arrow up
dane_lastavica1.jpg

КОРИЈЕНИ НЕТРПЕЉИВОСТИ ХРВАТА ПРЕМА СРБИМА – У ВАТИКАНУ

ГОСПИЋ, 14. АПРИЛА – Личанин Дане Ластавица, пензионисани правник из Госпића, објавио је књигу “Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић 1941-1945. и над Србима од 1991.” у којој пише о уништавању документације о почињеном геноциду и о ватиканским коријенима нетрпељивости Хрвата према Србима. “У својим књигама записао сам да су усташки кољачи, након што би поклали и у јаме побацали српски народ, до паса голи и крвави с ножем у руци трчали у римокатоличку цркву у Горњем Косињу код Перушића да им католички поп скине гријехе с душе да би могли ићи кући”, подсјећа Ластавица. Ластавица /84/ је већ познат по својим досадашњим истраживањима о

Ненад Антонијевић

Историја није црно-бела

Пресуде и документација Хашког суда користи се да се Срби прогласе за главне кривце, а све оно што се дешавало у Другом светском рату полако пада у заборав Недавно одржан скуп у Сарајеву под називом “Злочин геноцида над Бошњацима” покренуо је многа питања, као што су на пример да ли можда имамо покушаје мењања неких историјских елемената и чињеница. Професор Смаил Чекић, директор Института за истраживање злочина против човечности и међународног права Универзитета у Сарајеву, рекао је да је над Муслиманима у Србији, Македонији, Црној Гори, Санџаку и БиХ у протеклом веку извршен геноцид који је резултат српске фашистичке идеологије и политике. У ову политику, како је рекао Чекић, укључени

alojzije.jpg

Немар и небрига за сопствене жртве

Србија данас, међутим, није јака СФРЈ, нити су њене службе МОСАД који је својевремено отео Адолфа Ајхмана на улици и пребацио га у Израел. Али, када су нас неке друге установе, попут Министарстава спољних послова или правде, известиле о напретку у случајевима „Кепиро“, „Ашнер“ или „Егнер“? Починили су језиве злочине и, ипак, умакли људској правди… А многи су могли, и морали, да окончају живот у затвору – само да су се политичке и судске власти потрудиле“, пише познати ловац на нацисте и директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф у својој код нас управо објављеној књизи „Ловац на нацисте“. Зуроф је током вишедеценијске потраге открио 2.884 људи осумњичених да су били

Иво Јосиповић

Дуго прећуткивани геноцид

Логор Јадовно и jаме коjе га окружуjу су, пре Јасеновца, били место где jе требало да без трагова нестану сви неприхватљиви народи из НДХ. За нешто више од 120 дана постоjања логора, ту jе убиjено више од 40.000 људи. Али о њему, као и о броjним другим логорима у НДХ, много се мање зна него о Јасеновцу. Злочин због тога ниjе мањи Значи, ту сте ви. Ето, коначно се срећемо“, каже човек, наjмање му jе седамдесет лета, док дрхтавим покретом додируjе камени бедем око Шаранове jаме. Из тела се отима грч. Наслања главу на камен и ћути. После шездесет и девет година оваj човек jе сазнао и видео место где

Ратко Дмитровић

Оживљавање гркокатолика

Ко је и због чега дао налог теренским активистима актуелног пописа у Хрватској да Србе из православља преводе у гркокатолике и у каквој је то вези са процесом који се у 19. веку одвијао у Далмацији Семе хрватске мржње према Србима изнето је из католичке цркве. Знам да ова констатација звучи тврдо, али докази који се у њену корист могу принети још су тврђи. Имао сам непуних тридесет година живота иза себе када ми је један пензионисани дипломата, Хрват из Далмације, у разговору вођеном крајем осамдесетих, у кафани загребачког хотела „Дубровник“, дословно изговорио реченицу са почетка овог текста. Тај човек одавно није жив, али ћу његово име и презиме прећутати

Јанко Велимировић

Велимировић: Очекујемо максималне казне за “Олују”

БАЊА ЛУКА – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да ће Хашки трибунал хрватским генералима Анти Готовини, Младену Маркачу и Ивану Чермаку изрећи максималне осуђујуће пресуде за ратне злочине почињене над Србима у Крајини током и након акције “Олуја” 1995. године. “Велика је штета што Хашки трибунал није процесуирао Готовину за ратна догађања у западнокрајишким општинама у љето и јесен 1995. године, али то не ослобађа домаће правосуђе да се позабави Готовином без обзира на то да ли ће он бити осуђен у Трибуналу или не”, рекао је Велимировић новинарима у Бањалуци. Хашки трибунал изрећи ће 15. априла пресуду хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и

dusan_prezentacija.jpg

Прикупити што више документације о жртвама усташких злочина

БЕОГРАД, 12. АПРИЛА – Одбор за Јадовно 1941. усвојио је на сједници у Београду Програм рада, а једна од основних активности биће анимирање потомака жртава да пишу и достављају своја сазнања о страдању њихових чланова породица, рођака и мјештана на Јадовинском стратишту и прилажу фотографије и другу расположиву фактографију. На сједници Одбора за Јадовно одржаној 10. априла, тачно на дан када су прије 70 година први Срби са подручја града Госпића одвођени према безданима Велебита, закључено је да је приоритет и рад на допуни именичног пописа жртава на коме је др Ђуро Затезало радио до 1990. године, а наставио Музеј жртава геноцида у Београду, саопштено је Срни из Удружења “Јадовно

ustase.png

Некажњено величање усташтва у центру Загреба

БАЊАЛУКА, 12. АПРИЛА – Окупљањем младих Хрватске чисте странке права (ХЧСП) у Загребу ради обиљежавања 70 година од стварања НДХ, Хрватска се, умјесто будућности и европском путу, окренула прошлости и слављу “Априлске револуције” из 1941. године која је изњедрила НДХ, став је историчара и српских логораша из Другог свјетског рата. Припадници ХЧСП-а у центру Загреба представили су величање чистог фашизма и усташтва који је донио велико зло током Другог свјетског рата, рекао је потпредсједник Удружења логораша Другог свјетског рата Републике Српске Перо Родић. “У антифашитичким земљама не смије се ни поменути нешто што је повезано са фашизмом и усташтвом, а камоли да се одржи неко јавно окупљање које подржава и

Месић примио чланове удружења “Јадовно 1941.”

ЗАГРЕБ, БАЊАЛУКА, 12. АПРИЛА – Бивши предсједник Хрватске Стјепан Месић примио је у Загребу предсједника Удружења “Јадовно 1941.” Душана Басташића који га је обавијестио о активностима тог удружења и проглашењу 24. јуна као дана сјећања на Јадовно 1941. “Обавијестили смо Месића током јучерашњег сусрета да ће 24. јуна у Бањалуци бити одржана прва међународна конференција о Јадовну, те да је потврђено учешће стручњака из Америке, Израела, Италије, Њемачке, Аустрије, Хрватске, Србије и БиХ”, изјавио је Басташић за Срну. Он је рекао да је Месића информисао да ће 26. јуна на Велебиту, код Шаранове јаме, и на мјесту некадашњег логора Слана на острву Пагу, у организацији Одбора за Јадовно 1941. основаног

cuvari-kosmeta.jpg

Одржана промоција књиге и двд-а “Чувари Космета – путовање кроз садашњост и прошлост” у Љубљани

У организациjи Српског друштва Задужбина и Културног друштва Михаjло Пупин, уз братску помоћ Друштва српска заjедница и Српског културно уметничког друштва Видовдан, у Љубљани jе 7. Априла, о Благовестима, одржана промоциjа књиге и двд–а  Чувари Космета – путовање кроз садашњост и прошлост, ауторке Мире Лолић Мочевић, новинарке и уреднице на Радио Телевизиjи Републике Српске, коjа jе уjедно и представила своjу књигу публици у Љубљани. Уз промоциjу књиге, емитован jе и ДВД на коjем jе кроз слику и речи сабран материjал настао током путовања Мире Лолић – Мочевић и екипе РТРС-а по Косову и Метохиjи. Обилазећи светиње Косова и Метохиjе, ауторка се упознала са многим вредностима културно-историjског наслеђа српског народа, о

НОГО О ВУЧУРЕВИЋУ Ни лепши ни старији

Latinica Недавно jе проф. др Мило Ломпар убедљиво писао да jе културна политика у Србиjи – хрватска политика. У култури се прво разиграва оно што ће се операционализовати у политици. Данас већ можемо рећи да укупна политика у Србиjи ниjе српска, већ хрватска. Актуелна политика у Србиjи заборавила jе ране радове злочинаца у Хрватскоj и Босни и Херцеговини. Заборавила jе чиjа jе паравоjска масовно убиjала у Сиjековцу и Босанском Броду, чиjе су младиће спржили у Сараjеву и Тузли. Правосуђе Србиjе убрзано ревидира потернице воjних судова, као да су то судови неприjатељске воjске. Правосуђе Србиjе пушта већ пресуђеног Илиjу Јуришића, и он се као хероj дочекуjе у Тузли. Правосуђе нема ентузиjазма у Ганићевом

Тражила дјецу, доживјела понижења

Latinica У Јодно сам дошла рано уjутро, како бих разговарала с Јадранком Гарбином. Након што ме портир пустио у ходник, по мене jе дошао воjник у црноj униформи и с маском на глави. Притиснуо ме уза зид…, прича Стоjа Тривкановић, коjа jош увиjек трага за своjим синовима Троjица Тривкановића, отац Никола и његови синови, двадесеттрогодишњи Зоран и осамнаестогодишњи Берислав, одвезени су 25. аугуста 1991. из породичне куће у сисачком насељу Зелени бриjег у непознатом смjеру: према риjечима очевидаца, одведени су на ОРА-у, познато сисачко мучилиште, гдjе се синовима губи траг. Николино jе тиjело пронађено два дана касниjе на обали Саве, а његова супруга Стоjа и данас трага за дjецом, вртећи

Глина

У Глини је и 70 година мало

Ових се дана у Глини ломе копља око тога како достојно обиљежити покољ Срба извршен у мају и аугусту 1941: ширим програмом у Хрватском дому или скромно као и досад, само парастосом. “Пет од седам странака жели да се одржи само парастос. Сматрају да ће наша иницијатива пореметити односе између Срба и Хрвата”, каже доградоначелник Глине Ђуро Стојић Између два и три сата ујутро, у ноћи с недјеље на понедјељак 12. маја 1941, двојица су усташа покуцали на врата куће обитељи Вујасиновић у Карловачкој улици у Глини. – Устао сам из кревета, а они су ме питали колико имам година. Онако будаласт, ништа не слутећи, кажем петнаест, иако сам имао

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе

Вучуревић није био злочинац

ТРЕБИЊЕ, 7. АПРИЛА – Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григориjе изjавио jе данас да ратни градоначелник Требиња Божидар Вучуревић ниjе био злочинац и да треба учинити све што jе потребно да би се доказала истина. “Ожалошћени смо што jе Вучуревић ухапшен и зато сви треба да учинимо колико можемо да се та лаж и неправда скину са њега, jер уколико се на њему оставе, остаће неправда и нашем граду, коjи се у оном страшном рату борио часно и поштено”, рекао jе владика Григориjе. Он jе додао да jе српски народ у Херцеговини желио да остане само на своме. “Ако jе гриjех, наш jедини jе био таj што смо жељели да останемо

Српска Црква у Другом светском рату

Из Архива Св. Архиjереjског Синода Српске Православне Цркве Приредио Епископ Атанасиjе Посебан отисак из зборника Сербиа и коментари за 1990. / 91. Издање Задужбине Милоша Црњанског У оквиру “Проjекта Растко – Библиотеке српске културе на Интернету” на Интернету обjавили: Зоран Стефановић, Наташа Деветаковић, Милан Стоjић и Михаило Стефановић, октобра 1999. САДРЖАЈ Реч приређивача ИЗВЕШТАЈ Почетак рата. Први ваздушни напад на Београд Евакуациjа Његове Светости Патриjарха и особља Светог Архиjереjског Синода у манастир Раковицу Долазак у Београд избеглих српских архиjереjа из Старе Србиjе – Македониjе Прекид веза са унутрашњошћу и разграничење наших покраjина Настоjања да cе Његова Светост Патриjарх пусти на слободу Заточење Његовог Преосвештенства Епископа жичког господина Николаjа Заточење и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.