенаца код Шаранове jаме, на планини Велебит код Госпића 26. jуна 2010 године су присуствовали многоброjни потомци и поштоваоци jадовинских жртава из Хрватске, Србиjе, Републике Српске -Босне и Херцеговине, Црне Горе и шире. Међу њима се сабраше и неколицина потомака жртава из Мостара града уз помоћ у организациjи Српске православне црквене општине мостарске. Са сигурношћу се зна за више од двjеста одведених Срба из Мостара да су своjе овоземаљске животе скончали у овом злогласном логору, а претпоставља се да их jе више од триста педесет, jер многи ни дан данас са сигурношћу не знаjу гдjе то несташе гране са њихових породичних стабала… Парастос jадовинским жртвама служио jе

TESTIMONIES AND NARRATIONS

The testimonies of the children, who are over sixties now and were forcefully driven away to the Croatian concentration camps, are telling that the Croatian concentration camps were not any kind of working camps (some Croatian authors want to present them such), and that the Serbian children weren’t being saved from them. It can be concluded that those concentration camps were the general places of torture for all those who were brought to the concentration camps by force in order to be tortured in the cruelest way and then killed with the various sharp and hard subject or slaughtered with the knives. The life of these children was spent in

RESPONSIBILITY FOR THE GENOCIDE

There were both tendency and practice for some of the Serbian children to be raised in the Croatian spirit and put on the Croatian military uniforms that were being sewn for them. The children’s camps for such purposes were founded. Ljubo Miloš says this about such camp in Gornja Rijeka at trial hearing: ”I cannot tell you precisely when this concentration camp was organized, but I cerainly consider it was in the early spring of 1942. It seems that the idea for the establishment of this concentration camp was given by Didi Kvaternik, and the goal of this concentration camp was to raise small Serbian children who had no parents

THE SURVEY OF THE DATAE

Because of the orientation about the approximate number of the victims of the Jasenovac concentration camp of death, we are also adding this survey of datae of the official commissions and other authoritative persons that were dealing with the establishing the number of the victims of genocide in Jasenovac concentration camp including the period from 1941 to 1945.   1.  THE GOVERNMENTAL POLL COMMISSION OF CROATIA, ZAGREB The members of the commission were: 1.  Vica Baranović, Administrator of the County’s Commissions for interrogating of the war crimes. 2.  dr Zdravko Popović, Military-Court Departmant of the Headquarters for Croatia. 3.  dr Ante Premerju, major and permanently court expert doctor. 4.  dr

PREFACE

Tracing for the real and not conspicuous title for this book I faced a few problems, because I’ve been told that the title of my published book ”Croatian genocide over the Serbs”, that happened in 1941 and lasted to 1945, was provocative and some bookstores didn’t want to put it in their store windows being afraid of the unwanted consequences. That is another proof how much the idea of ”brotherhood and unity” among the Serbs and Croatians is rooted in the consciousness of the people. Then, the associating of Croatian name to the genocide is neither desirable nor dangerous, too. Since the suffering of the children was in question, my

Небојша Радмановић

Осјећа се да је хрватска политика добронамјерна

Изјаву предсједника Иве Јосиповића и премијерке Јадранке Косор ја сам схватио добронамјерно: као изјаву двоје одговорних функционера земље која има у свом Уставу обавезу да води рачуна о Хрватима ван Хрватске, и као изјаву лидера који желе да се у нашој земљи брзо конституише власт и да у њој буду равноправни и Хрвати, каже за Новости Небојша Радмановић, предсједавајући Предсједништва БиХ Недавна посјета чланова Предсједништва Босне и Херцеговине Загребу и разговори које је обавио с представницима Срба у Хрватској, били су први повод за разговор с предсједавајућим Предсједништва БиХ Небојшом Радмановићем. Други повод биле су дилеме око конституирања Савјета министара БиХ до чега није дошло ни четири мјесеца након избора,

THE GENESIS AND OUTPUT OF THE CRIME

was thinking for a long time how to start this book and what to put between its bindings. Happenings which this book should be consisted of are so different in details that it wasn’t easy to reduce them to the common factor so that they would make a circle entirety. There was a dilemma how to single out, from the abundant material that is offered, those contents that would credibly present the real personalities and their destinies, burdened by the vulnerable chilhood. Their moving stories should bear witnesses to the time and people who marked that time with their blood and Serbian children’s tears and tortures that found themselves in

drakulic-2011.jpg

Помен жртвама усташког покоља у Дракулићу

Недjеља, 6. фебруар 2011. – У спомен храму Светог великомученика Георгиjа у Дракулићу код Бањалуке jутрос jе служена литургиjа, док ће у подне код Спомен-костурнице у Дракулићу бити служен парастос у знак сjећања на више од 2 300 Срба коjе су усташе убиле 7. фебруара 1942. године. Након литургиjе, градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић рекао jе новинарима да се оваj наjстравичниjи злочин почињен на подручjу Бањалуке не смиjе заборавити, не да би се на зло враћало злим, већ да се памти како никада не би био поновљен jер, како jе навео, оном коjи не познаjе своjу прошлост приjети опасност да му се понови. Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила

130.jpg

Смишљени злочин са геноцидном намјером

БАЊАЛУКА – У знак сjећања на више од 2.300 Срба коjе су усташе убиле 7. фебруара 1942. године jуче су у храму Светог великомученика Георгиjа и на спомен-костурници у Дракулићу у Бањалуци служени литургиjа и парастос, те положени виjенци и цвиjеће. Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног “Тjелесног здруга”, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и “србомлатом”. Међу жртвама jе било и 551 диjете. Потпредсjедник Владе РС Антон Касиповић изjавио jе да се обиљежавању злочина над Србима у Дракулићу мора поклањати дужна пажња jер

Гојко Кнежевић

Рођен 22. 12. 1934. године у селу Ушивац, код Кнежице, општина Козарска Дубица, живи у Бањој Луци Свједочи: Сјећам се сеоске козарачке куће у којој сам рођен. Имао сам 1942. године осморо бра­ће, мајку и оца. Идиличан сеоски живот и наше дје­чије игре прекинуо је позив на опште бјежање, јер, неке усташе пале села и убијају народ. На брзину је мајка спаковала шта је могла и заје­дно са осталим сељанима и са нама упутила се у збјег на планину Козара. На Козари сам први пут схватио да људи гину од некаквих метака и граната, што ја прије тога нисам нигдје чуо ни ви­дио. Лутали смо по Козари са циљем да

Ратко Дмитровић

Накнадна памет професора забринутог за мир Петрове горе

  Да степен образовања није гарант правом сагледавању одређених догађаја, а посебно да не подразумева храброст, боље од других сведочи понашање Срба интелектуалаца у Загребу, оних месеци када су њихови сународници у провинцији видели боље и даље од своје елите Накнадна памет, а посебно накнадна храброст увек буду сведене на кајање, подсмех или сажаљење. Ништа ваљда није жалосније него слушати човека који, сећајући се нечега важног или мање важног, каже: „Ма ја сам хтео да (му)им кажем“…или: „За длаку ми је фалило да подвикнем“. У данима који се историјски гледано бележе као судбоносни, преломни, тестирају се карактери и људско достојанство. Могу Срби данас да причају о догађајима из деведесетих шта

misa-djurkovic2.jpg

Резултати пописа одредиће статус Срба

Пише: Мишa Ђурковић Србија годишње губи по основу емиграције и природног прираштаја од 40.000 до 50.000 становника, па на попису можемо очекивати доста поразне резултате Било би веома занимљиво направити преглед медијског простора у писаним и електронским гласилима који је посвећен наводној реконструкцији Владе Србије. Од свега није било ништа. Све се то, нажалост, одвија науштрб неких стварних и много важнијих тема које пролазе без икакве пажње. Ево, ове године требало би да се одрже пописи у свим бившим југословенским републикама. Ови пописи су веома значајни и тичу се читавог српског народа, па и државе Србије као његове матице. Попис из 1991. одвијао се у атмосфери која је увелико одисала

Миле Вукеља

Рођен 16. новембра 1930. године у селу Доња Драготиња, Приједор Казује: Родитељи су ми се звали Јово и Стоја. Били су земљорадници. Од имовине смо имали: кућу, шталу, штагаљ, курузану, сушану, свињце, коко­шињце, пчелињак, осам говеда, четири свиње, пет­наест оваца, кокошке. Нашу фамилију су сачињавали: отац Јово (1895), мајка Стоја (1900), браћа: Душан (1924), Драган (1933), Никола (1937), Славко (1941) и сестре: Душанка (1924), Јованка (1926) и Смиља (1928). Независна Држава Хрватска је написала про­глас да сви Срби предају оружје без обзира на то имају ли на њега одобрење или немају. Из нашег мјеста није приступио нико у хрват­ску службу, јер се радило о чисто српском стано­вништву. На власт је

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено на обали ријеке Саве, а то је село Међеђа, општина Босанска Дубица. Рођена сам 30. јула 1932. године, кћи Раде и мајке Савке, рођене Ружичић. Мајка домаћица, отац трговац – земљопосједник. Живјела сам и родила се у великој кући која је била на спрат са приземљем. Дужина куће је била 14, ширина 10 метара. Кућа је имала украсне изрезбарене балконе. На горњем спрату су биле четири собе плус дневни боравак, а на доњем спрату је био исти распоред, али са одређеном про­сторијом гдје је била смјештена трговачка радња (дућан). На горњем спрату је била остава за намирнице и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.