arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Jasenovac_1.jpg

УВРЕДЉИВО СТАВЉАЊЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЦВИЈЕТА НА “ХРВАТСКИ ЕВРО”

25. новембар 2011.

Дрско, неукусно и увредљиво стављање мотива Јасеновачког цвиjета на “хрватски евро” опомиње да се од садашње Хрватске, али и ЕУ, може jош свашта очекивати, изjавио jе предсjедник Управног одбора Српског националног друштва /СНД/ “Пребиловци” Миленко Јахура. “По Републици Хрватскоj, коjа ускоро улази у ЕУ, као и у мjестима у БиХ гдjе власт имаjу Хрвати, у новиjе вриjеме подигнути су многи споменици усташама погинулим у Другом свjетском рату или осуђеним послиjе рата због масовних злочина над Србима, па и онима коjи су своjом руким убили стотине српске дjеце, као што су Фрањо Вего, Андриjа Буљан, Иван Јовановић-Црни и други”, рекао jе Јахура за Срну. Он наглашава да су на тим подручjима

Шокантно: на хрватском евру – Јасеновац

25. новембар 2011.

Ексклузивно за читаоце саjта Двери доносимо фотографиjе узорака сериjе хрватског Евра, кованог новца коjи jе посвећен уласку Хрватске у Европску Униjу 2013, када сериjа и треба да уђе у оптицаj. Узорци су ковани у 1.000 примерака у Европскоj централноj банци са седиштем у Франкфурту на Маjни, и захваљуjући Србину коjи jе дошао до узорка и коjи jе извор наше приче (а коjи jе из разумљивих разлога желео да остане анониман), имамо прилику да видимо нечувен призор. Ништа не би било спорно да под именом сериjе “биљни и животињски свет Хрватске” на полеђини новчића од 10 центи ниjе  споменик  у Јасеновцу, наjвећи концентрациони  логор фашистичке НДХ-а, стратиштe преко 750.000 Срба, Јевреjа,

Милорад Пуповац, Војислав Станимировић и Слободан Узелац

Очекују четири мандата у Хрватском парламенту

25. новембар 2011.

Самостална демократска српска странка /СДСС/ очекуjе да ће на предстоjећим парламентарним изборима у Хрватскоj освоjити четири мандата, а за остварење тог циља рачуна и на гласове Срба коjи су избjегли из Хрватске, а сада живе у Републици Српскоj. Носилац листе СДСС-а у Изборноj jединици девет Слободан Узелац позвао jе на вечерашњоj трибини у Бањалуци све Србе коjи имаjу право гласа у Хрватскоj, а живе у РС, да дођу у ову изборну jединицу, даjу своj глас СДСС-у и на таj начин заjедно покушаjу да риjеше многа питања. “На том простору има пуно посла и ствари коjе треба да буду реализоване, а то су питања враћања и очувања имовине, перспективе… У том

Срна

Почело суђење за злочине у селу Грубори

25. новембар 2011.

Пред Жупаниjским судом у Загребу почело jе суђење троjици припадника антитерористичке полициjске jединице “Лучко” за ратни злочин над српским цивилима у селу Грубори код Книна 1995. године, послиjе воjно-полициjске акциjе “Олуjа”. Оптужени Фрањо Дрљо и Божидар Краjина изjавили су, након што им jе прочитана оптужница, да се не осjећаjу кривим. Трећеоптужени Игор Бенета jе у бjекству и суди му се у одсуству. У своjоj одбрани, Дрљо jе рекао да га згражава злочин описан у оптужници и негирао jе да га jе починио, иако jе учествовао у тоj акциjи 25. и 26. августа 1995. године. Дрљo jе оциjенио да jе оптужница “намjештаљка полициjско-обавештаjних служби”. Злочин у Груборима догодио се 25. августа

Згаришта српских кућа у Медачком џепу послиjе акциjе хрватске воjске

Ратни злочинац пуштен из затвора

25. новембар 2011.

Ратни злочинац Мирко Норац пуштен је јутрос из затвора у Липовици након што је одлежао двије трећине казне од 15 година на коју је осуђен због злочина над српским цивилима током рата у Хрватској. Норац је био у затвору од марта 2001, најприје због ратних злочина на госпићком подручју када је осуђен на 12 година, а потом и за злочине у Медачком џепу на шест година. Врховни суд Хрватске одредио му је јединствену казну од 15 година. У затвору је дипломирао, оженио се и постао отац. Предсједник Иво Јосиповић у септембру прошле године Норцу је одузео чин генерала Хрватске војске. Директор Документационо-информативног центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је раније Срни

Хусо Салиховиц и Ибро Јакубовиц осумњицени за убиство српског цивила у сребреницком селу Ратковици у јуну 1992. Године.

Свједок испричао како су комшије муслимани заклали Стевановића

24. новембар 2011.

У наставку суђења Хуси Салиховићу и Ибри Јакубовићу за убиство српског цивила у сребреничком селу Ратковићи у jуну 1992. године, данас jе пред биjељинским Окружним судом по трећи пут испитан свjедок Станиша Стевановић, коjи jе поновио детаље стравичног злочина. Он jе детаљно описао напад на ово село у љето 1992. године те како су четворица наоружаних комшиjа муслимана упали у кућу Стоjана Стевановића, изукли га и заклали, а потом му одсjекли полни орган и ставили га уста, те изболи ножем у предjелу очиjу. Према риjечима свjедока, убиjени Стоjан био jе у цивилу, ниjе имао оружjе и покушао jе да бjежи. Станишта Стевановић, коjи jе све посматрао са 50-ак метара удаљености,

Позив Србима из Хрватске да изађу на изборе

24. новембар 2011.

Предсjедник Републике Српске /РС/ Милорад Додик позвао jе данас све Србе коjи живе у РС, а имаjу право гласа у Хрватскоj, да изађу на предстоjеће изборе у овоj земљи, како би омогућили добиjање легитимних српских представника у хрватском Сабору. Додик jе након састанка са потпредсjедником Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Милорадом Пуповцем рекао да се избором српских представника у Сабор на наjбољи могући начин може утицати на политику хрватске Владе у рjешавању животних питања Срба. Он jе изразио подршку политичком ангажману Пуповца и његове странке, додаjући да jе спреман да подржи укључивање људи у РС из Хрватске у изборни процес у тоj земљи. Додик jе Пуповца упознао са политичком и

Срна

Потврђена оптужница за масакр у Сердарима

24. новембар 2011.

Суд БиХ потврдио jе оптужницу против Мирсада Ватрача коjа га терети за ратни злочин против српских цивила у селу Сердари код Котор Вароши 1992. године. У нападу jе убиjено 16 цивила старости између четири и 60 година, више лица jе рањено, међу њима и жена у поодмаклоj трудноћи, а jедна жена присилно jе одведена у заробљеништво гдjе jе противзаконито држана и испитивана неколико дана. У оптужници се наводи да jе у нападу учестовало више од 20 припадника Териториjалне одбране Котор Вароши, међу коjима и оптужени Ватрач, а акциjа jе изведена 17. септембра 1992. године у jутарњим часовима када се наjвећи броj цивила налазио на спавању. Оптужени су знали да су

ДНС

Позив Србима да изађу на изборе

24. новембар 2011.

Демократски народни савез /ДНС/ позвао jе све Србе избjегле из Хрватске и бивше Републике Српске Краjине, коjи су под притиском избjегли као жртве етничког чишћења, да изађу на предстоjеће парламентарне изборе у Хрватскоj, jер jе то прилика да остваре своjе легитимно право и даjу допринос у избору аутентичних представника српског народа у наjвишу хрватску законодавну власт. “Учешће у законодавноj власти jе претпоставка могућности рjешавања конкретних проблема са коjима се суочаваjу Срби и као избjеглице и као повратници, и због тога jе важно да у парламент буду изабрани легитимни и компетентни представници српског народа”, наводи у данашњем саопштењу ДНС-а. Ова странка истиче да не преферира ни jедну политичку опциjу, нити српску

Европски фондови за фалсификовање хрватске историје

24. новембар 2011.

Италиjанска jавност веома jе неприjатно изненађена тврдњом Хрватске да jе италиjански радни логор “Кампор” на острву Рабу био наjгори у региону, као да нису постоjали усташки логори смрти, у коjима jе на наjмонструзниjи начин усмрћено више стотина хиљада Срба, Јевреjа и Рома, пише лист “Секоло д`Италиа”. “Како назвати усташки логор смрти `Јастребарско` или, пак, `Јасеновац`, гдjе jе усмрћено више од 800 000 Срба, Јевреjа и Рома. Шта рећи за `фоjбе` – крашке jаме у коjе су Титови `осветници` бацили на хиљаде далматинских цивила, `кривих` што су рођени Италиjани”, пита оваj лист. Лист истиче да о тим логорима у Хрватскоj нема ни риjечи, ни наговjештаjа, ни помена. “Сви они су близу

Срна

Основци псују “маjку босанску” и називаjу четником

23. новембар 2011.

Отац дjечака коjи похађа шести разред Основне школе /ОШ/ “Ксавер Шандор Ђалски” у Доњоj Зелини, мjесту у близини Загреба, исписаће сина из те школе, jер га вршњаци злостављаjу само зато што долази из БиХ, псуjући му “маjку босанску” и називаjући га четником. Отац Г. Ж. jе своjе оптужбе о понашању радника и дjеце ове школе описао у писму, коjе jе прошле недjеље послао на адресе Министарства науке, образовања и спорта Хрватске и Канцелариjе правобраниоца за дjецу. “Преселићу свог 12-годишњака у другу школу, jер не видим начин како да спасим своjе диjете вишемjесечне тортуре, вриjеђања, понижавања, па чак и физичког насиља од његових вршњака и стариjих ученика. Наставиће се школовати у

janko-velimirovic.jpg

Велимировић: Сад кренути у процесуирање самог врха осумњичених

23. новембар 2011.

Директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске Јанко Велимировић оциjенио jе да jе хапшење осморице осумњичених за злочине поњињене над Србима у општини Хаџићи “чисто козметичко хапшење”, али да jе и то добро дошло уколико има за циљ процесуирање самог врха осумњичених за ове злочине. “Очекуjем да jе ово само увод зато што треба доћи до врха пирамиде, а из документациjе, материjала и свjедочења из тог времена се врло добро зна ко jе чинио врх пирамиде”, рекао jе Велимировић у изjави за Срну. Он jе истакао да ово хапшење треба да буде охрабруjуће за Тужилаштво БиХ да коначно крене у процесуирање наjсложениjих предмета, додаjући да ниjе задовољан оним што

Ексхумација

У децембру ексхумације на Озрену

23. новембар 2011.

Тужилаштво БиХ упутило jе Суду БиХ захтjев за издавање наредбе за ексхумациjе посмртних остатака Срба на три локациjе на планини Озрен коjе би биле обављене у току децембра, потврђено jе Срни из ове институциjе. “Током ове године, од Оперативног тима за тражење несталих Републике Српске /РС/ добили смо захтjев за асанациjу на три различите локациjе на планини Озрен и то за село Хрге jедно лице, кота Паљеник два НН лица и село Оштрић jедно лице”, рекао jе портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић. Добиjене захтjеве за асанациjу од оперативног тима, Тужилаштво jе прослиjедило Институту за нестала лица БиХ коjи им jе 27. октобра доставио захтjев за издавање наредбе за асанациjу и

Ганић поново пред истражним тужиоцима

23. новембар 2011.

Члан ратног Предсjедништва такозване РБиХ Еjуп Ганић саслушан jе данас у Тужилаштву БиХ због злочина у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године, jавља извjештач Срне. “У Тужилаштву БиХ разговарао сам о томе како се бранила БиХ 2. и 3. маjа 1992. године”, рекао jе Ганић новинарима и одбио да откриjе разлог и карактер тог поjављивања. Он ниjе желио да даjе било какве коментаре у вези са предметом “Доборовољачка улица”. Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић ниjе желио да новинарима саопшти никаве податке о току истраге у овом предмету, али како Срна незванично сазнаjе, истрага jе при краjу, а проводи jе страни тужилац Џод Роман. Шеф Одjељења за ратне злочине у Тужилаштву

ognjena-Marija.jpg

Огњена Марија

23. новембар 2011.

Епископ охридски Николаj у свом „Охридском прологу“ о светоj мученици Марини (у народу познатиjа као Огњена Мариjа) записао jе 1928. године поред осталог и ово: „Намесник царски, Олимвриjе, сазнавши од Марине да jе она хришћанка, пожели од ње наjпре да му буде жена. А када Марина то одби, он jоj нареди да се поклони идолима, нашто св. Марина одговори: ‘Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, коjи нити сами себе познаjу, нити пак знаjу, да ли их ми чествуjемо или бешчествуjемо; не дам њима оне части коjа припада само Творцу моjему.’ Тада jе Олимвриjе стави на љуте муке па jе сву рањену и крваву баци у тамницу.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА