За вас скита и пита Васа са Врбаса Промоциjа обимне књиге аутора Милана Басташића одржана у Загребу представља jедно приjатно изненађење, али истовремено и jак удар на емоциjе, на тугу и бол. Књига под насловом „БИЛОГОРА И ГРУБИШНО ПОЉЕ 1941. – 1991.“ третира два жестока и краjње несхватљива рата у коjима су страдали Срби. Љекар Милан Басташић написао jе такво дjело (650 страница) са изразито потресним истинама коjе су за данашњег младог човjека несхватљиве. Писац овог дjела, док jе писао, ниjе размишљао ком роду или врсти литературе треба да припадне његово дjело. Ниjе био оптерећен пишчевом фикциjом, већ jе свом снагом, вољом и разумом, пет-шест година ронио историjским крвавим друмовима,

English Повеља 10. Сабора српске омладине и 4. Сабора Српске мреже Са благословом Његове Светости Патриjарха српског Г. Г. Иринеjа, а у организациjи Српског сабора Двери, у Београду jе од 6. до 8. августа одржан десети Сабор српске православне младости и будућности, као и четврти Сабор Српске мреже, у овоме часу jедине и jединствене асоциjациjе на свету коjа сабира више десетина разних нестраначких српских патриотских удружења из свих Српских земаља и Расеjања. Овогодишњем, jубиларном Сабору, присуствовало jе преко 100 учесника из више од 30 организациjа из Србиjе, Републике Српске, Црне Горе, осталих бивших jугословенских република, као и европског, америчког, канадског и аустралиjско-новозеландског српског расеjања. Главна тема Сабора била jе: Нови

Salamon Jazbec (1965) pisac je brojnih članaka o židovskoj kulturi, religiji i običajima. Član je hrvatskog ogranka Svjetske konferencije Religije za mir u okviru kojeg je tokom rata radio na uspostavljanju dijaloga između Katoličke crkve u Hrvata i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj. Godine 1994. osniva Hrvatsko-izraelsko društvo, a danas je tajnik Margelovog instituta, poznatog po lovu na odbjeglog ustaškog zločinca iz Požege Milivoja Ašnera. Nedavno je u Zagrebu promovirana knjiga Magnissimum crimen – Pola vijeka revizionizma u Hrvata, čiji je autor Salamon Jazbec, zagrebački Židov, koji se već na samom početku pita: „Kako je Spomen – područje Jasenovac postalo jasenovačko područje zaborava?“ Objavljivanje ove akribijalne studije na hrvatskom tržištu,

Удруженим снагама у суботу 14. августа спроведена jе jош jедна у низу великих хуманитарних акциjа на подручjу српске Краjине. У овом великом заjедничком подухвату учествовало jе, поред наше, jош три братске организациjе: Српско друштво Задужбина – Словениjа (250€), Хуманитарна Организациjа Немањићи Тићино – Шваjцарска (700€) и Српска Православна Омладина Инсбрук СПОЈИ – Аустриjа (300€). Наша организациjа у овоj акциjи jе учествовала са 2.100€. На подручjуЛике у местима Доњи Лапац, Грачац и Срб помогнуто jе девет српских породица са двадесетдвоjе деце узраста до 20 година. Испоручена jе помоћ у вредности од преко 3.300€. За ту своту успели смо да набавимо следећу помоћ: – 3 шпорета на дрва – 1 комбиновани шпорет

ПРИМЕНА „ТЕОРИЈЕ ДЕФИНИЦИОНИЗМА“ НА НАШЕ ВРЕМЕ (На примеру грађанских ратова на тлу бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. века Владимир Умељић Научна студиjа „Теориjа дефиниционизма и феномен геноцида (Етика и власт над дефинициjама)“, чиjа централна промоциjа jе предвиђена на овогодишњем Саjму књига у Београду, представља jавности jедну нову социjалну, jезичко-философски утемељену „Теориjу дефиниционизма“ Владимира Умељића. Један од наjвећих живих корифеjа jезичке философиjе, Ноам Чомски, коме jе стављен на располагање jедан енглески сиже ове студиjе (Summary, обjављен на краjу ове књиге од преко 450 стр.), прокоментарисао jе, да он сам „никада ниjе дошао на тако интересантне идеjе“. Изразио jе, потом, спремност да се и лично одазове ауторовом апелу што свестраниjег и

  Геополитичка основа неоосманизма на европском jугоистоку УВОДНЕ НАПОМЕНЕ –Секуларизам додуше jош увек отежава формално-правно утемељење новог легитимитета у исламу, али су се премиjер Ердоган и лидери АКП показали вештим и успешним у редефинисању референтног дискурса, коjи jе попримио карактер незамислив пре само jедне децениjе. Поготову им jе спољна политика отворила терен за заобилажење преосталих домаћих ограничења – терен коjи jе jош почетком 90-тих почео да омеђава тадашњи председник, пок. Тургут Озал. Спољна политика отвара простор и за кооптирање у проjекат оних секулариста у државном и воjном апарату коjи нису склони вредносноj основи неоосманске парадигме, али коjи и те како могу да се идентификуjу са њеним „квантитативним“ аспектима, са националном

  Србиjа jе ради европских интеграциjа ревносно спремна да игра мазохистичку улогу коjа  jоj jе припала у контексту регионалне сарадње. На то нас jе посетила недавна „вуковарска идила“. Куда нас то води? Убрзо пошто jе Јосиповић сео у председничку фотељу, похитао jе у Брисел. Тамо jе поновио жељу своjе земље да што пре, ако jе могуће већ 2012. године, постане члан ЕУ. Но, високи функционери Униjе приредили су му хладан туш. Жоже Баросо – председник Европске комисиjе тj. владе ЕУ – изjавио jе: „Хрватска jе остварила огроман напредак, али треба да испуни jош неке услове“. А какви су они, поjаснио jе Херман ван Ромпеj – председник Европског света – нагласивши