fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Није дао да му скрнаве главу

Поглед на Бери и Љешкопоље са мjеста гдjе jе у Крусима убиjен и спаљен Махмут-паша

Поглед на Бери и Љешкопоље са мjеста гдjе jе у Крусима убиjен и спаљен Махмут-паша


Кад jе схватио да не може умаћи гониоцима, паша jе почео да вади из џепа дукате и баца их по путу иза себе, надаjући се да ће их тако преварити и умаћи им…

До су­да­ра дви­jе до ис­тре­бље­ња за­кр­вље­не воj­ске до­шло jе 3. ок­то­бра 1796. го­ди­не у Кру­си­ма, се­лу из­над ље­шко­пољ­ске рав­ни­це. Цр­но­го­рци су за­по­сjе­ли окол­не ви­со­ве Бу­сов­ник, Ке­цан, Варин врх, Пjе­ши­вац и дру­ге, а Тур­ци су на­сту­па­ли уз ка­ме­ни­те па­ди­не пре­ма Кру­си­ма, очиглед­но увjе­ре­ни да ће се њи­хо­ви про­тив­ни­ци раз­бjе­жа­ти кад ви­де ка­ква си­ла иде на њих.

Цр­но­гор­ци су им, ме­ђу­тим, при­ре­ди­ли ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње. Са­че­ка­ли су да им Тур­ци до­бро приђу, а он­да, по­што су из сво­jих кре­ме­ња­ча ис­па­ли­ли по таj jе­дан при­пре­мље­ни фи­шек, на мра­ви­њак тур­ске воj­ске ко­jа jе уз алак и та­лам­ба­се га­ми­за­ла пре­ма њи­хо­вим по­ло­жа­jи­ма отисну­ли су на њих огром­не при­пре­мље­не сти­jе­не ко­jе су им до тог ча­са слу­жи­ле као грудобрани. По­том су уз гро­мо­гла­сне по­кли­че са ису­ка­ним но­же­ви­ма кре­ну­ли на jу­риш. То jе иза­зва­ло ве­ли­ку по­мет­њу ме­ђу Тур­ци­ма, ко­jи су се да­ли у бjе­жа­ни­jу пре­ма рав­ни­ци.

– Ов­дjе до да­нас жи­ви при­ча да jе Мах­мут-па­ша, ко­jи jе из­гле­да био до­про до сред се­ла, ме­ђу по­след­њи­ма кре­нуо да се по­вла­чи – ка­зу­jе Дра­го Ми­шко­вић, jе­дан од по­наj­ста­ри­jих ста­нов­ни­ка Кру­са. – Јед­но ври­jе­ме jе бjе­жао на ко­њу овим со­ка­ком до­ље пут Бе­ра, а кад jе опа­зио злу прили­ку да jе не­ко­ли­ко цр­но­гор­ских мла­ди­ћа кре­ну­ло за њим и да им не мо­же ума­ћи, по­чео jе да ва­ди из џе­по­ва по не­ко­ли­ко ду­ка­та и ба­ца их по пу­ту иза се­бе на­да­jу­ћи се, ваљ­да, да би се мла­ди­ћи око то­га мо­гли за­ба­ви­ти док по­ку­пе злат­ни­ке и да би он то мо­гао ис­ко­ри­сти­ти и ума­ћи им. Но­ва не­во­ља га jе сти­гла кад му jе коњ ра­њен и кад jе мо­рао да на­ста­ви пjе­шке jер jе изгледа био го­jа­зан чо­вjек, а већ и у зре­ли­jим го­ди­на­ма, и ни­jе мо­гао ума­ћи лак­ци­ма. У jед­ном тре­нут­ку jе по­ку­шао да се по­слу­жи и лу­кав­ством: док су се ње­го­ви го­ни­о­ци за­и­ста за тре­ну­так за­у­ста­ви­ли због ду­ка­та, он jе скре­нуо у стра­ну и кри­jу­ћи се по­ред jед­ног зи­да – ето га и да­нас сто­jи – кре­нуо уз бла­гу уз­бр­ди­цу, са­свим су­прот­но од сво­jе воj­ске ко­jа jе бjе­жа­ла до­ље пут Бе­ри и ље­шко­пољ­ске рав­ни­це. Је­дан од мла­ди­ћа, ка­жу да се звао Бог­дан Ву­ков Ни­ко­лић из његушког се­ла За­лаз, ипак jе опа­зио па­шу, су­сти­гао га го­ре на ћу­ви­ку и ту га убио, али му ни­jе од­мах од­сjе­као гла­ву, jер очи­глед­но ни­jе ни знао да jе то Мах­мут-па­ша. Тек кад се вра­тио ов­дjе у се­ло и кад jе ви­дио ка­ко оста­ли до­но­се од­сjе­че­не тур­ске гла­ве и ба­ца­jу их пред Све­тог Пе­тра, ко­jи jе, на­кон бо­jа, сjе­дио ов­дjе ис­пред цр­кве – ево и да­нас чу­ва­мо таj ка­мен на ко­jем jе сjе­дио – Бог­дан се по­хва­лио да jе и он убио, вjе­ро­ват­но не­ког бо­га­тог Тур­чи­на ко­jи jе имао пу­не џе­по­ве злат­ни­ка. По­сла­ли су га да до­не­се гла­ву уби­jе­ног, али тек кад су до­ве­ли па­ши­ног слу­гу, ко­jи jе био за­ро­бљен, са­зна­ли су да jе то гла­ва Мах­му­та ве­зи­ра – пре­по­знао га слу­га по зу­би­ма, у гор­њоj ви­ли­ци су му не­до­ста­jа­ла два зу­ба…

– Гла­ва овог тур­ског сил­ни­ка и зу­лум­ћа­ра се и да­нас чу­ва на Це­ти­њу у jед­ном др­ве­ном ковчежи­ћу у ста­роj би­бли­о­те­ци Це­тињ­ског ма­на­сти­ра – ка­же исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић. – Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски, иако jе у овим бо­jе­ви­ма са Мах­му­том ве­зи­ром и сам за­до­био дви­jе ра­не, ни­jе, ипак до­зво­лио да се Бу­ша­тли­jи­на гла­ва скр­на­ви већ га jе ис­по­што­вао као по­том­ка ло­зе Црноjеви­ћа (по­смрт­на ма­ска, гип­са­ни од­ли­вак гла­ве Мах­мут-па­ше Бу­ша­тли­jе чу­ва се у цетињском му­зе­jу, прим, Б.С).

 

Пише: Будо Симоновић

 

Сjу­тра: ПА­ШИ­НА ГЛА­ВА УЗ ЋИ­ВОТ СВЕ­ЦА

 

Извор: Дан

 

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: