arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Srebrenica_projekt.jpg

ПРИЧА О ДВА ФИЛМА СЕ НАСТАВЉА

9. септембар 2011.

Контроверзни филмови норвешких редитеља Оле Флиума и Деjвида Хебдича о Сребреници и Сараjеву изазвали су велико интересовање jавности у Норвешкоj и Шведскоj, где су већ били приказани, и бесне и безуспешне протесте бошњачке диjаспоре коjа jе употребила сва расположива средства да спречи њихово приказивање. Ти покушаjи су се очигледно показали потпуно контрапродуктивним. До пре неколико дана, данска телевизиjа jе са редитељима преговарала да 11. септембра прикаже само jедан од њихова два филма на тему ратних догађања у БиХ. После агресивне кампање бошњачке диjаспоре да гледаоцима у Норвешкоj и Шведскоj онемогући да у своjоj земљи гледаjу материjал коjи jе потпуно у складу са њиховим законом, настао jе бумеранг ефекат каквом се

Непресушно врело звано „Два камиона“

9. септембар 2011.

  Хрватска и даље тумара између усташтва које је у већини и антифашизма које је службена и уставна одредница модерне Хрватске, антифашизма сведеног на групу стараца у десетог деценији живота који су за неке познате Хрвате и данас опасни до мере да их треба стрпати у затвор Ту помоћи нема. Ево вам фудбалске утакмице између Хрватске и Израела, пре неки дан у Загребу. Никада нико из колективног подсвесног у Хрвата неће моћи да истера усташтво. То је саставни део већинског хрватског бића. Усташтво се развило у истом пупољку са хрватском државотворном идејом 19. века. Усташтво је нераскидиво од антисрпства, усташтво је дубоко запатио и само понеки Хрват, као што је

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД ОПСАДЕ ЛЕЊИНГРАДА

9. септембар 2011.

Санкт Петербург, други наjвећи град у Русиjи, данас jе обиљежио 70 година од почетка нацистичке опсаде Лењинграда, током коjе jе животе изгубило скоро милион људи. Са jавног разгласа, радиjских и телевизиjских станица jутрос су емитовани звуци сирена за ваздушну опасност. Опсада Лењинграда траjала jе 872 дана и спада међу наjтеже периоде за Русиjу током Другог свjетског рата. Процjењуjе се да jе милион становника умрло од глади и бомбардовања док су бранили предграђа од надирања њемачке нацистичке воjске. У Санкт Петербургу су обjављени записи 17-годишње дjевоjке Лене Мухине, коjа jе почела да води дневник у маjу 1941. године. Она описуjе своjе наде и страх током опсаде, али и наклоност према школском

Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941.

8. септембар 2011.

Бања Лука, Босна и Херцеговина, 24 – 25. jун 2011. Српски :: English У организациjи Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизациjи Института за савремену историjу из Београда и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, у Виjећници бањалучког Банског двора 24. и 25. jуна 2011. одржана jе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. У раду конференциjе судjеловало jе педесетак учесника и судионика из Србиjе, Хрватске, Израела, Сjедињених Америчких Држава, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Аустриjе, Српске и других земаља. Програм конференциjе Уводна обраћања Видео снимак отварања конференциjе Извjештаj о конференциjи Зборник сажетака Готови радови Слике са конференциjе Везане виjести Програм конференциjе Прва међународна конференциjа

ХРВАТСКА СЕ НЕ СУОЧАВА СА СВОЈОМ ТАМНИЈОМ СТРАНОМ

8. септембар 2011.

БЕОГРАД, 8. СЕПТЕМБРА (СРНА) – Хрватска jош ниjе спремна да се суочи са тамниjом страном своjе недавне прошлости, што показуjу некажњавање и срамотно мале казне одговорним за злочине почињене у српским селима у Медачком џепу у септембру 1993. године, наводе у Документационо-информативном центру “Веритас”. Хрватска воjска и полициjа су у нападу на села Дивосело, Читлук и Почитељ у Медачком џепу 9. септембра 1993. године на монструозан начине убиле 88 Срба – 46 воjника, шест милиционера и 36 цивила, од коjих 26 стариjих од 60 година. Међу њима било jе 17 жена. Рањеника ниjе било. Из “Веритаса” напомињу да се трагедиjа “Медачког џепа” одвиjала пред очима УНПРОФОР-а, коjи ниjе био само

Пoкoљ кojи je прeлиo чaшу

8. септембар 2011.

Штo су криви oни кojи су пoбиjeни приje нeгo штo су билo кoмe нaпрaвили билo штo нaжao или приje нeгo штo су крeнули дa сeбe зaштитe oд oних кojи су њимa хтjeли учинити нaжao, дa их сe дaнaс нe признaje, дa им сe ни дaнaс нe дa мирa? Дa сe нaс кojи сe oкупљaмo вриjeђa и дa сe нaс кojи oбнaвљaмo спoмeникe нaстojи прoглaсити oнимe штo ми нисмo- кaзao je прeдсjeдник СНВ-a и сaбoрски зaступник Mилoрaд Пупoвaц нa кoмeмoрaциjи у Ивaнoвић jaрку гдje су устaшe 29. jулa 1941. гoдинe пoбили 380 цивилa сa Бaниje и Koрдунa Брojни грaђaни Kрњaкa, Вojнићa и Вргинмoстa oдaли су пoчaст, пoлoжили виjeнцe и зaпaлили свиjeћe

Хакија Мехољић

Мехољић: Стојим иза сваке своје ријечи

8. септембар 2011.

Хакиjа Мехољић, jедан од протагониста филма “Сребреница – издани град” изjавио jе да, иако филм jош ниjе гледао, стоjи иза сваке риjечи коjу jе изговорио том и сваком другом приликом о теми издаjе Сребреничана. Оваj филм изазвао jе жестока и негативна реаговања бошњачко-муслиманске диjаспоре, али и њених дипломатских политичких кругова, а наjвише буре изазвале су риjечи баш овог Сребреничанина коjи jе, поред осталог, пренио садржаj разговора о судбини Сребренице коjи jе са делегациjом из тог града имао код муслиманског лидера Алиjе Изетбеговића. “Код Алиjе смо били у септембру 1993. године. О томе зна и српска воjска, а нисмо отишли тек тако, већ у организациjи Унпрофора, хеликоптером. Због наше посjете Изетбеговићу

Трибине

Хрвати у “свом елементу”, УЕФА на потезу

8. септембар 2011.

Навијачи хрватске фудбалске репрезентације “пјевали” су усташке пјесме на утакмици против Израела у Загребу, уз узвике “За дом спремни!”. “Након кукастог крста против Грузије на Пољуду, злодух усташтва нисмо успјели избјећи ни током утакмице са Израелом на Максимиру. Навијачи који се називају `најбољим на свијету` поновно су помињали Јуру и Бобана, те бодрили `Ватрене` повицима: ‘За дом спремни!’”, преносе хрватски интернет портали. Хрватски фудбалски савез платиће казну и након синоћње утакмице са Израелом, захваљујући појединцима које квалификациона  утакмица за Европско првенство на измаку 2011. године асоцира на кољаче из Другог свјетског рата. Навијачи Хрватске  вријеђали су тамнопутог играча Израела, а не треба сумњати да ће неко пријавити и пјесме које

Краљица - помен

Служен помен погинулим на Краљици

8. септембар 2011.

На озренском врху Краљица данас jе служен помен борцима Воjске Републике Српске /ВРС/ коjи су погинули 7. септембра 1995. године када су НАТО авиони бомбардовали телекомуникациони торањ.На Краљици су погинули Слободан Милотић из Калуђерице, Мирко Тривуновић из Осиње, Драган Савановић из Добоjа, Свето Каишаревић из Кожуха и Жељко Лукић из Чечаве. Предсjедник Одбора ратних воjних инвалида /РВИ/ Борачке организациjе Републике Српске /БОРС/ Мико Шкорић рекао jе да jе НАТО бомбардовањем Краљице “директно помагао неприjатељима”, нагласивши да “уништавање Краљице ниjе било ничим изазвано”. Начелник општине Петрово Зоран Благоjевић рекао jе Срни да jе рушењем телекомуникационог торња почео пад диjела Озрена и Возуће и да jе та акциjа била синхронизована са другим

Конференција

7. септембар 2011.

English У организациjи Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизациjи Института за савремену историjу из Београда и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, у Виjећници бањалучког Банског двора 24. и 25. jуна 2011. одржана jе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. У раду конференциjе судjеловало jе педесетак учесника и судионика из Србиjе, Хрватске, Израела, Сjедињених Америчких Држава, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Аустриjе, Српске и других земаља.   Програм конференциjе Уводна обраћања Видео снимак отварања конференциjе Извjештаj о конференциjи Зборник сажетака Готови радови Слике са конференциjе Везане виjести Програм конференциjе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржана jе у

Conference

7. септембар 2011.

Banja Luka, Bosnia and Herzegovina, 24 – 25 June 2011 Српски :: English In organisation of the Association of Descendants and Supporters of the Victims of the Complex of Ustasha Camps Gospić-Jadovno 1941, and in co-organisation of the Institute for Contemporary History from Belgrade and the Academy of Arts and Sciences of Republika Srpska, the First International Conference on the Complex of Ustasha Camps Gospić-Jadovno 1941 was held on 24 and 25 June, 2011 at the Conference Hall of the Banski Dvor in Banja Luka. Around fifty participants from Serbia, Croatia, Israel, United States of America, Italy, Germany, Russia, Austria, Republika Srpska and other countries took part in the Conference.

Марко Грабовац

ТРАЖЕ ИСТИНУ О 59 ЖРТАВА

7. септембар 2011.

БРОД, 6. СЕПТЕМБРА (СРНА) – Удружење за тражење заробљених бораца и несталих цивила из Брода захтијева од Института за нестала лица БиХ, те Суда и Тужилашта БиХ да напокон кажу гдје се налазе посмртни остаци 59 жртава протеклог рата, ексхумирани још у августу 2003. године из масовне гробнице у муслиманском гробљу у Сијековцу, код Брода. “Ови посмртни остаци били су предмет манипулације Института за нестала лица БиХ”, изјавио је Срни предсједник бродског удружења Марко Грабовац. Он је нагласио да је ријеч о Ромима из Подриња који су у мају 1992. године, када је подручје општине Брод било под окупацијом регуларних оружаних снага из Хрватске, намјеравали да код Брода пређу у

Проф. др Смиља Аврамов

Смиља Аврамов: Немачка наставља нацистичку политику

7. септембар 2011.

Разговарао Угљеша Мрдић „Ми заузимамо према Немачкој дефанзиван став, уместо да се поставимо као победничка сила у Другом светском рату и да на бази таквог статуса тражимо своја права“ „Посетом немачке канцеларке Ангеле Меркел Србији се, с једне стране, очекивао почетак нове политике Немачке према Србији. Са друге стране, очекивало се да буде много више осврта на оно што Немачка дугује нашој земљи. Од свега тога ништа није било. Ангела Меркел је наступила сасвим отворено, прилично грубим језиком, без имало дипломатског шлифа и дипломатских поштапалица, али треба јој признати једно – она је говорила отворено и искрено. Поручила је Србији да је Немачка одана Албанцима, да у њима види своје

GLINA-spomen-dom-vs-hrvatski-dom.jpg

„ СПОМЕН ОБИЉЕЖЈЕ У ГЛИНИ – НЕЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ“

6. септембар 2011.

Удружење Срба из Хрватске заjедно са Музеjом жртава геноцида из Београда поводом  70. годишњице покоља Срба у глинскоj цркви  жели са подсjети jавност изложбом. Изложба ће бити отворена у Галериjи Историjског музеjа Србиjе, Трг Николе Пашића 11 у петак, 9. септембра о. г. у 18 сати. Посебна вриjедност  изложбе jе у томе што ће по први пут бити изложене три композициjе, рад академског сликара мр Драгана Чубрића  (укупне површине 54 м²), коjе су требале послужити као предложак за мозаичке површине са краjњом намjером да буду постављене на Спомен обиљежjу у Глини. Осим ових композициjа у Глину ниjе пренешена ни скулптура „Сjећање“ рад ваjарке Мирjане Јуришић, коjа се сада налази у

Ратко Дмитровић

Овакав Додик одговара једино РС

6. септембар 2011.

За разлику од других српских политичара Милорад Додик има способност да из локала сагледа глобалну слику и своју улогу у њој. То му је омогућило позицију државника, иако нема државу, човека реално велике моћи којег не воле властодршци ни у Загребу, ни у Београду Пошто свака хрватска политика, ево већ 150 година, своју моторику обнавља углавном или само на односу према Србима, било је питање времена када ће службени Загреб, после пада Милошевића, у врху српске власти лоцирати некога коме ће на леђа натоварити бреме „великосрпства“. Нашли су Коштуницу и од њега, онаквог какав је, почели да праве сотону, настављача Милошевићеве политике, највреднијег ђака САНУ, опасност која се надима и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА