Поводом Комеморације у Јасеновцу – писмо Јулије Кош велепосланицима у Загребу – 14.04.2011., четвртак

Ваша Екселенцијо,

У недјељу 17. травња 2011. одржат ће се службена комеморација испред музеја у Спомен-подручју Јасеновац. Молим Вас да у вези с тим догађајем обратите позорност на чињеницу да стални изложбени постав у том музеју посјетитељима нуди лажну, ревизионистичку слику некадашњег концентрацијског логора Јасеновац, који је био на истоме мјесту.
Основни проблем постава, како је 26. ожујка 2009. установила Специјална комисија Жидовске опћине Загреб, јест у замагљеном приказивању повијесне истине о злочинима који су у Јасеновцу почињени, што се очитује у суставном избјегавању јаснога приказивања темељних информација о усташком режиму као организатору и проводитељу злочина, укључујући сустав расних закона који су усташе прогласили против трију етничких скупина – Срба, Жидова и Рома – на темељу којих су починили масовно етничко чишћење тих скупина. Истодобно, музејска изложба организаторе и проводитеље злочина приказује неутрално и чак с поштовањем. Равнатељица Спомен-подручја, Н. Јовичић, признала је споменутој комисији да стални постав не приказује основне чињенице о почињеноме злочину, те да због тога музеј свакоме посјетитељу пружа вођење уз вишесатно предавање о темељним чињеницама – оправдано је посумњати у квалитету и те подуке, а и упитати се: чему такав музеј онда уопће постоји?
Више стручњака, неки медији и различите друге заинтересиране стране упутили су музеју врло оштре критике, између осталих то су предсједници хрватске, босанске и српске жидовске заједнице. Предсједник жидовске заједнице у Србији, А. Нећак, упутио је седмога српња 2007. писани јавни протест равнатељици музеја, наглашавајући да стални постав «покушава ублажити и умањити злочине који су тамо почињени, што је само корак од негирања злочина почињених у Јасеновцу.» Хрватска стручњакиња Л. Бенyовскy написала је да музеј у Јасеновцу не пружа «причу коју треба испричати: причу о злочину». Недавно је хрватска знанственица с бечког свеучилишта, др. Љиљана Радонић, објавила своју критику музеја у Јасеновцу, наглашавајући, између осталога, да постав «игнорира сва сазнања теорије антисемитизма», те као једини коментар на конкретне усташке антисемитске мјере приказује «пријератне архитектонске успјехе жидовских архитеката у Загребу и Хрватској». Она у својој докторској дисертацији, те 16. листопада 2010. у Новоме листу истиче: «Неопходно је потребно, након ревизионизма према политици прошлости у деведесетима и релативизирања злочина НДХ, критички се [у музејском поставу] бавити властитом одговорношћу и конкретним починитељима…»
Предсједник Републике Хрватске Иво Јосиповић је, када ме је примио 14. листопада 2010., овој теми посветио велику позорност и изразио забринутост, а из његовога Уреда ми је 14. ожујка 2011. потврђено да о томе Предсједник с «многобројним особама укљученима у ту проблематику разговара тијеком својих сусрета и примања». Бивши предсједник Републике Хрватске Стипе Месић је на самој свечаности отворења музејскога постава јавно посумњао хоће ли на темељу њега «младима бити јасно што се ту стварно догодило».
Унаточ овим и другим снажним критикама тијеком протеклих пет година, мјеродавни високи државни дужносници Републике Хрватске још увијек, активно или пасивно, одбијају икакве промјене музејског постава.
Као бивша чланица Управног вијећа Спомен-подручја Јасеновац, молим Вас да уложите сав могући напор како би се наведено исправило. Особито Вас молим да са свога службеног положаја утјечете на хрватску Владу, како би дјеловала у том смјеру.

С поштовањем,
мр. сц. Јулија Кош

Извор: Маргелов институт