arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Јадовно 2011

Саламон Јазбец: ПРВА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ЈАДОВНУ

English У организацији Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941, те суорганизацији Института за савремену историју из Београда и Академије наука и уметности Републике Српске, у вијећници је бањалучког Банског двора 23. и 24. липња 2011. одржана Прва међународна конференција о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. Уз педесетак учесника и судионика овог важног скупа из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске, Израела, Сједињених Америчких Држава, Италије, Њемачке, Русије, Аустрије и других земаља, у раду Конференције судјеловао сам у својству представника Маргеловог института из Загреба. Првог дана Конференције, на позив водитеља пријеподневне сесије, а с обзиром на изочност др. Ефраима Зуроффа (који је био спријечен присуствовати Конференцији због здравствених

Јадовно 2011

Salamon Jazbec: FIRST INTERNATIONAL CONFERENCE ON JADOVNO

Ћирилица In organisation of the Association of Descendants and Supporters of the Victims of the Complex of Ustasha Camps Gospić-Jadovno 1941, and in co-organisation of the Institute for Contemporary History from Belgrade and the Academy of Arts and Sciences of Republika Srpska, the First International Conference on the Complex of Ustasha Camps Gospić-Jadovno 1941 was held on 23 and 24 June, 2011 at the Conference Hall of the Banski Dvor in Banja Luka. With around fifty participants in this important event from Bosnia and Herzegovina, Serbia, Croatia, Israel, United States of America, Italy, Germany, Russia, Austria and other countries, I participated in the Conference as a representative of the Mergel

Рафаел Израели

Raphael Israeli: Yugoslavian Jewry, Ron Arad and the Holocaust in Bosnia

Ћирилица The first international conference commemorating the 70th anniversary of the Jadovno concentration camp signals the advent of a new field of research into the history of the Holocaust in Bosnia. The first international conference commemorating the 70th anniversary of the suffering of Serbs, Jews and Roma in Jadovno concentration camp was held in Bosnia this past June. The ceremony was attended by Serbian President Boris Tadic and representatives of the Republika Srpska’s and of Croatia, in addition to thousands of descendents and supporters of those exterminated by the Ustashe Nazi collaborators in 1941. The conference itself, which was held in Srpska’s capital of Banja Luka, delved into the various

Рафаел Израели

Рафаел Израели: Југословенски Јевреји, Рон Арад и Холокауст у Босни

English Прва међународна конференциjа коjа jе обиљежила 70. годишњицу концентрационог логора Јадовно наjављуjе поjаву нове истраживачке области у историjи Холокауста у Босни. Прва међународна конференциjа коjа jе обиљежила 70. годишњицу страдања Срба, Јевреjа и Рома у концентрационом логору Јадовно одржана jе у Босни у jуну ове године.  Церемониjи jе присуствовао србиjански предсjедник Борис Тадић и представници Републике Српска и Хрватске, уз хиљаде потомака и поштовалаца оних коjи су ликвидирани од стране Усташа, нацистичких колаборациониста из 1941. године. Сама конференциjа, коjа jе одржана у главном граду Српске, Бањалуци, истраживала jе различите политичке, воjне и стратешке факторе коjи су омогућили ову мало познату грану нацистичке машине за ликвидациjу. Представник Израела из Свjетске

Јадовно 26. јун 2011. Другo обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. – Jadovno 26. jun 2011. Drugo obilježavanje Dana sjećanja na Jadovno 1941.

Повратак у Јадовно Над Шарановом jамом на Јадовну, служена света архиjереjска Литургиjа Јадовно 26. jун 2011. – Обраћање Душана Басташића, предсjедника УГ Јадовно 1941. Конференциjа Јадовно 26. jун 2011. Другo обиљежавање Дана сjећања на Јадовно 1941. – Jadovno 26. jun 2011. Drugo obilježavanje Dana sjećanja na Jadovno 1941. Басташић: У Хрватскоj на дjелу прикривање злочина РТРС: Годишњица страдања у логору Јадовно ФОТО Тадић: Дошао сам у Јадовно да подиjелим сjећања са Србима, Жидовима, Хрватима, Ромима Тадић: Сjећање на жртве злочиначких логора начин jе стварања боље будућности Тадић у Јадовном: Рушењем споменика прикривао се злочин – ФОТО Јадовно-да се не заборави и не понови ИСТОРИЈА НЕ СМИЈЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕНА Јадовно –

gudovac-2.jpg

НА ПОПРИШТУ ПРВОГ МАСОВНОГ ЗЛОЧИНА

Код оштећеног спомен – обиљежjа, на обљетницу покоља невиних људи – 28. травња, уприличен комеморативни скуп и одана почаст страдалницима На мjесту првог масовног погубљења Срба у НДХ, у селу Гудовцу jе 1955. године подигнута (1969. дограђена) спомен-костурница за 195 жртава српске националности, коjе су усташе стриjељале 28. травња 1941. године. Споменик »Жртва« jе дjело Воjина Бакића. Тиjеком посљедњег рата споменик jе сравњен са земљом, костурница минирана, плоче разбиjене. На том мjесту, баш на дан покоља невиних људи, 28. травња (спомен обиљежjе jе »санирано« – околиш уређен) уприличен jе комеморативни скуп и одана почаст страдалницима те су положени виjенци и цвиjеће. Броjним поклоницима антифашизма и припадницима удруга антифашистичких бораца и антифашиста

Споменик Николи Тесли

Госпић не жели свога Теслу

Нитко у госпићкој власти нема никаква сазнања о томе кад би и би ли уопће споменик Николи Тесли могао бити поновно постављен. Готов одљев чека у Љеваоници умјетнина загребачке Академије ликовних умјетности Споменик Николи Тесли, рад кипара Фране Кршинића, још не краси центар Госпића, него у магазину Љеваонице умјетнина Академије ликовних умјетности (АЛУ) у Загребу чека путовање до одредишта. Одљеви Кршинићева споменика, који неки сматрају најбољим умјетничким приказом Тесле, постављени су 1963. испред Електротехничког факултета у Београду, 1976. на слаповима Нијагаре и 1981. на средишњем госпићком тргу. Споменик у Госпићу миниран је 16. фебруара 1992, након чега је преостали крш уклоњен. Госпићана ниоткуда   Обиљежавање 155. годишњице рођења Николе Тесле

Повратак

Посљедњи влак за повратак

Посљедњих мјесеци уочљив је пораст обима и дјелокруга сурадње надлежних државних установа у земљама регије на питањима омогућавања повратка избјеглих или њихова интегрирања у земљу уточишта. Што се тиче Хрватске, регионална сурадња на том питању била је мјерило за затварање поглавља 23. Други разлог – заједнички Хрватској, Србији, БИХ-у и Црној Гори – јест припрема за међународну донаторску конференцију, која би се требала одржати почетком 2012. и на којој би требало скупити новац за збрињавање избјегличких обитељи. Тиме би се прича о повратку или интеграцији у овом дијелу Европе могла сматрати ријешеном, но ту је и још један момент – истичу задњи рокови да избјеглице одлуче желе ли се вратити.

Александар Вељић

Позив на народни протест поводом ослобађања Шандора Кепира

Понижавајући однос мађарског правосуђа према жртвама новосадског геноцида изазвао је оправдану забринутост и незадовољство.  На молбу бројних Новосађана свих националности, Удружење за очување верских-културних традиција и добара и Друштво за очување сећања на Холокауст позивају грађане на миран народни протест „Крив је!“, који ће се одржати 24. јула у 19 часова на Тргу слободе. Протест искључиво грађанског карактера усмерен је против идеологије која је довела до „Рације“, а пресудом будимпештанског суда је ослобођена као зао дух прошлости који прераста у нове претње по народе региона.  Достојанственим изразом незадовољства Нови Сад ће се успротивити неправедној пресуди која обезвређује „град под ледом“ који су Кепиро и његови „саборци“ створили на Штранду јануара

Обраћање Милана Басташића, предсједника завичајног удружења „Билогора“ на годишњој скупштини одржаној 16.07. 2011. у Борковцу код Руме

Драги гости, приjатељи, драги рођени Билогорци и потомци коjи сте у посљедњих двадесет година рођени ван родне груде своjих предака и сви нама драги коjи данас нисте овдjе. Данас одржавамо Друго зборовање Билогораца у организациjи нашег „Завичаjног удружења Билогора“. Удружење смо основали приjе двиjе године и оно до сада има евидентне скромне, али вриjедне резултате. Један од тих резултата jе и ово данашње саборно окупљање. Ово jе година, годишњица, двадесета годишњица посљедњег страдања српског народа Билогоре у XX виjеку. Тада 27. априла 1991. године били смо у грубишнопољском парку. Размишљао сам тада како jе то наjвећи скуп Срба у том парку, послиjе оног првих дана октобра 1942, када су усташе ту сатjерале преко 3000 душа

ДРУГИ САБОР БИЛОГОРАЦА: Завичај чине људи

У суботу 16. jула у Руми jе одржан други по реду Сабор Билогораца, на коjем се у организациjи Завичаjног удружења „Билогора“ окупило нешто више од сто учесника. Већ при иницирању и оснивању овог удружења током 2008. и почетком 2009. године, Сабор Билогораца замишљен jе као средишње мjесто на коjем ће се сабрати сви бивши житељи источне Билогоре чиjа jе главнина данас у Републици Србиjи, дио у Републици Српскоj и државама насталим од бивше Југославиjе, а броjне породице расиjане по свим континентима изузев Анктартика. Дио учесника Сабора на заjедничкоj фотографиjи Сабор ниjе само мjесто цjелодневног дружења и конвенционалног излета и забаве у шта приjете да се изроде скоро сва слична окупљања

Ратко Дмитровић

„Хрватски дом“ на месту злочина

Двоје храбрих људи из Загреба, подржани од стране Славка Голдштајна, покренуло је иницијативу да се са места једног од најстрашнијих злочина у историји човечанства, покоља у Глинској цркви, скине печат хрватског цинизма Постоје у новинарству и публицистици текстови који су написани „из стомака“, као одраз унутрашњег крика, очајања, спас и олакшање, растерећење, нешто што је по сваку цену морало да изађе на светло дана. Али, има и текстова који се пишу опет из стомака, али невољно, због муке у стомаку. Ово је један од таквих текстова. Радо би прескочио тему која следи, али то, једноставно, не сме да се прескочи. Реч је о покољу у Глинској цркви. Ових дана, на

Миле Медић

Миле Медић: Где одзвања наша реч, наша је и држава

Разговарала Биљана Живковић „Постоји очигледна намера да се постепено српски језик сведе и затвори у границе Србије, у екавицу и ћирилицу! Тако би  српски језик био оно што остане кад свак од њега узме што хоће“, упозорава писац и уредник језичке трибине у УКС Миле Медић На Језичкој трибини „Удружења књижевника Србије“ (УКС) у току су озбиљне расправе о најважнијим отвореним питањима српског језика. Једно од њих је питање јединства и целовитости српског језичког простора. О овој теми, од историјског значаја за наш језик и културу, разговарамо са књижевником Милетом Медићем, уредником језичке трибине УКС-а. Упозоравате да су јединство и целина српског језичког простора годинама нарушавани и подривани. Цепање и

Стево Пашалић

Опасно поигравање са бројкама

Разговарао: Милорад Гутаљ Демограф Стево Пашалић проучио је све извјештаје међународних експерата тужилаштва Хашког трибунала у којима су обрађиване присилне миграције становништва и жртве рата у БиХ и закључио да су у тим извјештајима све жртве, војне или цивилне, једнако третиране као жртве рата. Он каже да се структура жртава може класификовати на жртве које су припадале војним формацијама или цивилном становништву, али да међународни експерти у својим истраживањима нису томе посветили довољно пажње него су наводили паушалне оцјене. Такви паушални наводи су врло опасне тезе које, практично, могу да одреде карактер рата, упозорио је Пашалић у интервјуу Срни. „Експерти су паушално наводили да је у рату у БиХ погинуло

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.