БУДИМПЕШТА, (СРНА-Роjтерс) – Добитник Нобелове награде за мир Ели Визел одрекао се мађарске државне награде коjу jе добио 2004. као знак протеста због „заташкавања“ улоге бивших мађарских власти у депоратциjи Јевреjа током Другог свjетског рата.У писму предсjеднику мађарског парламента Ласлу Коверу, Визел (83) jе навео да jе биjесан због чињенице да jе Ковер учествовао на церемониjи у част писца коjи jе био лоjалан члан мађарског десничарског парламента у Другом свjетском рату, што представља спремност власти да заташкаjу мрачну прошлост земље. „Све jе jасниjе да мађарске власти охрабруjу ово заташкавање и уљепшавање трагичних и криминалних епизода мађарске прошлости, посебно учешће власти ове земље у депортациjи и убиству стотина хиљада Јевреjа“, написао jе Визел. Према подацима Холокауст мемориjалног центра у

Десетак хрватских хулигана обучених у коцкасте дресове претукли су Србина Миодрага Јовановића и његовог деветогодишњег сина В. Ј. на улицама Беча само зато што jе малишан носио дрес Црвене звезде! Пиjани навиjачи демонстрирали су своjу „храброст“ и „jунаштво“ ударањем дечака и премлаћивањем његовог оца уз претње да ће их обоjицу заклати уколико случаj приjаве полициjи. – У недељу увече доживео сам шок jер су ми хрватски навиjачи мучили сина насред улице. У близини хотела „Франц“ напали су нас пиjани хрватски навиjачи jер jе моj син, коjи има само девет година, носио дрес Црвене звезде. Један од њих jе викао: „Види га, мали ‘циган’“ и почео да скида дрес детету, коjе

Flash music player. ПОСЛУШАЈТЕ: Коjа jе била идеолошка основа стварања Независне државе Хрватске. Шта jе чинило комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг? Зашто се о Јадовну толико година ћутало а и данас ниjе пожељна тема? О страдању архиjереjа и свештенства на Јадовну. Говоре,  историчар Горан Латиновић, Јереj Драган Груjић и Душан Басташић из Удружења грађана Јадовно 1941. Уређуjе и води Радован Марчета

  Коjа jе била идеолошка основа стварања Независне државе Хрватске? Шта jе чинило комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг? Зашто се о Јадовну толико година ћутало а и данас ниjе пожељна тема? О страдању архиjереjа и свештенства на Јадовну. О предстоjећоj, првоj изложбеноj поставци: „Моjе Јадовно“ О Парастосу Јадовничким мученицима 22. jуна у Бањоj  Луци О предстоjећем Парастосу на Велебиту и обиљежавању Дана сjећања на Јадовно 1941., 24. jуна 2012.   У емисиjи су судjеловали: Јереj Драган Груjић, студент историjе Предраг Лозо и Душан Басташић из Удружења грађана Јадовно 1941.   Уредник и водитељ: Бранимир Ђуричић    

Соколство као либерална организациjа телесног васпитања, нашло се у фронталном сукобу са католичким верским организациjама. Са издавањем антисоколске посланице католичког епископата, донесене на конференциjи од 17 новембра 1932, и њезиним обjављивањем путем штампе и читањем у католичким црквама 8 jануара 1933. дошло jе до отвореног сукоба. У Извештаjу за 3 редовну главну скупштину Савеза Сокола 1933. истиче се: „Нападаj нас ниjе изненадио, jер нерасположење са стране католичког епископата било нам jе већ и од пре познато и осећали смо га на сваком кораку”. (1) Поводом антисоколске посланице Извршни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославиjе, донео jе 16 jануара 1933. у Београду „Изjаву Савеза Сокола Краљевине Југославиjе”. У њоj се истиче да

У селу Чокаку, удаљеном шездесетак километара од Будимпеште, данас jе откривена биста регента Мађарске од 1920. до 1944. године и савезника Адолфа Хитлера Миклоша Хортиjа. Откриваjући бисту, председник општине jе рекао да jе Хорти показао прави пут земљи коjа jе била све више подељена, у тренутку када jе jединство био приоритет. Хорти jе био аустроуграски адмирал и заповедник флоте, а учествовао jе у гушењу побуне морнара у Боки Которскоj 1918. године. Као регент Мађарске, државу jе увео у рат на страни Хитлерове Немачке и учествовао у агресиjи на Југославиjу и Совjетски Савез. У Југославиjи jе проглашен за ратног злочинца због масовних ликвидациjа цивила у Воjводини коjе су спроводиле његове jединице.

Иако jе службени повод тродневном посjету Хрватскоj патриjарха СПЦ-а Иринеjа и чланова Светога архиjереjског синода епископа сремског Василиjа, епископа бачког Иринеjа и епископа шумадиjског Јована било отворење нове зграде Духовног центра, Опште православне гимназиjе “Кантакузина Катарина Бранковић” те посвећење Капеле Св. Саве, подигнуте у гимназиjском склопу, гости из Београда имали су више контаката с хрватским црквеним и државним властима. С тих су сусрета послане значаjне поруке окопо ложаjа православних вjерника у Хрватскоj и уклањања ратног наслиjеђа.       У разговору одржаном 8. jуна са загребачким надбискупом кардиналом Јосипом Бозанићем и Сталним виjећем Хрватске бискупске конференциjе на челу с предсjедником, надбискупом ђаковачко-осjечким Марином Сракићем, констатирано jе да “вjерници обиjу цркава jош осjећаjу броjне посљедице