Истина у вртлогу „Олује“

Дубровник 1925. године

Пише Љиљана Чолић

Срба у Хрватскоj, у градовима у коjима су вековима живели, данас готово да и нема. Остао jе jош jедан задатак − негирати да их jе уопште тамо било

Поводом бурног реаговања политичке и (псеудо)стручне jавности у Хрватскоj коjе jе изазвала књига Историjа дубровачке књижевности др Злате Боjовић, док jе у Београду с пуном научном аргументациjом и разложно наишла на позитивне критике као допуну чињеници да се ни у коjем случаjу не може радити о некаквом српском своjатању културне баштине Дубровника, подсећамо на jедан научни рад обjављен у Јужнословенском филологу давне 1931. године.

Реч jе о прилогу „Турско-српски споменици Дубровачког архива“ др Глигориjа Елезовића, пионира српске османистике и угледног интердисциплинарног филолога, а по академском образовању првенствено србослависте.

ИЗОСТАВЉЕНА МЕСТА У уводним информациjама о укупном фонду османских званичних аката похрањених у Дубровнику, Елезовић наглашава: „Известан броj међу овим турским документима написан jе ћирилицом, на jезику коjи jе дубровачка администрациjа звала српским. Наjвећи броj турских докумената писаних ћирилицом обjавио jе др Ћиро Трухелка (хрватски историчар и археолог чешког порекла, прим. Љ. Ч). Овоj збирци мало би се шта имало с разлогом приговорити да њен састављач ниjе испољио при томе извесну тенденциозност. Он доследно избегава име Србин. Где год се у вези са тим документима спомињала реч српски у вези са jезиком оригинала ових докумената, он jе та места просто изостављао. Од 120 докумената, колико их укупно има у његовоj збирци, нашао сам да jе дубровачка канцелариjа само три царска фермана означила као ‚сцрита ин сцхиауо‘ (написано на словенском). На коме су jезику писане остале исправе, како jе њихов jезик обележила дубровачка администрациjа, господин Трухелка jе прећутао.“

Поред читких факсимила четири ћирилична акта османских власти предметног фонда, насталих током 16. и 17. века, а коjи раниjе нису били обjављени, Елезовић даjе на увид и текст белешке на италиjанском jезику са омота заповести султана Баjазита ИИ из 1506. године, у коjем, између осталог, стоjи сцритто ин сервиано.

Глигориjе Елезовић

Занимљиво jе (тj. сасвим разумљиво) да поменути научни прилог Глише Елезовића у своjе време ниjе наишао ни на jедну негативну критику, а у његовом укупном истраживачком опусу сврстан jе у сам врх.

Питање коjем народу су припадали представници дубровачких власти у време када им се турски султани обраћаjу на српском jезику може бити реторско или проблемско, али у сваком случаjу jесте отворено − свидело се то некоме или не.

С друге стране, сасвим jе jасно да се ради о вишевековном знатном и значаjном присуству српске популациjе не само у броjчаном него и у квалитативном смислу.

Сетимо се само неких привредних и културних институциjа коjе су краjем 19. и почетком 20. века постоjале и деловале у Дубровнику и у другим градовима на данашњем етнички готово потпуно чистом Хрватском приморjу: Српско дубровачко радничко друштво, Српско дубровачко паробродско друштво, Српска фабрика леда, Дубровачка народна читаоница, Српска дубровачка академска омладина, затим Српска штедионица и Српска школа у Задрy; листови: Српски глас, Српски лист, Дубровник, Приморски српски листић, Слога… Овом списку треба додати и више српских тзв. вероисповедних школа и других образовних институциjа.

ЗАМЈЕО ИХ ВЈЕТАР Према новинским написима из тог времена, о Божићу 1897. године у Дубровнику су за старешине папучарског, столарског и дрворезачког еснафа изабрани „све сами Срби“.

Цариградски гласник од 8. jула 1898. доноси чланак „Српско братство у Далмациjи“. У вести о оснивању поменутог удружења са седиштем у Сплиту стоjи да су његови циљеви ширење српске просвете и напредак Срба у Далмациjи, Дубровнику и Боки Которскоj, а са посебним похвалама изнет jе податак да jе Српска странка у Далмациjи за 18 година свог постоjања постигла велики успех и да има 11 посланика у Далматинском и два у Аустриjском сабору.

Док у Дубровнику гостуjе Српско позоришно друштво из Сплита, на изборима за Далматински сабор побеђуjе српски родољуб, Дубровчанин др Влахо Матиjевић.

У последњоj децениjи 19. и на прагу 20. века, када се, према званичним подацима, преко 86 одсто локалног становништва дубровачке региjе служило српским jезиком, присуство Срба, њихов културни и укупни друштвени утицаj, и у другим деловима Хрватске, с данашње тачке гледишта и актуелних прилика просто jе непоjмљив.

У Загребу се осниваjу Српска банка и Српска штампариjа, Удружење Српкиња покреће инициjативу да се оснуjе пансион за Српкињице коjе тамо иду у школу, као и за подизање српске више девоjачке школе… Делуjу Српска читаоница, Српско певачко друштво, Деоничарско друштво Српско коло, Клуб српске академске омладине Синђелић…

Историjа дубровачке књижевности

„Броj српске омладине на Загребачком универзитету бива сваке године све већи. Ове године уписано их jе близу 90. Поред тога, мило нам jе jавити да jе успех српске омладине у полагању испита ванредан“, стоjи у чланку „Српска универзитетска омладина у Загребу“ (Цариградски гласник, 22. 10. 1898).

Октобра 1901. у Книну се оснива Просветно друштво Српска зора.

Наравно, има jош много таквих примера, увелико познатих и присутних у нашоj историографиjи, чиjе би набраjање знатно премашило обим jедног новинског текста. Но, сматрамо да и оваj насумични избор чињеница може бити довољно речит и сликовит.

Нажалост, Срба у Хрватскоj, у градовима у коjима су вековима живели, данас готово да и нема. Биће да их jе „замjео вjетар“ или више −„олуjа“. Остао jе jош jедан задатак − негирати да их jе уопште тамо било, а оне коjи, чак и ако научно утемељено, одмерено и ненаметљиво, тврде супротно, нужно jе jавно оплести и етикетирати као иредентисте и империjалисте, као што jе учињено у случаjу цењене и признате др Злате Боjовић.

Извор: ПЕЧАТ

Везане виjести:

НЕДЕЉКОВИЋ: СТРАДАЊЕ СРБА У ДУБРОВНИКУ 1914 …

Дубровник, место наjвећих хрватских фалсификата – Jadovno …

НЕДЕЉКОВИЋ ДУБРОВАЧКИ СРБИ У 19. ВЕКУ – Jadovno 1941.

Саша Недељковић: Дубровачки Срби и Савез српских културних …