arrow up

СПОМЕН-ПЛОЧА КАО ЗНАК СЈЕЋАЊА НА 52 УЧЕНИКА

У Основноj школи „Ђура Јакшић“ у бањалучком насељу Српски Милановац данас jе подигнута и освештана спомен-плоча као знак сjећања на 52 ученика ове школе коjа су настрадала у усташком покољу коjи се догодио на данашњи дан 1942. године. Освештање спомен-плоче обавили су свештеници бањалучке Епархиjе, након чега су ученици ове школе упалили свиjеће и положили цвиjеће. Министар просвjете и културе Републике Српске Антон Касиповић рекао jе новинарима да ни након 70 година оваj крвави догађаj ниjе изгубио на значаjу у тоj бесконачноj димензиjи нељудског и нехуманог. „Усташе, коjе су починиле страшан злочин 7. фебруара 1942. године – то су људи коjи су на дну jазбине нељудског, нехуманог и нечовjечног, jер

srna.png

НЕДОВРШЕНА ИСТРАЖИВАЊА О СТРАДАЊУ СРБА

БАЊАЛУКА, 7. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић изjавио jе данас Срни да су недовршена истраживања о страдању Срба у протеклом рату у БиХ. „На саjту Истраживачко-документациони центар БиХ /ИДЦ/ нису обиљежена сва страдања Срба у протеклом рату, као ни велики броj поjединачних и масовних српских гробница“, рекао jе Велимировић. Он jе рекао да jе проблем у ИДЦ-у што се Мирсад Токача позива искључиво на пресуде судова, иако jе позната чињеница да до сада нису значаjниjе процесуирани ратни злочини почињени над Србима о чему институциjе Републике Српске имаjу обимну документациjу и доказе. С друге стране, истиче Велимировић, жртве бошњачке националности су до краjа обухваћене судским пресудама. „Након 17 година

Ratko-Dmitrovic.jpg

Хушкање на убијање

Ево, заокружило се двадесет година како разни београдски кругови, грађанске инициjативе, самозвани независни новинари и интелектуалци, политичари чиjе су кариjере врхунци бешчашћа а животи састављени од епизода разврата и аморала, групу српских новинара, међу коjима и моjу маленкост, гураjу под одредницу „ратни хушкачи „. Као, ми смо закували рат, без нас би Југославиjа опстала, не би пала ни кап крви, у Ровињ би се, као до самог рата, интелектуална елита Београда селила већ у маjу и тамо остаjала до првих jесењих киша. Југословени су, дакле, живели у братству, неоптерећени прошлошћу, без болних сећања и ожиљака, празних гробних парцела и неоткривених масовних гробница из Другог светског рата и првих месеци мира,

ilija_tomas.jpg

Убица српске деце мученик у Католичком календару за 2012. годину

Док држи „молитвене осмине“ са Григориjем Дурићем и Данилом Павловићем,  „црква у Хрвата“, истовремено, даjе до знања да остаjе верна своjоj усташкоj прошлости. Наjбољи доказ таквог опредељења jе Католички календар жупе Госпић посвећене „Навjештењу Блажене Дjевице Мариjе“, у коме су као мученици наведени и многе усташе – „свећеници“ те „цркве“. У овом календару 2. свибањ /=маj/ jе посвећен „мученику“ дон Илиjи Томасу, жупнику из села Клепци код Чапљине. У овом српском селу, родном месту Светог мученика Вукашина Јасеновачког, Илиjа Томас jе пред Други светски рат, као кукавичjе jаjе, подигао латински храм и жупни двор, за коjе су прилоге дали и наивни клепачки Срби. Исте jе Томас 1941. послао у смрт у jами Бивоље Брдо. Дон Илиjа Томас

Бујановац

У Бујановцу бришу српске називе улица

У Буjановцу, општини на jугу Србиjе са већинским албанским становништвом, одборници локалних албанских партиjа усвоjили су приjедлог коjим се брише 17 српских назива улица у том граду. Умjесто великана из српске историjе, убудуће би улице у Буjановцу требало да носе имена албанских књижевника и бораца, како jе наведено, за „албанско буђење“, а међу њима jе и бивши припадник Косовског заштитног корпуса, коjи jе учествовао у терористичком нападу на српску полициjу. Српски одборници су напустили сjедницу, након прегласавања, па се тако распала албанско-српска коалициjа коjа jе у Буjановцу на власти била двиjе године и два мjесеца. Том одлуком у Буjановцу се бришу називи улица: Цара Лазара, Царице Милице, Воjводе Мишића, Воjводе Степе, Радомира Путника, Димитриjа Туцовића, Доситеjа

krajisnici_poziv.jpg

Чувајмо завичај од заборава

11. (субота) фебруар 2012. године у 19.00 часова, ресторан „Троглав“, Бачки Јарак, Нови Сад Приjаве се примаjу у ресторану „Троглав“ у Бачком Јарку: Бранислав Росић, тел. +381 (0)21 847 587 Сваки сусрет Краjишника  jе подстрек  за подсjећање на његовање обичаjа, традициjу, пjевање, свирање, књижевно и ликовно стваралаштво, сакупљање рукотворина, умотворина, историjске грађе краjишког спорта и других вредности везаних за живот Краjишника. Значаjан допринос томе даjу и прела, коjа  чуваjу завичаj од заборава, подсjећаjући на некадашње игранке и прела,  као и зборове код цркве, подстичући жељу и потребу да се евоцираjу успомене на родни краj и да се током године Краjишници срећу, друже и сарађуjу. Прошле године у средишту подсjећања била

milivoje-ivanisevic-1.jpg

САРАЈЕВСКИ ЦЕНТАР УМАЊИО БРОЈ СРПСКИХ ЖРТАВА

БЕОГРАД, 6. ФЕБРУАРА /СРНА/ – Београдски Институт за истраживање српских страдања у 20. виjеку упозорава да jе сараjевски Истраживачко-документациони центар у своjим подацима умањио броj српских жртава у протеклом рату за 5 800 на нивоу БиХ и за 4 027 у Сараjеву. Директор овог београдског института историчар Миливоjе Иванишевић рекао jе Срни да су подаци његовог института о броjу српских жртава у циjелоj БиХ, а посебно у Сараjеву, знатно погубниjи за српску популациjу у БиХ него што наводи центар Мирсада Токаче. Уз подсjећање да у обjављеним подацима сараjевског центра људски губици српске националности у БиХ износе 24 900 лица, Иванишевић наводи да jе у бази података београдског Института евидентирано 30

PUCALI U POTILJAK

      Ћирилица Nikada se sa sigurnošću neće saznati koliko je žrtava palo u Prologu, bez sumnje najkrvavijem stratištu u livanjskom kraju na kojemu su ustaše tog krvavog ljeta 1941. godine, kako se to po uobičajenom šablonu govori, umorile na razne načine oko pet stotina ljudi, isključivo zrelih muškaraca — uglavnom glava porodica. I nisu samo iz Livna i sela sa ruba Livanjskog polja već i iz drugih krajeva. Postoje, recimo, pouzdani podaci da su dovođeni i ubijani i Srbi iz nekih dalmatinskih sela kao i iz drugih, Livnu susjednih opština. Onako kako su Livanjcima govorili da ih vode u Srbiju pa ih potajno odvodili i klali u šumi Koprivnici između Kupresa

rtrs-slika.jpg

РТРС- У ФОКУСУ – 03. ФЕБРУАР 2012. – У знак сјећања на побијене Србе у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама

Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете. Уредник и водитељ емисиjе, Биљана Марић    

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ГЕНОЦИДА У ДРАКУЛИЋУ

Служењем литургиjе и парастоса, те полагањем виjенаца на споменику у бањалучком насељу Дракулић, jуче jе уз присуство наjвиших званичника Републике Српске, обиљежено 70 година усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Предсjедник РС Милорад Додик рекао jе да jе данашњи скуп сjећање на дан коjи ниjе адекватно кажњен и коjи ће остати огромна рана српског народа. Он jе подсjетио да jе 7. фебруар 1942. године jедан од наjтежих дана овог краjа, када jе на превару убиjено више од 2 300 људи, не бираjући никога, што jе класичан примjер геноцида и етничког чишћења jедног народа. „Ми данас морамо да живимо у миру и морамо да

Емил Влајки

Српско-хрватски односи – Боље пакт него рат

Босна и Херцеговина је, засигурно, најмрачнији дио западне цивилизације. С једне стране, она је највећи планетарни лабораториј гдје своје умијеће политичког мешетарања настоје оправдати све регионалне и свјетске силе. С друге стране, на овом малом простору се сукобљава неколико религија с најчешће крвавим сценаријем. У посљедњих двадесет година збивају се фундаментални процеси, не само у БиХ, већ и на подручју читаве екс-Југославије. Посебно се уништава Србија као могући партнер Русије против које Запад покреће нови хладни рат. У самој БиХ фаворизира се, посебице од стране Сједињених Држава, политички ислам, а на штету двају кршћанских народа: Хрвата и Срба. Ово посљедње неминовно доводи до тензија међу три конститутивна народа с могућношћу

Ратко Дмитровић

Шта су 1954. године хтели Павелић и Стојадиновић

Може ли Иво Јосиповић, први хрватски председник коjи ниjе био на робиjи, да подигне српско-хрватске односе макар на ниво коjи искључуjе jавно испољавање мржње? Хоће ли приjатељство Србиjе и Хрватске остати само пуста жеља и наивна реторика Месићевог наследника или ће „господин и композитор“, неуобичаjена поjава на загребачком Понтовчаку, успети да створи претпоставке за велико историjско помирење Срба и Хрвата. У ближоj или даљоj историjи, свеjедно jе? Док нам се не укажу елементи за какав-такав одговор на горња питања, хаjде да заронимо у прошлост и видимо има ли тамо сличних покушаjа. ВЕЛИКО ПОМИРЕЊЕ и разграничења Не рачунаjући оне српско-хрватске коалициjе и савезе из времена настанка и стасавања државе Срба, Хрвата

pozivnica_jaksic.jpg

ПОЗИВНИЦА

Поштовани, Позивамо Вас да у уторак, 7. фебруара 2012. године посjетите Основну школу “Ђура Јакшић“ и присуствуjете обиљежавању 70 – огодишњице страдања 52 ученика наше школе. Тога дана, с почетком у 12 часова, прекинућемо тишину, проговорити о овом догађаjу и откривањем спомен-плоче одати почаст невиним жртвама. Надамо се да ћете своjим присуством увеличати оваj важан догађаj. С поштовањем, директор Дарко Томић

racak_najava.png

РАЧАК – ЛАЖИ И ИСТИНЕ

Браћо и сестре, Српско друштво Задужбина Вас позива на проjекциjу документарног филма РАЧАК – ЛАЖИ И ИСТИНЕ Недеља, 5. фебруар у 18 часова ПЦ Словениjалес, Дунаjска цеста 22, Љубљана Улаз слободан ДОБРОДОШЛИ! Извор: sd-zaduzbina.com

Drakulic.jpg

ДАНАС ОБИЉЕЖАВАЊЕ 70 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ ПОКОЉА

Служењем литургиjе и парастосом у бањалучком насељу Дракулић, данас ће бити обиљежено 70 година од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац, коjи jе извршен 7. фебруара 1942. године. На дан злочина 7. фебруара биће освештан и споменик убиjеним ученицима у школи у Шарговцу, гдjе jе заклано 52 дjеце. Новинар и публициста из Бањалуке Јован Бабић рекао jе да броj жртава геноцида у Дракулићу и околним селима никад неће бити егзактно утврђен, али да он сигурно ниjе мањи од 2 300, од чега jе 550-оро дjеце, а сви до jедног су убиjени хладним оружjем. Он jе додао да jе геноцид у Дракулићу и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.