arrow up
Владимир Умељић

СРПСКО ПИТАЊЕ НА ПОЧЕТКУ 21. ВЕКА

Шта би била разумна стратегиjа нове власти у Србиjи?   Запад jе отимањем српске Свете земље, Косова и Метохиjе, достигао (тренутни) врхунац ове актуелне фазе покушаjа анихилизациjе српског народа, фазе коjа jе почела у деведесетим годинама 20. века распадом друге Југославиjе. Оваj и овакав развоj нема узрочне везе ни са каквим Милошевићима и свим другим српским губитницима, коjи су (у наjмању руку као Лењинови „корисни идоти“) непорециво поспешили и додатно обешчастили српски суноврат, међутим остварење овог плана jе већ неколико пута покушано у прошлом столећу и постоjи довољно врло експлицитних историjских извора од стране меродавних политичких фактора на западу, из тог времена, коjи недвосмислено захтеваjу да се Србиjа или уништи

mostar.jpg

ОБНОВУ КУЋА ЧЕКА 1.800 СРПСКИХ ПОРОДИЦА

Више од 1.800 српских породица чека на обнову домова на мостарском подручjу, речено jе данас у Мостару на регионалном састанку о реализациjи ревидиране стратегиjе за примjену Анекса седам Деjтонског мировног споразума. Предсjедница Униjе за одрживи повратак и интеграциjе у БиХ Мирхуниса Зукић, коjа jе и организатор састанка, изjавила jе да се људима коjи чекаjу обнову кућа у Мостару, нажалост не може одговорити када ће добити своj дом. „Чињеница да jе финансиjа све мање додатно отежава постоjеће стање“ рекла jе Зукићева, те додала да ће из Мостара бити послат захтjев те да се надаjу да ће он бити укључен у идућу расподjелу средстава, било да jе риjеч о државном или ентитетском нивоу. Гоjко Пантић из Удружења Срба у

Camerno-parastos.jpg

ПОЧИНИОЦИ НИСУ ОСУЂЕНИ НИ НАКОН ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО,  /СРНА/ – Породице 32 убиjена Србина на Чемерном код Илиjаша огорчене су на правосуђе БиХ, jер ни након 20 година од злочина коjе су починили припадници тадашње армиjе БиХ ниjе процесуиран нико од починилаца. Мила Малешевић,чиjег су сина Милована 10. jуна 1992. године на наjсвирепиjи начин убиле и масакрирале комшиjе муслимани, огорчена jе што Суд и Тужилаштво БиХ нису никога осудили за оваj злочин. „Ухватили су га, скинули, завезали и убили након чега су га маскрирали“, прича она. Малешевићева jе истакла да су комшиjе порушиле и запалиле све што jе њена породица имала, као и читаво село. Бранко Трифковић, jедан од преживjелих, коjи jе у вриjеме када jе

Tesla.jpg

Тесла, пепео

Пре неколико година, у jеку летњих врућина, затекао сам jедног национално освешћеног песника како у башти Коларца, пред невеликом али одабраном публиком, опсесивно говори о свом новом (књижевном) проjекту. Радило се о несвакидашњоj инициjативи спаjања земних остатака, након смрти раздвоjених брачних парова, пре свега Милоша Црњанског и његове супруге Виде, као и Васка Попе и његове супруге Хаше. Песник jе том приликом исприповедао о свом искуству силаска у заjедничке гробнице великана, те о плиновима коjи су га том приликом обузели, одузимаjући му, изгледа засвагда, моћ расуђивања.   Поред овог “песничког” проjекта, постоjи у Србиjи читав низ инициjатива започетих jош осамдесетих година (и раниjе), коjе су до данас углавном реализоване, а тичу се ексхумациjа и поновног

povratnici-stranci.jpg

Стрaнци у влaститoj држaви

Пo пoдaцимa Mинистaрствa рeгиoнaлнoг рaзвoja, oд 2006. дo 2011. српским пoврaтницимa дoдиjeљeнo je укупнo 1.409 стaнoвa, нajвишe у Oсиjeку, a нajмaњe у Гoспићу – нити jeдaн. Пoсeбaн прoблeм пoврaтницимa прeдстaвљa рeгулирaњe стaтусa: тeжaк и скуп пут дo држaвљaнствa или бaр дo стaлнoг бoрaвкa пoчињe нa oдjeлу зa стрaнцe у пoлициjским пoстajaмa… Toчaн брoj Србa кojи су тoкoм дeвeдeсeтих гoдинa oтишли из урбaних срeдинa у Хрвaтскoj joш сe нe знa, a њихoв je пoврaтaк пoчeo тeк 2006. гoдинe, кaдa je првих 114 стaнoвa дoдиjeљeнo српским пoврaтницимa у oквиру прoгрaмa стaмбeнoг збрињaвaњa. Пo пoдaцимa Mинистaрствa рeгиoнaлнoг рaзвoja, oд 2006. дo 2011. српским пoврaтницимa дoдиjeљeнo je укупнo 1.409 стaнoвa. Нajвишe их je дoдиjeљeнo

koridor_karta-01.jpg

Обиљежено 20 година од операције „Коридор“

У Ристића Гаjу у добоjском селу Опсине jе обиљежено 20 година од почетка операциjе „Коридор живота“, оснивања Друге оклопне бригаде и Крњинске лаке пjешадиjске бригаде Воjске Републике Српске. Служен jе парастос за погинуле борце Одбрамбено – отаџбинског рата, након чега су положени виjенци на спомен – обиљежjа погинулим борцима. Окупљенима су се обратили први командант Друге оклопне бригаде генерал Славко Лисица, коjи jе био командант оперативне групе, командант Крњинске бригаде Мико Шкорић, командант Друге оклопне бригаде Борислав Коjић, први командант Оперативне групе Добоj Миливоjе Симић и предсjедник Борачке организациjе РС Пантелиjа Ћургуз. „Поручили смо да треба његовати традициjу наших jединица, сjећати се трагичних догађаjа рата да не заборавимо како нам се то

Хашки суд

РАСПРАВА ПО ЗАХТЈЕВУ КАРАЏИЋА ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ

ХАГ, 11. ЈУНА (СРНА) – Некадашњи предсjедник Републике Српске Радован Караџић данас ће у Хашком трибуналу изниjети своjе аргументе у складу са правилом 98бис према коjем претресно виjеће може да донесе ослобађаjућу пресуду према било коjоj тачки оптужнице, ако нема доказа коjи могу бити основа за осуду. Тужилаштво ће на ставове одбране одговорити у сриjеду, 13. jуна.   Доказни поступак тужилаштва у Караџићевом предмету званично jе завршен 25. маjа, након што jе претресно виjеће утврдило да више нема нериjешених поднесака оптужбе. Одбрана ће извођење доказа започети 16. октобра.   Караџић jе у 11 тачака оптужен за геноцид, злочин против човjечности и кршења закона и обичаjа ратовања у БиХ од 1992.

Zumberacko-polje.jpg

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: “НЕЗАМИЈЕЋЕНА ОБЉЕТНИЦА” ИЛИ 400 ГОДИНА ОД УНИЈАЋЕЊА ЖУМБЕРАЧКИХ СРБА

Врх СПЦ ниjе ништа предузео поводом годишњице папског насиља над Србима из Жумберка             „Питате ме о православљу? Свакако ме не питате о владикама, зар не? (…) Боjим се само jаловости jевреjске коjа се увукла у хришћанство, и улоге коjу би православље могло преузети у мутном, нашем времену: политичке „. Милош Црњански, 1926.   Шта слави „сестринскa Црквa“? Ових дана „сестринска“ нам „Црква у Хрвата“ слави 400-годишњицу такозване „Крижевачке униjе“, то jест почетак превођења на униjу с папом римским српских ускока са Жумберка и околине. Кардинал Јосип Бозанић, духовни лидер „Цркве у Хрвата“, учествовао jе у понедељак 28. маjа у служењу „архиjереjске литургиjе Светог Ивана

Pale_panorama.jpg

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ПРИПАДНИКА ЧЕТЕ „ПЕТАР ПАНДУРЕВИЋ“

ПАЛЕ, 8. ЈУНА /СРНА/ – Служењем парастоса и полагањем виjенаца код спомен обиљежjа у насељу Станица у Палама данас jе обиљежена 20. годишњица од страдања бораца чете „Петар Пандуревић“ у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Предсjедник Борачке организациjе општине Пале Михаjло Парађина подсjетио jе да jе на данашњи дан приjе 20 година приликом подмуклог, перфидног и кукавичког напада муслиманских снага на ослабљене српске положаjе на Требевићу погинуло 14 бораца припадника чете „Петар Пандуревић“. „Након 4. jуна 1992. године, када jе извршен напад у Жепи у коjем jе погинуло 45 српских бораца, 8. jуна jе била њихова сахрана. Линиjе на српским положаjима на Требевићу биле су ослабљене што jе неприjатељ искористио на кукавички

mauzer.jpg

Обиљежено 12 година од убиства Маузера

У Биjељини jе данас обиљежено 12 година од убиства ратног команданта Гарде “Пантери” и оснивача Демократске странке РС , Љубише Савића Маузера. Породица, приjатељи и саборци положили су цвиjеће на гробљу у Ковачићима, гдjе jе Маузер сахрањен. Након десетогодишње истраге за Маузерово убиство осуђен jе Ђорђе Ждрале, коjи издржава 20-годишњу затворску казну. У поступку jе доказано да jе убиство планирало и организовало више лица познатих Ждралу. Суд БиХ jе утврдио да jе Ждрале у вриjеме Маузеровог убиства 7.jуна 2000. године , користио допуст из затвора “Кула”, гдjе jе издржавао седмогодишњу казну због убиства Горана Батинића. Ждрала jе 2001.jгодине помиловао тадашњи предсjедник РС Мирко Шаровић.     Извор: frontal

srna.png

НАДОКНАДА ЗА ЛОГОРАШЕ

ДЕРВЕНТА, (СРНА) – Троjици српских логораша из Дервенте Федерациjа БиХ треба да исплати нешто више од 49.000 марака на име накнаде за нематериjалну штету и душевне боли зато што су их тзв. Армиjа БиХ и ХВО држали у заробљеништву.Према пресуди Општинског суда у Сараjеву, Чеди Марићу треба да буде исплаћено 16.600 марака, Николи Јовичићу 4.900 и Луки Патковићу 28.000 марака.   Они су у хрватско–муслиманским логорима у Дервенти и Броду провели више мjесеци.У логоре су одведени из своjих кућа као цивили.   Лука Патковић свjедочи да jе логору био малтретирн,понижаван, тучен и тjеран на присилни рад.   „Наjтеже jе било када неки од припадника ХВО-а погину у борбама са српским

Загреб

ОТВОРЕНА НОВА ЗГРАДА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ГИМНАЗИЈЕ

ЗАГРЕБ,  /СРНА/ – Његова светост патриjарх српски Иринеj присуствовао jе данас у Загребу свечаноj академиjи поводом отварања нове зграде Српске православне опште гимназиjе „Кантакузина Катарина Бранковић“.Директор Српске православне опште гимназиjе „Кантакузина Катарина Бранковић“ Слободан Лалић истакао jе да jе српски народ у Загребу и Хрватскоj поносан на оснивача Српске православне гимназиjе његово високопреосвештенство митрополита загребачко-љубљанског Јована.   „Наjпоносниjи смо на наше гимназиjалце, али и професоре коjи раде у гимназиjи. Наjвећи броj наших ђака био jе из повратничких породица, jер смо жељели бити њихова прилика и чинилац бољих животних изгледа“, рекао jе Лалић на свечаноj академиjи.   Према његовим риjечима, циљ jе да Српска православна гимназиjа буде представљена као перспективна едукативна установа отворена за сву дjецу независно од националне или

patrijarh_poslanica.jpg

УСПОСТАВИТИ ШТО ЧВРШЋЕ МОСТОВЕ МЕЂУ НАРОДИМА

ЗАГРЕБ, /СРНА/ – Његова светост патриjарх српски Иринеj истакао jе у Загребу да се посjетом овом граду и Хрватскоj желе успоставити што чвршћи мостови два блиска народа. „Први пут сам нашем православном народу дошао у Загреб са Светим архиjереjским синодом Српске православне цркве. Сви морамо градити суживот како би живот био што љепши и квалитетниjи“, рекао jе патриjах Иринеj новинарима.   Он jе оциjенио да се нормализуjу односи два народа и изразио увjерење да ће они бити jош бољи у наредном периоду.   Градоначелник Загреба Милан Бандић истакао jе да jе посjета патриjарха Иринеjа важан корак у побољшању односа српског и хрватског народа.   „И обjекат православне гимназиjе значи улагање у мултиетничност и побjеду

Goran-Krcmar.jpg

КРЧМАР: ИДЕНТИФИКОВАНА ТРИ ЛИЦА

БАЊАЛУКА, 7.ЈУНА /СРНА/ – Представници Завода за судску медицину Републике Српске идентификовали су данас у Бањалуци посмртне остатке два цивила и jедног припадника Воjске РС,изjавио jе Срни руководилац Оперативног тима за тражење несталих лица РС Горан Крчмар. Он каже да jе идентификациjа обављена у просториjама Оперативног тима за тражење несталих лица Републике Српске, по наредби бањалучког Окружног тужилаштва. Идентификовани су посмртни остаци воjника Јована /Миле/ Витаса, рођеног 1946. године у Госпићу у Хрватскоj, коjи jе естао 12. августа 1995. године у Бихаћу као припадник ВРС, а размиjењен 1996. године. Идентификовани су посмртни остаци Ђуре /Миле/ Новковића, рођеног 1938.године у Босанском Петровцу, коjи jе нестао 14. септембра 1995. године у Крњеуши, а ексхумиран 2000. године у Босанском Петровцу. Други цивил, чиjи

strahinja_sekulic.jpg

ИМОВИНА СТЕЧЕНА ХОЛОКАУСТОМ ВРАЋА СЕ ПРАВИМ ВЛАСНИЦИМА

БЕОГРАД – Агенциjа за реституциjу издала jе упутство коjим се онемогућава враћање одузете имовине коjа jе стечена у Холкаусту, пренео jе у среду недељник „Нови магазин“. Директор Агенциjе за реституциjу Страхиња Секулић рекао jе недељнику да „уколико се након спроведеног поступка неспорно утврди да jе имовина коjа jе предмет захтева стечена као последица Холокауста, захтев ће бити одбачен као недопуштен и одбиjен као неоснован“. Према Упутству издатом 31. маjа, сва службена лица коjа поступаjу у предметима враћања имовине и обештећења, дужна су да при решавању поднетих захтева обрате „посебну пажњу на оне предмете код коjих постоjе докази, индициjе или могућност да jе одузимање имовине последица Холокауста на териториjи коjу данас чини Србиjа“. То, наводи недељник, практично значи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

САЧУВАТИ ЋИРИЛИЦУ

Љиља Петровић-Зечић Директор Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске Љиља Петровић Зечић

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.