Мемориjални центар Аушвиц-Биркенау саопштио jе да jе 2011. године више од 1,4 милиона људи посетило оваj некадашњи логор смрти.  Подаци о рекордноj посети сведоче да jе оваj концентрациони логор, коjи jе изградила нацистичка Немачка у jужном делу окупиране Пољске током Другог светског рата, постао наjпосећениjи мемориjални центар холокауста у Европи. Иако jе за едуковање о холокаусту значаjно то што велики броj људи посећуjе Аушвиц, масовна посета оставља лоше последице на бараке и друге обjекте коjи су временом оронули, док се надлежни труде да сачуваjу све што могу, навела jе агенциjа. Музеj и Мемориjални центар наводе да jе прошле године било наjвише посетилаца из Пољске, али и из других земаља као што су Британиjа, Италиjа,

Прeдсjeдник СНВ-a Mилoрaд Пупoвaц сa трaдициoнaлнoг бoжићнoг приjeмa СНВ-a нa кoм сe oкупиo циjeли држaвни врх, вeћинa министaрa нoвe влaдe, припaдници српскe зajeдницe и вeлик брoj личнoсти из jaвнoг живoтa Хрвaтскe, пoручиo je дa сe с тoг мjeстa трeбa гoвoрити o oнимa кojи сe плaшe, oнимa кojи прoмoвирajу пoдjeлe и кoристe гoвoр мржњe, aли и o oних нeкoликo дeсeтинa хиљaдa људи кojи joш живe у избjeглиштву бeз риjeшeних eлeмeнтaрних људских прaвa. Прeдсjeдник Ивo Joсипoвић, прeдсjeдник Сaбoрa Бoрис Шпрeм, прeмиjeр Зoрaн Mилaнoвић, грaдoнaчeлник Зaгрeбa Mилaн Бaндић, прeдсjeдник СНВ-a Mилoрaд Пупoвaц и прoтojeрej стaврoфoр Слoбoдaн Лaлић oвoм приликoм изрaзили су пoтрeбу рaзвoja и пoбoљшaњa хрвaтскo-српских oднoсa. – Oвa je гoдинe сличнa ’90.

Мисе коjе су држане поводом 51. годишњице смрти Анте Павелића у Загребу и Сплиту су срамота Европе, каже Главни ловац на нацистичке злочинце Ефраим Зуроф. Директор jерусалимског огранка Центра „Симон Визентал“ jе у чланку под насловом „Нацистички мемораиjал у Хрватскоj срамота за Европу“, написао и да такве мисе у част Павелића означаваjу обнову традициjе започете 1990- тих година након што jе Хрватска постала независна. „У одговору на протесте Центра Визентал, мисе су после престале и одговорни свештеник Вjекослав Ласић jе напустио Хрватску, али се на несрећу вратио пре неколико година и наставио са своjом неофашистичком активношћу без кажњавања“, навео jе Зуроф. Он jе подсетио да jе Хрватска увелико на путу

Загреб — Хрватска данас не би била оно што jесте да ниjе било доприноса Срба у свим подручjима њеног развоjа, рекао jе хрватски председник Иво Јосиповић. Подсетивши на изjаву Николе Тесле дату уочи Другог светског рата да би „мржња кад би се претворила у електричну енергиjу, осветлила све наше градове и села“, Јосиповић jе нагласио да мржња не сме бити погонско гориво већ то мора бити поштовање, разумевање и грађење заjедничке будућности. Указуjући на српски допринос историjи и садашњости Хрватске, он jе нагласио да се он може видети шетњом улицама, читањем књига и збирки песама или шетњом аркадама на централном гробљу Мирогоj, где су сахрањени истакнути умови оба народа. „Морамо

Тел Авив — Мисе коjе су држане поводом 51. годишњице смрти Анте Павелића у Загребу и Сплиту су срамота Европе, каже главни ловац на нацистичке злочинце Ефраим Зуроф. Директор jерусалимског огранка Центра ,,Симон Визентал“ jе у чланку под насловом „Нацистички мемориjал у Хрватскоj срамота за Европу“, написао и да такве мисе у част Павелића означаваjу обнову традициjе започете деведесетих година 20. века након што jе Хрватска постала независна. ,,У одговору на протесте Центра Визентал, мисе су после престале и одговорни свештеник Вjекослав Ласић jе напустио Хрватску, али се на несрећу вратио пре неколико година и наставио са своjом неофашистичком активношћу без кажњавања“, навео jе Зуроф. Он jе подсетио да jе

Држављанин Србиjе Милорад Благоjевић, коjи jе ухапшен на граничном прелазу Павловића мост по потjерници Интерпола из Загреба, осумњичен jе да jе починио ратне злочине над цивилима на подручjу коjе покрива Жупаниjски суд Славонски Брод, рекао jе Срни директор „Веритаса“ Саво Штрбац. Штрбац jе навео да jе против Благоjевића, коjи jе jуче ухапшен, Жупаниjски суд у Славонском Броду отворио истрагу jош 1996. године, а на Интерполовоj потjерници се налази од 2006. Међутим, Штрбац нема податке за коjи конкретно ратни злочин се терети ухапшени. Благоjевић се налази и на списковима 1 549 лица коjа су процесуирана, односно коjа су под истрагом, оптужена или осуђена у Хрватскоj због ратних злочина. Према риjечима Штрпца,

Шеснаест година након потписивања Деjтонског мировног споразума скоро да ниjе процесуиран ни jедан од већих злочина над Србима у БиХ, а готово jе сигурно да и неће, сем, можда, на симболичкоj равни – разлог jе jедноставан: одлазак пред суд ратног политичког и воjног руководства Бошњака покварио би глобалну медиjску слику о „српскоj агресиjи на БиХ“. Масакрирани мjештани Сиjековца с почетка рата, Добровољачка улица, Тузланска колона, логори по средњоj Босни, мостарски прогон Срба, неистражена судбина хиљада сараjевских Срба, злочини „Ел муџахида“ на Озрену …Тешко да ће икада доћи на ред или бити до краjа процесуирани. Могуће jе да ће на краjу, и то уз велики притисак и тек након што страни

Избjегли и прогнани Срби из Хрватске подржаваjу став званичног Београда да Србиjа неће разматрати могућност повлачења контратужбе све док Хрватска не повуче тужбу за геноцид против Србиjе и сматраjу да би Међународни суд правде могао дониjети правичниjу пресуду од оне коjа би била постигнута преговорима између Загреба и Београда. „Још увиjек избjегли и прогнани Срби сматраjу да би Међународни суд правде у Хагу, ако би био непристрасан, могао дониjети правичниjу пресуду од оне коjа би била постигнута преговорима између Србиjе и Хрватске“, изjавио jе Срни предсjедник Асоциjациjе избjегличких и других удружења Срба из Хрватске Милоjко Будимир. Он поставља питање ко ће гарантовати провођење евентуалних рjешења коjа би била постигнута преговорима?