Unaprediti razmenu informacija između matice i dijaspore

Datum objave: ponedeljak, 23 marta, 2015
Veličina slova: A- A+

Aleksandar_Cotric-97e69708„Posle Drugog svetskog rata već imamo treću pa i četvrtu generaciju koja je rođena u dijaspori, a kada tome dodamo i preko 300000 onih koji su otišli devedesetih, a i danas oko 30000 ljudi odlazi godišnje, onda je jasno da moramo imati nacionalnu strategiju kako da se zaustavi iseljavanje, podstaknu procesi povratka, kako da te veze budu čvršće… Na žalost, još nije usvojen Akcioni plan Vlade Srbije vezan za primenu strategije odnosa između matične zemlje i dijaspore“, rekao je za RTS Aleksandar Čotrić, član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

Srbi u dijaspori i regionu nisu dovoljno informisani o dešavanjima u matici kao što ni matica nema dovoljno informacija o tome šta se dešava u dijaspori a posebno u regionu, zaključak je sednice skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. Tim povodom gost u Jutarnjem programu RTS-a je bio Aleksandar Čotrić, član skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

Kako unaprediti razmenu informacija između dijaspore i matice?

„Skupštinski odbor je doneo nekoliko zaključaka i nadamo se da će biti primenjeni u vremenu pred nama, pre svega, potrebno je da ima više informativnih emisija u domaćim medijima, kao i više tekstova u štampanim medijima, koji govore o položaju Srba u regionu kojih je oko 2 miliona. Mislim da je potrebno da oni više obaveštavaju javnost o tome šta se značajno događa među našim pripadnicima dijaspore izvan Srbije. Oni koji žive tamo već pronalaze načina da se informišu o dešavanjima u svojoj matičnoj zemlji, ali je neophodno da zbog naše javnosti, oni koji donose odluke, svi mi u Srbiji budemo više upoznati sa problemima, recimo, Srba u Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj ili u prekomorskim zemljama.

Dogovoreno je da se formira jedna baza svih medija koji postoje u dijaspori, da se formira dopisnička mreža, da imamo dopisnike svih značajnim centrima gde su srpske zajednice, jednom rečju, da se napravi svojevrsna agencija, informativna mreža gde će se sabirati sve informacije, koje će se, uz pomoć Uprave za dijasporu, koja postoji u okviru Ministrastva spoljnih poslova distribuirati domaćim medijima.

Zaista je značajno da mi znamo u Srbiji da li recimo Srbi u Sloveniji imaju status nacionalne manjine, a na žalost, nemaju. Zatim, da li Srbi u Albaniji imaju bilo kakva prava, a nemaju ih; kakve probleme imaju Srbi u Hrvatskoj, kako možemo više da se uključimo i pomognemo im, pre svega da očuvaju svoj nacionalni identitet, da sačuvaju svoj jezik, ćirilično pismo, veru, kako da se unaprede odnosi i kako mogu da investiraju u Srbiju; kako da oni, mladi i obrazovani, koji žele da se vrate znaju šta ih ovde čeka i da na taj način bude više jedinstva, jer nas je u Srbiji 7 miliona, a 4 miliona, što naših državljana, što Srba živi izvan Srbije“, kaće Čotrić.

Moglo se čuti da nabolji položaj u regionu Srbi imaju u Rumuniji, a najteži u Albaniji…šta mi možemo učiniti?

„Oko 20000 Srba živi u Rumuniji i oni, pre svega, imaju pravo na predstavljanje u Parlamentu, godišnje dobijaju oko 800000 evra iz budžeta Rumunije, imaju svoj nedeljni časopis, emisije na srpskom jeziku. Na rumunskim medijima imaju književne časopise, lepe prostorije u Temišvaru, tzv. Srpski dom. U Rumuniji se održi preko stotinu različitih kulturno-prosvetnih i naučnih i sportskih manifestacija, svakog trećeg dana se nešto dešava…

Potpuno suprotnu situaciju imamo u Albaniji, gde Srbi nemaju pravo da svoj jezik koriste službeno, nemaju škole, medije. Procenjuje se da u Albaniji živi oko 30000 Srba, ali su oni bojkotovali poslednji popis stanovništva, kao i ostale manjine. U Albaniji ne postoji Zakon o nacionalnim manjinama, niti manjine imaju bilo kakvo ustavno i zakonsko pravo. Delegacija našeg parlamenta je nedavno posetila Albaniju i razgovarala sa njihovim zvaničnicima o ovim pitanjima. Razgovarali smo i sa predstavnicima OEBS-a u Tirani, i naša predsednica parlamenta je razgovarala sa najvišim predstavnicima Albanije…Već je krenula izrada zakona, koji će biti nadgledan iz Brisela i mi se nadamo da će biti popravljen položaj kako srpske nacionalne manjine u Albaniji, tako i drugih manjina.

Šta se konkretno nalazi u tom nacrtu Zakona o manjinama?

„Pre svega mogućnost da se oni izjasne da pripadaju svojoj nacionalnoj manjini, da dobiju pravo na škole na svom jeziku, da dobiju pravo na medije, službenu upotrebu svog jezika, da država Albanija finansira njihove aktivnosti, bilo da su u pitanju kulturno-umetnička društva, mediji, bilo šta drugo što predstavlja vid očuvanja nacionalne samobitnosti, mogućnost da vrate svoja imena koja su albanizovana proteklih decenija prisilno…Svakako da očekujemo podršku iz Brisela, jer i Albanija želi da postane članica EU i sigurno će morati da poštuje evropske standarde u toj oblasti“, kaže Čotrić.

Šta je sa ćiriličnim natpisima u Hrvatskoj, članici EU, gde Brisel nije mnogo reagovao?

„Slažem se da je Brisel prepustio Hrvatskoj, kao članici EU da sama ta pitanja rešava, ali mislim da je naša obaveza da mi zahtevamo i od Brisela, i od drugih međunarodnih institucija veće angažovanje. U svakom kontaktu pokrećemo to pitanje. Hrvatska ima dobro uređeno zakonodavstvo, ali se ne primenjuje. Zakonsko pravo za natpise na ćirilici, kako u Vukovaru, tako i svuda u Hrvatskoj gde Srbi predstavljaju više od 30 posto stanovništva, postoje. Mi vidimo da su otpori veliki, da će Brisel u narednom periodu da se više angažuje na tom pitanju. Ako već od nas zahtevaju, a mi poštujemo prava manjina, onda ne vidim ni jedan razlog da se to ne traži od susedne Republike Hrvatske“, kaže Čotrić.

Nekada smo dijasporu merili od Amerike do Australije, danas nas je sve više u Aziji, Skandinaviji…da li se razlikuju njihovi problemi, zahtevi, očekivanja od matice…

„Da, veoma se razlikuju. Naši sunarodnici žive u preko stotinu zemalja sveta, imaju preko 2000 svojih organizacija. Oni su čvrsto vezani za svoju matičnu zemlju preko crkve i preko svojih organizacija, asocijacija, klubova, a ta veza postoji i preko našeg skupštinskog Odbora i preko Uprave za dijasporu i Srbe u regionu u okviru MSP-a. Veoma se razlikuju i njihove potrebe i očekivanja od matične zemlje.

One klasične političke migracije skoro da više nema..Posle Drugog svetskog rata već imamo treću pa i četvrtu generaciju koja je rođena u dijaspori, a kada tome dodamo i preko 300000 onih koji su devedesetih, a i danas po statistici oko 30000 ljudi odlazi godišnje, onda je jasno da moramo imati nacionalnu strategiju kako da se pre svega zaustavi iseljavanje, kako da se podstaknu procesi povratka, kako da te veze budu čvršće, kako da ti kontakti budu plodotvorniji. Na žalost, još nije usvojen Akcioni plan Vlade Srbije vezan za primenu strategije odnosa između matične zemlje i dijaspore. Ta strategija je napisana još pre tri godine, ali je ostala mrtvo slovo na papiru, ne primenjuje se. Angažovaću se u narednom periodu i kao poslanik u Narodnoj skupštini kroz formu poslaničkog pitanja, na sednicama Odbora i kroz kontakte sa nadležnima u Vladi da se što pre donese taj Akcioni plan kako bi se ova pitanja počela da rešavaju jedno po jedno“, kaće Čotrić.

Da li je za neke medije, koji se na medijskom nebu bore za svoj deo kolača, predviđen finansijski podsticaj, jer je to razlog što se ne opredeljuju na ovu vrstu informisanja?

„Na žalost, ne postoje sredstva za takvu vrstu podsticaja, postoje sredstav u okviru Ministrastva kulture za medije u regionu na srpskom jeziku i to nisu beznačajna sredstva. To su sredstva koja dodeljuje Uprava za dijasporu na svojim redovnim, godišnjim konkursima, dva puta godišnje.

Ako govorimo o konkursu Ministrastva kulture, to su sredstva namenjena Radio Dunavu u Vukovaru, koji emituje program na srpskom jeziku, listu Srpske nedeljne novine koji izlazi sedmično u Budimpešti, listu Mostovi, koji informiše na srpskom jeziku u Sloveniji, Našoj reči u Temišvaru, koja je nedavno obeležila 25 godina ili za emisiju Vidici u Skoplju…Takvi mediji i zaslužuju pomoć, mislim da bi ta sredstva mogla da budu i veća i značajnija.

S druge strane, kada govorimo o našim domaćim medijima, na njih možemo samo da apelujemo, da ih pozovemo kroz ovakvu vrstu obraćanja. Ja mislim da su i oni shvatili značaj naših ljudi u dijaspori, jer mi moramo da im pomognemo u toj velikoj bici da se odupru asimilaciji, da redovno posećuju Srbiju, da čuvaju svoj jezik i tako pomažu nama, da budu naši ambasadori, predstavnici i da nam kroz zajednički rad bude bolje tako što će ovde investirati svoj kapital i znanja, preneti svoja iskustva. Srbija je u prošlosti najviše napredovala kada se oslanjala na znanje svojih obrazovanih ljudi koja su ta znanja sticala u Parizu, Gracu, Beču, Mihenu, Pešti…“, zaključuje Čotrić.

Sa Aleksandrom Čotrićem razgovarali Irina Ivić i Milan Srdić.

 

Izvor: DIJASPORA GOV RS




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top