Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Nije zaboravio krsnu slavu

Datum objave: utorak, 24 marta, 2015
Veličina slova: A- A+

Spomenik Ivanu Crnojeviću na Cetinju

Spomenik Ivanu Crnojeviću na Cetinju


Mahmut Bušatlija: Ja i moje Bušatlije „uvijek smo bili Srbi sa muslimanskom podlogom…”

Go­spo­din Mah­mut Bu­ša­tli­ja, da­kle, ima ja­san pre­gled svog et­nič­kog po­ri­je­kla i kod nje­ga uopšte ne­ma di­le­me ko je i šta je – ka­že isto­ri­čar pro­fe­sor Pre­drag Vu­kić. On se za­i­sta sve ove go­di­ne i de­ce­ni­je osje­ćao kao Sr­bin mu­sli­man­ske vje­re. Ni­kad ni­je bio op­te­re­ćen islamizmom. Su­pru­ga mu je Du­brav­ka, ro­đe­na Kri­vo­ka­pić, po­ri­je­klom, iz oko­li­ne Ce­ti­nja, iz Ka­tun­ske na­hi­je, a ra­di kao šmin­ker u Ate­ljeu 212 u Be­o­gra­du.

I nju sam ta­ko­đe upo­znao. Ima­ju dvi­je kra­sne ćer­ke i obje no­se sta­ro­za­vjet­na, sta­ro­ju­dej­ska ime­na – Ha­na i Lea. Ha­na na je­vrej­skom zna­či mi­lost, za­hval­nost i kod nas bi se to ime mo­glo pre­ve­sti kao Mi­lo­dar­ka ili ne­ko ta­ko slič­no, a i sa­mo hri­šćan­sko ime Ana je iz­ve­de­no od tog sta­ro­ju­dej­skog ime­na Ha­na. I Lea je sta­ro­za­vjet­no ime, ma­da se ono ja­vlja i u la­tin­skom je­zi­ku i zna­či la­vi­ca.

Ko­li­ko sam ja mo­gao da za­klju­čim – ve­li da­lje Vu­kić – kad je u pi­ta­nju go­spo­din Bu­ša­tli­ja, sada Stan­ko, ra­di se o iz­u­zet­no pro­du­ho­vlje­nom čo­vje­ku, čo­vje­ku ši­ro­ke kul­tu­re. Ka­ko on ni­je ra­stao sa mu­sli­ma­ni­ma ni­ti sta­sa­vao i ži­vot pro­veo u ne­koj bo­san­skoj ka­sa­bi, on ne­ma nikakvih op­te­re­će­nja i ni­je ni na ko­ji na­čin pod­le­gao sr­bo­fo­bi­ji. To što je do­bar dio ži­vo­ta pro­veo u Be­o­gra­du, vi­dio i upo­znao svi­jet, ja­sno je da je sam iz­gra­dio svoj ži­vot­ni stav i samostal­no do­šao do uvje­re­nja da je on et­nič­ki Sr­bin, ali on ni u tom po­gle­du ni­je op­te­re­ćen onim pa­la­nač­kim du­hom. Po­što je du­go ži­vio i ra­dio i na za­pa­du kod nje­ga se for­mi­rao je­dan in­ter­na­ci­o­nal­ni, ko­smo­po­lit­ski duh, ali, po­na­vljam, sa ja­sno de­fi­ni­sa­nim srp­skim nacional­nim osje­ća­njem i za me­ne ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje nje­go­va sa­da­šnja od­lu­ka, jer sa­mo ta­ko sna­žni, sa­mo­stal­ni du­ho­vi mo­gu da do­no­se ta­ko krup­ne od­lu­ke – da se u da­tom tre­nut­ku vra­te vje­ri svo­jih pre­da­ka. Lju­di ko­ji ži­ve u za­bi­ti­ma, iz­lo­že­ni sva­ko­vr­snim pri­ti­sci­ma sredi­ne u ko­joj ži­ve, ne mo­gu da se od­lu­če na ta­kve ko­ra­ke.

U je­di­nom krat­kom ko­men­ta­ru za no­vi­ne, go­spo­din Mah­mut Bu­ša­tli­ja je po­no­vio da je to bio njegov lič­ni čin i že­lja da se vra­ti ko­ri­je­ni­ma. On je is­pri­čao ka­ko ga je djed jed­nom, još dok je bio mlad i sa­svim ne­za­in­te­re­so­van za te stva­ri, upi­tao da li zna da je nje­go­va kr­sna sla­va Sve­ti Ni­ko­la, od­no­sno da je to sla­va nje­go­vih pre­da­ka Cr­no­je­vi­ća:

– Ja sam ta­da bio mla­di ko­mu­ni­sta i sve to me se ta­da ni­je mno­go do­ti­ca­lo – ka­zao je Bušatlija, na­gla­ša­va­ju­ći da se ni­ka­da ni­je osje­ćao kao mu­sli­man, od­no­sno da su on i nje­go­vi Bu­ša­tli­je „uvi­jek bi­li Sr­bi sa mu­sli­man­skom pod­lo­gom”. On s po­no­som is­ti­če da mu je su­pru­ga Du­brav­ka pra­vo­slav­ne vje­re, da su mu obje ćer­ke kr­šte­ne u pra­vo­slav­noj cr­kvi, a ni da za nje­ga kao mark­si­stu ni­kad ni­je bi­lo di­le­me oko et­nič­kog po­ri­je­kla. On ni sa­da ne kri­je da je bio mark­si­sta, ali sma­tra da to ni­je ne­po­mir­lji­vo sa vje­rom:

– To sam re­kao i mi­tro­po­li­tu Am­fi­lo­hi­ju i be­o­grad­skom nad­bi­sku­pu Ho­če­va­ru i oni su se sagla­si­li sa mnom.

Go­spo­din Bu­ša­tli­ja na­gla­ša­va ta­ko­đe da će nje­go­vo no­vo, kr­šte­no ime bi­ti upi­sa­no sa­mo u crkve­nim knji­ga­ma kr­šte­nih i da on sa­da ne­će ra­di­ti na to­me da to mi­je­nja i u svim lič­nim do­ku­men­ti­ma i is­pra­va­ma…

Le­gen­da

Je­dan ka­tun na pla­ni­ni Lu­ka­vi­ci zo­ve se Ivan-be­gov ka­tun. Po le­gen­di, tu je iz­di­zao Ivan Crno­je­vić (je­dan tje­snac u ko­jem je, to­bož, bro­jao ov­ce, zo­ve se i da­nas Ivan-be­go­vo bro­ji­lo). U sred ka­tu­na se na­la­zi jed­na ogrom­na sti­je­na is­pod ko­je je, po do da­nas ži­voj pri­či jed­nog prolje­ća iz­mi­lje­la zmi­ja i uvu­kla se u ko­li­jev­ku u ko­joj su spa­va­li Ivan-be­go­vi si­no­vi blizanci. Po­što ih ni­je uje­la, nji­ho­va maj­ka je ski­nu­la vjen­ča­nu bur­mu s ru­ke, sta­vi­la je zmi­ji oko vra­ta i pu­sti­la da se vra­ti pod ka­men. Idu­ćeg pro­lje­ća, zmi­ja sa bur­mom se vra­ti­la i ujela oba si­na, a Ivan-beg je u znak sje­ća­nja na sti­je­ni po­sa­dio pla­nin­sku ru­žu ko­ja i sa­da zele­ni i cvje­ta.

I to je bio mo­tiv za mno­ge za­pi­se, i knji­žev­na ostva­re­nja, a ha­dži Ra­do­van Be­ći­ro­vić je sve to pro­tu­ma­čio kao pred­ska­za­nje po­ro­dič­ne ne­sre­će:

 

„I ta ru­ža Iva go­spo­da­ra
I dan da­nas ra­ste i be­a­ra.
Opo­mi­nje na pro­šlost da­le­ku,
Na Iva­na i ža­lost ve­li­ku.
Da bit ne­će vak­ta i vi­je­ka,
Da po­mi­ri zmi­ju i čo­vje­ka…
Da će Ivan i dr­ža­va Ze­ta,
Ne­sta­nu­ti sa kar­te svi­je­ta.
Iva­nu se ta­ko i do­go­di,
On u ku­ću cr­nu sre­ću ro­di.
Stan­ko ode te se po­i­sla­mi,
Đu­ra že­na u Mlet­ke pre­ma­mi…
U ta­zbi­nu u vuč­ju ja­zbi­nu,
Đe je ži­vjet si­ro­ma­hu ma­na,
A ne gor­skom la­vu sa bal­ka­na…

 

Piše: Budo Simonović

 

K R A J

Izvor: Dan

 

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju III

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Spomenik Ivanu Crnojeviću na Cetinju

Spomenik Ivanu Crnojeviću na Cetinju

Mahmut Bušatlija: Ja i moje Bušatlije „uvijek smo bili Srbi sa
muslimanskom podlogom…”

Go[-]spo[-]din Mah[-]mut Bu[-]ša[-]tli[-]ja, da[-]kle, ima ja[-]san pre[-]gled svog et[-]nič[-]kog po[-]ri[-]je[-]kla
i kod nje[-]ga uopšte ne[-]ma di[-]le[-]me ko je i šta je – ka[-]že isto[-]ri[-]čar pro[-]fe[-]sor
Pre[-]drag Vu[-]kić. On se za[-]i[-]sta sve ove go[-]di[-]ne i de[-]ce[-]ni[-]je osje[-]ćao kao Sr[-]bin
mu[-]sli[-]man[-]ske vje[-]re. Ni[-]kad ni[-]je bio op[-]te[-]re[-]ćen islamizmom. Su[-]pru[-]ga mu
je Du[-]brav[-]ka, ro[-]đe[-]na Kri[-]vo[-]ka[-]pić, po[-]ri[-]je[-]klom, iz oko[-]li[-]ne Ce[-]ti[-]nja, iz
Ka[-]tun[-]ske na[-]hi[-]je, a ra[-]di kao šmin[-]ker u Ate[-]ljeu 212 u Be[-]o[-]gra[-]du.

I nju sam ta[-]ko[-]đe upo[-]znao. Ima[-]ju dvi[-]je kra[-]sne ćer[-]ke i obje no[-]se sta[-]ro[-]za[-]vjet[-]na,
sta[-]ro[-]ju[-]dej[-]ska ime[-]na – Ha[-]na i Lea. Ha[-]na na je[-]vrej[-]skom zna[-]či mi[-]lost,
za[-]hval[-]nost i kod nas bi se to ime mo[-]glo pre[-]ve[-]sti kao Mi[-]lo[-]dar[-]ka ili ne[-]ko
ta[-]ko slič[-]no, a i sa[-]mo hri[-]šćan[-]sko ime Ana je iz[-]ve[-]de[-]no od tog sta[-]ro[-]ju[-]dej[-]skog
ime[-]na Ha[-]na. I Lea je sta[-]ro[-]za[-]vjet[-]no ime, ma[-]da se ono ja[-]vlja i u la[-]tin[-]skom
je[-]zi[-]ku i zna[-]či la[-]vi[-]ca.

Ko[-]li[-]ko sam ja mo[-]gao da za[-]klju[-]čim – ve[-]li da[-]lje Vu[-]kić – kad je u pi[-]ta[-]nju
go[-]spo[-]din Bu[-]ša[-]tli[-]ja, sada Stan[-]ko, ra[-]di se o iz[-]u[-]zet[-]no pro[-]du[-]ho[-]vlje[-]nom
čo[-]vje[-]ku, čo[-]vje[-]ku ši[-]ro[-]ke kul[-]tu[-]re. Ka[-]ko on ni[-]je ra[-]stao sa mu[-]sli[-]ma[-]ni[-]ma
ni[-]ti sta[-]sa[-]vao i ži[-]vot pro[-]veo u ne[-]koj bo[-]san[-]skoj ka[-]sa[-]bi, on ne[-]ma nikakvih
op[-]te[-]re[-]će[-]nja i ni[-]je ni na ko[-]ji na[-]čin pod[-]le[-]gao sr[-]bo[-]fo[-]bi[-]ji. To što je
do[-]bar dio ži[-]vo[-]ta pro[-]veo u Be[-]o[-]gra[-]du, vi[-]dio i upo[-]znao svi[-]jet, ja[-]sno je
da je sam iz[-]gra[-]dio svoj ži[-]vot[-]ni stav i samostal[-]no do[-]šao do uvje[-]re[-]nja da
je on et[-]nič[-]ki Sr[-]bin, ali on ni u tom po[-]gle[-]du ni[-]je op[-]te[-]re[-]ćen onim pa[-]la[-]nač[-]kim
du[-]hom. Po[-]što je du[-]go ži[-]vio i ra[-]dio i na za[-]pa[-]du kod nje[-]ga se for[-]mi[-]rao
je[-]dan in[-]ter[-]na[-]ci[-]o[-]nal[-]ni, ko[-]smo[-]po[-]lit[-]ski duh, ali, po[-]na[-]vljam, sa ja[-]sno
de[-]fi[-]ni[-]sa[-]nim srp[-]skim nacional[-]nim osje[-]ća[-]njem i za me[-]ne ni[-]je ni[-]ka[-]kvo iz[-]ne[-]na[-]đe[-]nje
nje[-]go[-]va sa[-]da[-]šnja od[-]lu[-]ka, jer sa[-]mo ta[-]ko sna[-]žni, sa[-]mo[-]stal[-]ni du[-]ho[-]vi mo[-]gu
da do[-]no[-]se ta[-]ko krup[-]ne od[-]lu[-]ke – da se u da[-]tom tre[-]nut[-]ku vra[-]te vje[-]ri
svo[-]jih pre[-]da[-]ka. Lju[-]di ko[-]ji ži[-]ve u za[-]bi[-]ti[-]ma, iz[-]lo[-]že[-]ni sva[-]ko[-]vr[-]snim
pri[-]ti[-]sci[-]ma sredi[-]ne u ko[-]joj ži[-]ve, ne mo[-]gu da se od[-]lu[-]če na ta[-]kve ko[-]ra[-]ke.

U je[-]di[-]nom krat[-]kom ko[-]men[-]ta[-]ru za no[-]vi[-]ne, go[-]spo[-]din Mah[-]mut Bu[-]ša[-]tli[-]ja
je po[-]no[-]vio da je to bio njegov lič[-]ni čin i že[-]lja da se vra[-]ti ko[-]ri[-]je[-]ni[-]ma.
On je is[-]pri[-]čao ka[-]ko ga je djed jed[-]nom, još dok je bio mlad i sa[-]svim ne[-]za[-]in[-]te[-]re[-]so[-]van
za te stva[-]ri, upi[-]tao da li zna da je nje[-]go[-]va kr[-]sna sla[-]va Sve[-]ti Ni[-]ko[-]la,
od[-]no[-]sno da je to sla[-]va nje[-]go[-]vih pre[-]da[-]ka Cr[-]no[-]je[-]vi[-]ća:

– Ja sam ta[-]da bio mla[-]di ko[-]mu[-]ni[-]sta i sve to me se ta[-]da ni[-]je mno[-]go do[-]ti[-]ca[-]lo
– ka[-]zao je Bušatlija, na[-]gla[-]ša[-]va[-]ju[-]ći da se ni[-]ka[-]da ni[-]je osje[-]ćao kao mu[-]sli[-]man,
od[-]no[-]sno da su on i nje[-]go[-]vi Bu[-]ša[-]tli[-]je „uvi[-]jek bi[-]li Sr[-]bi sa mu[-]sli[-]man[-]skom
pod[-]lo[-]gom”. On s po[-]no[-]som is[-]ti[-]če da mu je su[-]pru[-]ga Du[-]brav[-]ka pra[-]vo[-]slav[-]ne
vje[-]re, da su mu obje ćer[-]ke kr[-]šte[-]ne u pra[-]vo[-]slav[-]noj cr[-]kvi, a ni da za nje[-]ga
kao mark[-]si[-]stu ni[-]kad ni[-]je bi[-]lo di[-]le[-]me oko et[-]nič[-]kog po[-]ri[-]je[-]kla. On ni
sa[-]da ne kri[-]je da je bio mark[-]si[-]sta, ali sma[-]tra da to ni[-]je ne[-]po[-]mir[-]lji[-]vo
sa vje[-]rom:

– To sam re[-]kao i mi[-]tro[-]po[-]li[-]tu Am[-]fi[-]lo[-]hi[-]ju i be[-]o[-]grad[-]skom nad[-]bi[-]sku[-]pu
Ho[-]če[-]va[-]ru i oni su se sagla[-]si[-]li sa mnom.

Go[-]spo[-]din Bu[-]ša[-]tli[-]ja na[-]gla[-]ša[-]va ta[-]ko[-]đe da će nje[-]go[-]vo no[-]vo, kr[-]šte[-]no
ime bi[-]ti upi[-]sa[-]no sa[-]mo u crkve[-]nim knji[-]ga[-]ma kr[-]šte[-]nih i da on sa[-]da ne[-]će
ra[-]di[-]ti na to[-]me da to mi[-]je[-]nja i u svim lič[-]nim do[-]ku[-]men[-]ti[-]ma i is[-]pra[-]va[-]ma…

Le[-]gen[-]da

Je[-]dan ka[-]tun na pla[-]ni[-]ni Lu[-]ka[-]vi[-]ci zo[-]ve se Ivan-be[-]gov ka[-]tun. Po le[-]gen[-]di,
tu je iz[-]di[-]zao Ivan Crno[-]je[-]vić (je[-]dan tje[-]snac u ko[-]jem je, to[-]bož, bro[-]jao
ov[-]ce, zo[-]ve se i da[-]nas Ivan-be[-]go[-]vo bro[-]ji[-]lo). U sred ka[-]tu[-]na se na[-]la[-]zi
jed[-]na ogrom[-]na sti[-]je[-]na is[-]pod ko[-]je je, po do da[-]nas ži[-]voj pri[-]či jed[-]nog
prolje[-]ća iz[-]mi[-]lje[-]la zmi[-]ja i uvu[-]kla se u ko[-]li[-]jev[-]ku u ko[-]joj su spa[-]va[-]li
Ivan-be[-]go[-]vi si[-]no[-]vi blizanci. Po[-]što ih ni[-]je uje[-]la, nji[-]ho[-]va maj[-]ka je ski[-]nu[-]la
vjen[-]ča[-]nu bur[-]mu s ru[-]ke, sta[-]vi[-]la je zmi[-]ji oko vra[-]ta i pu[-]sti[-]la da se vra[-]ti
pod ka[-]men. Idu[-]ćeg pro[-]lje[-]ća, zmi[-]ja sa bur[-]mom se vra[-]ti[-]la i ujela oba si[-]na,
a Ivan-beg je u znak sje[-]ća[-]nja na sti[-]je[-]ni po[-]sa[-]dio pla[-]nin[-]sku ru[-]žu ko[-]ja i
sa[-]da zele[-]ni i cvje[-]ta.

I to je bio mo[-]tiv za mno[-]ge za[-]pi[-]se, i knji[-]žev[-]na ostva[-]re[-]nja, a ha[-]dži Ra[-]do[-]van
Be[-]ći[-]ro[-]vić je sve to pro[-]tu[-]ma[-]čio kao pred[-]ska[-]za[-]nje po[-]ro[-]dič[-]ne ne[-]sre[-]će:

„I ta ru[-]ža Iva go[-]spo[-]da[-]ra
I dan da[-]nas ra[-]ste i be[-]a[-]ra.
Opo[-]mi[-]nje na pro[-]šlost da[-]le[-]ku,
Na Iva[-]na i ža[-]lost ve[-]li[-]ku.
Da bit ne[-]će vak[-]ta i vi[-]je[-]ka,
Da po[-]mi[-]ri zmi[-]ju i čo[-]vje[-]ka…
Da će Ivan i dr[-]ža[-]va Ze[-]ta,
Ne[-]sta[-]nu[-]ti sa kar[-]te svi[-]je[-]ta.
Iva[-]nu se ta[-]ko i do[-]go[-]di,
On u ku[-]ću cr[-]nu sre[-]ću ro[-]di.
Stan[-]ko ode te se po[-]i[-]sla[-]mi,
Đu[-]ra že[-]na u Mlet[-]ke pre[-]ma[-]mi…
U ta[-]zbi[-]nu u vuč[-]ju ja[-]zbi[-]nu,
Đe je ži[-]vjet si[-]ro[-]ma[-]hu ma[-]na,
A ne gor[-]skom la[-]vu sa bal[-]ka[-]na…

Piše: Budo Simonović

 

K R A J

Izvor: Dan

 

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na
Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na
Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na
Cetinju III

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju IV

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom
neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top