Наш је вучјак почео јако лајати. Мајка је отворила улазна врата, а меци су је прорешетали, препричава трагични догађај Јекина кћи Божана Сигечан. Не само да петеро Јекине дјеце није успјело судским путем изборити правду, већ морају и платити 45.600 куна судских трошкова, прича је о убојству Јеке Пејичић у септембру 1991. у Доњим Кусоњама крај Слатине Јека Пејичић убијена је 21. септембра 1991. на вратима породичне куће у Доњим Кусоњама крај Слатине. Маскиране особе, које су прије тога опколиле њену кућу, покосиле су је рафалом из стројница, након чега је искрварила на рукама најмлађе кћери Зорице. Свих петеро Јекине дјеце подигло је тужбу против Републике Хрватске за накнаду штете

У станове некад имућних обитељи Вранковић и Ћалић разне су комисије након “Олује” уселиле босанскохерцеговачке избјеглице, односно дале их на кориштење тамошњем Хрвату: одбијањем судских тужби и одштетних захтјева власника, та се отимачина сада озакоњује Оружје је одавно утихнуло, али изгледа да локална власт у Бенковцу, уз свесрдну помоћ правосуђа, и даље проводи политику Фрање Туђмана и Гојка Шушка, јасно дефинирану још почетком деведесетих година прошлог стољећа – присилно иселити Србе. Јер, што друго рећи за стање с којим се у овом крају сусрећу сви који се покушавају вратити или су се већ вратили својим кућама, напуштенима пред ратним операцијама, понајвише пред “Олујом”? Недуго након одласка, већина је остала без

Хоће ли Хрватска бити и НАША домовина!? Да ли jе наша заjедница ДОИСТА десеткована ? Броj Срба у Хрватскоj важан jе за остваривање низа права наше националне заjеднице: политичких, националних, радних, статусних, образовних, културних… О нашем слободном изjашњавању о националноj припадности зависи: * броj српских заступника у Сабору * броj српских заступника у скупштинама и извршним властима жупаниjа и градова * запосленост Срба у државним службама * служење српским jезиком и ћириличним писмом * одгоj и образовање на српском jезику и ћириличном писму * употреба српских знамења и симбола * очување наше културе и традициjе * постоjање медиjа на српском jезику и ћириличном писму * право на самоорганизирање и удруживање

Имам пуно разумијевање за невоље већине људи који потписују петицију. Нарочито разумијем људе који ево ни након 15 година немају свој кров над главом. Уосталом, све ове године настојимо макар умањити њихове невоље, истакао је потпредсједник Владе Слободан Узелац о петицији коју је потписало 45 000 избјеглица у Србији Представници 103 избјегличка удружења Срба из Хрватске скупили су 45.000 потписа у петицији којом траже решење станарских, имовинских и других права Срба из Хрватске, те су је уручили највишим званичницима Србије. Предсједник Коалиције избјегличких удружења у Србији Миодраг Линта најавио је да ће захтјеви бити послани и представницима Срба из Хрватске, највишим органима ЕУ-а, амбасадама САД-а, Русије и Кине. – Тражимо

У току је испиивање положаја и потреба бивших носилаца станарског права из Републике Хрватске који спроводи Међународна организација за миграције у сарадњи са Комитетом за помоћ и заштиту. Подаци добијени овом анкетом биће презентовани на предстојећој донаторској конференцији у циљу обезбеђивања средстава за решавање стамбених питања најугроженијих породица. Позивамо сва заинтересована лица да попуне анкетне листиће које могу преузети са веб сајта Комесаријата за избеглице www.kirs.gov.rs и Комитета за заштиту и помоћ www.rpc-sr.org  и пошаљу их Комитету за помоћ и заштиту на адресе Ћирила и Методија 2а, 11 000 Београд и Мајевичка 2б, 21 000 Нови Сад. Такође, анкетирање се може обавити и телефонским путем. Потребно је да се сва

БЕОГРАД- Удружење Срба из Хрватске указује да Хрватска покушава да још једном подметне “кукавичје јаје” и погази људска и грађанска права својим држављанима српске националности уводећи нови рок за стамбено збрињавање повратника – бивших носилаца станарског права ван подручја посебног државног старања. “Забрињава чињеница што се у овом случају ради о договору предсједника Хрватске Иве Јосиповића и Србије Бориса Тадића којима је важнија ЕУ него стандарди које би било потребно постићи на том путу. Договорено је да Хрватска уведе нови рок за стамбено збрињавање, а Србија организује донаторску конференцију и да се тако затвори избјегличко питање”, изјавио је за Срну Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, са сједиштем

Аутор: Ведрана Кулага БАЊАЛУКА – Срби с обје стране границе, у Хрватској и РС, односно БиХ, недовољно су сарађивали, а побољшање те сарадње било би корисно не само њима, него свима у региону, рекао је “Гласу Српске” потпредсједник хрватске Владе Слободан Узелац. Додао је да тој сарадњи могу да допринесу састанци званичника једне и друге земље, као што је био састанак предсједника РС и Хрватске Милорада Додика и Иве Јосиповића. – Разумијем незадовољство избјеглица из Хрватске спорошћу и уопште квалитетом рјешавања њихових проблема, као и страх да се ти проблеми неће ријешити никада. С друге стране, на нама је да учинимо све да се што више проблема тих људи ријеши.

Србија  – Коалиција избјеглица – реаговање БЕОГРАД- Коалиција удружења избјеглица у Србији саопштила је да је нетачна оцјена предсједника Хрватске Иве Јосиповића да је “велики број избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске ријешио питање имовинских права и да је неозбиљно рећи да се не ради на том плану”. “Представници 100 избјегличких удружења и завичајних клубова поздрављају дио Јосиповићеве изјаве у којој признаје да има проблема. Такође, стоји чињеница да је Хрватска учинила одређени напредак у рјешавању проблема избјеглих и прогнаних Срба, али је то, нажалост, недовољно”, изјавио је за Срну предсједник Коалиције Миодраг Линта. Он је указао да великом броју избјеглих и прогнаних Срба, али и грађана који су поријеклом

БЕОГРАД – Представници 100 избјегличких удружења и завичајних клубова Срба из Хрватске поштују одлуку Тужилаштва за ратне злочине Србије да одустане од кривичног гоњења Тихомира Пурде због недостатка доказа, али захтијевају да та правосудна институција тражи од Државног тужилаштва Хрватске да поступке против Срба, такође, води у складу са правним стандардима процесуирања кривичних дјела ратних злочина. “Сматрамо да је Тужилаштво требало да проведе озбиљну истрагу прије активирања потјернице против Пурде, хрватског држављанина осумњниченог за ратни злочин против рањеника и болесника у Вуковару 1991. године, с циљем да се избјегне медијски спектакл у претходна два мјесеца”, речено је Срни у Коалицији удружења избјеглица у Србији. Нажалост, како су навели у Коалицији,