Ругaњe прaвди и жртвaмa рaтних злoчинa кoнтинуитeт je у пoлитичкoj кaриjeри Ивaнa Вeкићa, кojи сe дaнaс пoкушaвa врaтити нa пoлитичку сцeну oснивaњeм мaргинaлних стрaнaкa eкстрeмнo нaциoнaлистичкoг прeдзнaкa, игрajући притoм нa сигурну кaрту eмoциja брaнитeљa To нeћe ићи! Ja сaм мaлoприje рeкao и пoнoвит ћу, ми смo сe пoкaзaли у пунoj снaзи. Нaшу снaгу су дo сaдa видjeли нaши прaви нeприjaтeљи, нaoружaни, мoгли би je видjeти и oви пoлитички и сaбoрски и oстaли – oвaкo je зa Днeвник ХРT-a свoj нeдaвни пoзив нa инфoрмaтивни рaзгoвoр у oсjeчки ДOРХ прoкoмeнтирao oдвjeтник и пoлитичaр Ивaн Вeкић, кojи je oд љeтa 1991. дo прoљeћa 1992. биo министaр унутaрњих пoслoвa Рeпубликe Хрвaтскe. У нoрмaлнoj држaви

Они коjи имаjу станарско право под повољниjим условима моћи ће да откупе станове само у Источноj Славониjи, Барањи и Западном Срему Одлука Владе Хрватске да се избеглицама омогући откуп станова по повољним условима на основу стамбених права односи се само на простор Источне Славоније, Барање и Западног Срема и донета је под притиском Хрвата повратника, а не да би се олакшало српским избеглицама, каже за Пресс Миодраг Линта, председник Коалиције избегличких удружења из Хрватске. Он каже да је изјава потпредседника Владе Хрватске Слободана Узелца погрешно протумачена због чега су многи помислили да ће сви Срби без условљавања моћи да искористе некадашње стамбено право. Поменути простор је до 1998. било под

Противречjа и мистериjе поглавља 23 Поштована господо, Обраћам вам се уочи предстоjећег одлучивања о приступу Републике Хрватске ЕУ заказаног за 11. март ове године. Званично, тог датума би требало да буде саопштен привремени извештаj ЕК о испуњавању услова за поглавље 23. Ово поглавље, као што jе познато, односи се на Правосуђе и основна права у приступним преговорима Хрватске с Европском униjом и – како се може разумети – формално и званично jедино jе jош преостало нерешено питање око хрватског добро трасираног пута евроинтеграциjе. Уколико 11. марта привремени извештаj буде позитиван, што jе и очекивање у „добро обавештеним круговима“ ЕУ, таj дан  би могао бити и кључни датум за успешни завршетак

БЕОГРАД – Представници више од 100 избјегличких удружења у Србији предаће током сљедеће недјеље српском парламенту текст резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске и грађана Србије који су оштећени у својим правима у Хрватској. Предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта рекао је новинарима да ће текст резолуције бити предат шефовима свих 10 посланичких група у парламенту Србије, које ће замолити да изгласају ту резолуцију. Линта је рекао да избјегли Срби из Хрватске том резолуцијом траже да се констатује да се у Хрватској крше људска права избјеглих Срба, те да парламент Србије пружи пуну подршку захтјевима у петицији избјегличких удружења којом се тражи поштовање

БЕОГРАД – Представници избjегличких и завичаjних удружења Срба из Хрватске предали су данас предсjеднику Србиjе Борису Тадићу копиjу прикупљених 45 000 потписа подршке петициjи коjа се односи на поштовање њихових имовинских и људских права и затражили његову подршку рjешавању избjегличких проблема. Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта, у пратњи представника избjегличких удружења Срба из Хрватске, предао jе кутиjу са потписима на писарницу зграде Предсjедништва Србиjе. Линта jе рекао новинарима да представници 103 избjегличка удружења намjераваjу да копиjе ових потписа подршке предаjу на двадесетак адреса у Србиjи и међународноj заjедници. “Овом акциjом апелуjемо да предсjедник Тадића и све друге релевантне институциjе у међународноj заjедници помогну да се коначно пронађе траjно и

Представници Срба протераних из Хрватске и потомци жртава усташких злочина у Независноj држави Хрватскоj огорчени су потезом Удружења хрватских ратних ветерана, коjе jе jуче у Бањалуци организовало потписивање петициjе под називом „Стоп маjоризациjи Хрвата у БиХ” Члан Организационог одбора за потписивање петициjе Игор Башић рекао jе jуче да се „неравноправност Хрвата у БиХ огледа и кроз Изборни закон коjим се омогућава игнорисање легитимне изборне воље хрватског бирачког тела у БиХ. Башић jе истакао да jе више потписа прикупљено у Бањалуци него у Сараjеву. Међутим, председник Удружења Срба избеглих из Краjине и Хрватске Петар Џодан каже да га више ништа не изненађуjе, па ни то да Срби у центру Бањалуке потписуjу петициjу

У управо започетој кампањи откапања гробница са жртвама партизанских злочина кључна је улога додијељена Хрватској телевизији. Већ на примјеру прве такве гробнице, у Кустошији, видјело се како ће то изгледати. Чим ровокопачи уклоне први слој земље, ту ће се створити камере ХРТ-а, а прилог ће радити нетко потпуно непознато, младо новинарско створење за које се очито претпоставља да ће посао обавити без сувишних зашто и како. Па ипак, баш је послушни ХРТ већ успио насапунати даску наручитељу ових великих радова. У извјештају о искапању у Кустошији, које је наводно почело ових дана, објављен је и разговор с једним свједоком направљен, писало је лијепо у дну екрана, још у љето прошле

Србија – Хрватска – избјегличка удружења БЕОГРАД – Представници избјегличких удружења и завичајних клубова Срба из Хрватске уручиће сутра у 12.00 часова предсједнику Србије Борису Тадићу копију прикупљених потписа подршке петицији којом се тражи правично и трајно рјешавање имовинских, станарских, стечених, статусних и других права избјеглих и прогнаних лица и других грађана Србије који су поријеклом или имају имовинске интересе у Хрватској. Предсједник Коалиције удружења избеглица из Хрватске Хрватске Миодраг Линта рекао је на конференцији за новинаре у Београду да су избјегличка удружења Срба из Хрватске прикупила 45 000 потписа подршке петицији избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске. Он је додао да су представници 100 избјегличких удружења и завичајних клубова

Чекићева прича је критеријално необавезујућа кафанска прича мржње. A и његове тезе више личе на кафанске него на научно историјске. У науци, то очито Чекић не зна (јер кад би знао, овакву би његовску историју, заобилазио у широком луку) хипотезе и тезе ништа не вриједе без аргумената, а аргумент никад није био нити је могао бити запјенушани говор мржње. Рекао је то у интервјуу “Гласу Српске” професор доктор Милош Ковачевић, један од водећих стручњака опште лингвистике на српском говорном подручју. Он истиче да се Чекић као код оних којима знање није у сагласности са звањем, надокнађује “неконтролисаним изливом мржње помоћу што “громогласнијих а непримјерних ријечи” без икаквог стварносног упоришта”. *

1. СКК: Господине Обрадовићу, Двери већ преко деценије делују у српској јавности као удружење грађана. Активности Ваше организације су веома разнородне,од хуманитарних акција, писања текстова и књига, преко интернет сајтова до телевизијске продукције и одржавања масовних скупова. Ипак, 10.2.2011. објавили сте улазак у политичку арену. Шта је то што Вас је навело на помисао да досадашњи начин наступања, у облику патриотске НВО није више довољан, те да је неопходно кандидовати се на изборима? БО: Тачно је да Двери последњих година представљају једну од најактивнијих српских НВО која располаже широким спектром активности од штампаног издаваштва часописа и књига, преко трибина и предавања широм Србије, региона и расејања, интернет презентација, независне ТВ

Наjнижа врста напада историчара Смаила Чекића на српско национално биће, културу, религиjу, Српску православну цркву jесте, у ствари, прави фашистички напад на jедан народ, иако лично не волим да користим ту реч. Изjавио jе то у интервjуу за “Глас Српске” специjални изасланик Свjетског jевреjског конгреса и шеф Представништва РС у Израелу Aрие Ливне. Наjнижа врста напада историчара Смаила Чекића на српско национално биће, културу, религиjу, Српску православнум цркву jесте, у ствари, прави фашистички напад на jедан народ, иако лично не волим да користим ту реч. Изjавио jе то у интервjуу за “Глас Српске” специjални изасланик Свjетског jевреjског конгреса и шеф Представништва РС у Израелу Aрие Ливне. * ГЛAС: Како гледате

Десило се и то. Двери су рекле да политици. Унутар наших редова (тако се ваљда каже у политичком жаргону), истовремено осећај скинутог терета и набацивања новог. Унутар редова јавности, реакције су подељење. Медији Медији, које већ годинама безбројним акцијама, темама, часописима, књигама, трибинама, покушавамо да заинтересујемо макар да из природне новинарске радозналости загребу испод пресуђеног екстремизма и десничарске клерофашистичке парацрквене површине којом су нас обавили као велом незаслужене тајне, врло пристојно су известили са конференције њима у част. Притом, томе су заслужне пре свих новинске агенције које су се потрудиле да известе тачно, тако да ни другима није остављено превише простора да то ураде погрешно. Толико о штампаним медијима. Електронски