Toкoм пoслиjeрaтних гoдинa, нa Koрдуну сe свe рaдилo сaмo дa сe прoизвoдњa уништи. Нa дjeлу je билa прaвa пљaчкa нaрoднe имoвинe. Пoсeбaн дoпринoс тoмe дaлa je пoлитикa. Знa сe зaштo – дa сe Срби нe би врaтили и имaли рaднa мjeстa, кaжe нaчeлник Kрњaкa Рaдe Koсaнoвић Сeдaмдeсeтих и oсaмдeсeтих гoдинa прoшлoг виjeкa, oд Kнинa дo Двoрa и Koстajницe ницaлa су твoрничкa пoстрojeњa. Билo je тo злaтнo дoбa у кoмe сe с пуним oптимизмoм грaдилa будућнoст, кoja сe ипaк ниje дoгoдилa. Рaђaњeм твoрничких пoгoнa и рaзвиjaњeм прoизвoдњe рaзвиjaлa су сe и крajишкa мjeстa. Рaдилo сe у двиje, a у мнoгим пoстрojeњимa и у три смjeнe. Прoизвoди су свojoм квaлитeтoм лaкo нaлaзили

БЕОГРАД, (СРНА) – Предсjедник Републике Српске Милорад Додик данас ће у Београду учествовати у дуелу са лидером Либерално-демократске партиjе /ЛДП/ Чедомиром Јовановићем о теми “Да ли jе Српска геноцидна творевина или израз воље народа?” Дуел између Додика и Јовановића, коjи организуjе Танjуг, почеће у 12.00 часова у просториjама Прес-клуба Танjуга на Обилићевом венцу. Тема, покренута изjавом Чедомира Јовановића на Главном одбору ЛДП-а, изазвала jе лавину реаговања у РС, наjављене су тужбе и тражи се извињење пред српским парламентом. “Актери овог наjновиjег политичког сукоба у сат времена имаjу прилику да обjасне своjе ставове, да их сучеле, а представници медиjа моћи ће да процене чиjи су аргументи убедљивиjи”, наводи се у саопштењу.

Министрица вањских послова Весна Пусић данас jе боравила у Београду на министарском састанку Процес сурадње у jугоисточноj Еуропи, а тамо jе за телевизиjу Б92 казала како Хрватска неће подржати кандидатуру Србиjе за предсjедаваjућег Опће скупштине УН-а. “Вjероjатно нећемо подржати кандидатуру Вука Јеремића, али jош ниjе донесена коначна одлука и не могу децидирано рећи какав ће бити наш став”, казала jе. Навела jе како jе Јеремићева кандидатура за предсjедаваjућег у Опћоj скупштини УН-а дошла прекасно, што jе необично jер се таква кандидатура припрема мjесецима. Весна Пусић jе подсjетила како jе Литва jош прошлог љета подниjела кандидатуру и о подршци се договорила с бившом владом коjу jе водила Јадранка Косор. “То не

Излагање у Институту за демократиjу и сарадњу у Паризу, 24 jануара 2012. После деветогодишње правосудне агониjе, можда би било наjбоље  да се одрекнемо илузорних полагања на правду и да питање поставимо на практичниjи начин: има ли наде да ће у оквиру овога  суђења бар неке од процесних норми цивилизованог правосуђа наjзад бити испоштоване? Као што ћу настоjати да прикажем, и то би представљало огроман напредак у овом предмету и могло би довести до праведног резултата – одбацвивања оптужнице – чак и без формалне ослобађаjуће пресуде након разматрања доказне грађе. То jе тако из наjмање два разлога. Прво, зато што петогодишње одлагање почетка суђења и одбиjање током тог  периода захтева за

На простору данашње Федерациjе БиХ, према попису из 1991. године, било jе око 17 одсто Срба, а данас jе таj проценат сведен на минимум, изjавио jе професор демографиjе на Универзитету у Источном Сараjеву Стево Пашалић. “На оваj проблем указуjемо одавно”, рекао jе Пашалић и додао да у ФБиХ jедино живе пензионери српске националности да би чували имовину. Млада популациjа у ФБиХ, сматра Пашалић, уопште не види перспективу, jер тамо нема одрживог повратка, а федералне власти ничим нису мотивисале људе за повратак, нити много брину о онима коjи су тамо остали. “Ако посматрамо колико се несрба вратило у РС, приjе свега Бошњака, све ће бити jасно. Статистички показатељи све говоре, а

Истакнути есеjиста, потпредседник Одбора за одбрану слободе и права Удружења књизевника Србиjе Предраг Драгић Киjук преминуо jе синоћ у 67. години од последица можданог удара у београдскоj болници “Свети Сава”, саопштио jе УКС. Предраг Драгић Киjук jе аутор 20 књига, а Интернационални биографски центар (Ст.Тхомас Плаце, Енгланд) га jе 2010. године прогласио за jедног од 100 слободних мислилаца у свету. Био jе уредник часописа “Сербиан Литерарy Магазине” и главни и одговорни уредник “Књижевних новина”. Киjукова дела преведена су на 10 светских jезика, а посебан допринос националноj култури представља његово лексикографско дело “Цатена мунди I-II”, особена духовна енциклопедиjа српског народа. Инспирисан Киjуковом књигом “Медиаевал анд Ренаиссанце Сербиан Поетрy”, наjпопуларниjи британски композитор

Јуче, 29. jануара 2012. престало jе да куца срце мог доброг кума Пеђе Киjука.  Господ jе позвао Своjе jагње, превремено… Слава му. Нећу да овде исписуjем његове биографске податке и да набраjам дела и заслуге овог српског и светског великана духа. То jе све одавно забележено, његови добри трагови из jедног злог времена остаjу неизбрисиви. Поменућу само уводну и закључну реченицу његовог представљања у Википедиjи: „Хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есеjиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достоjевиста и православни мислилац… Никада ниjе био члан нити jедне партиjе, не припада ниjедноj филозофскоj или књижевноj школи, као што ниjе члан нити jедне квазимистичне или езотериjске организациjе.“ Његово слеђење Христосу, његово светосавско православљање Небеског Сведржаоца

Моjа генерациjа jе одрасла уз пионирске мараме, имали смо и пионирске руководиоце, касниjе смо мараме скинули а пионирски руководиоци су напредовали у омладинске руководиоце. Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руску литературу. Формирани смо читаjући велике српске песнике, Дучића, Ракића, Шантића али и оне, савремене, наше, тек децениjу-две стариjе од нас, Миљковића, Брану Петровића, Даноjлића, Попу, Бећковића… Сви ми, осим омладинских руководилаца. Они су слушали другу музику, читали друге песнике, гледали другачиjе филмове, бивали пресрећни кад Валтер одбрани Сараjево… Ми смо слушали радио Луксембург и глас Америке, jош памтим уњкави глас – Овде глас Америке, говори Грга Златопер… Ми смо данас, коjекуда, они више нису црвени, сада