Nedeljković: Odnosi Sokola na Primorju i Katoličke crkve

Datum objave: utorak, 19 juna, 2012
Veličina slova: A- A+

Ragusa_1.jpg

Sokolstvo kao liberalna organizacija telesnog vaspitanja, našlo se u frontalnom sukobu sa katoličkim verskim organizacijama. Sa izdavanjem antisokolske poslanice katoličkog episkopata, donesene na konferenciji od 17 novembra 1932, i njezinim objavljivanjem putem štampe i čitanjem u katoličkim crkvama 8 januara 1933. došlo je do otvorenog sukoba. U Izveštaju za 3 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola 1933. ističe se: „Napadaj nas nije iznenadio, jer neraspoloženje sa strane katoličkog episkopata bilo nam je već i od pre poznato i osećali smo ga na svakom koraku”. (1)

Povodom antisokolske poslanice Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, doneo je 16 januara 1933. u Beogradu „Izjavu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”. U njoj se ističe da je Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije na skupštini od 29 marta 1931. u Beogradu, izneo svoje stanovište o odnosu Sokolstva prema veri: „da Sokolstvo kao ideja slobode priznaje i slobodu uverenja i misli svakog pojedinca, i da naročito poštuje svako versko uverenje i osećanje, smatrajući veru najsvetijim delom unutrašnjeg života svakog čoveka; da sledstveno jednako poštuje i ispoljavanje svakog verskog uverenja i osećanja, i da svaki pripadnik sokolske organizacije može slobodno da izvršava zapovesti i propise svoje vere i crkve.”(2)

Deo katoličkog sveštenstva podržavao je sokole. Poslanica katoličkog episkopata protiv Sokola 8.1.1933. nije čitana u crkvama barske arcibiskupije i kotorske biskupije. Don Ivo Kotnik, vikar Barske arcibiskupije, prijavio se za člana sokolskog društva u Baru izjavivši: „Ponos će mi biti kada na halje svešteničke, prigrlim viteški znak sokolski. Uz zavet Bogu i veri, polažem i zavet Kralju i Otadžbini” (3) Prilikom posete 1934. Primorju bana Zetske banovine, dr. Alekse Stanišića, u Baru, u Srpskoj Primasiji priređen mu je banket. Priređivač banketa bio je dr. Nikola Dobrečić, primas srpski i arcibiskup barski. Dr. Nikola Dobrečić dočekao je bana na ulazu u Primasiju u svečanoj odeždi. Na banketu arcibiskup je jednu zdravicu podigao u čast Sokola nazdravivši im s ovim rečima : ,,Pozdravljam naše dične Sokole, koji su se uvek borili za ,,krst časni i slobodu zlatnu”, za napredak Kralja i domovine, te radeći u tom smeru, ja ću biti gotov da im … uvek pomognem, jer nema nikakve smetnje da sa Vama sarađujem na širenju Sokolstva, … a svi treba da radimo za dobro Kralja i otadžbine.” (4)

Kad je dubrovački biskup Carević odbio da blagoslovi 8 zastava seoskih sokolskih četa iz dubrovačke okoline, blagoslovio ih je na kotorskom vježbalištu, uz ogromno učešće naroda, 4.6.1933. biskup dr. Frano Ućelini Tica. Tom prilikom biskup je u svom govoru istakao: „Nijesam potpisao Poslanicu jer su u njoj bile očite klevete …”. O svom članstvu u sokolu istakao je : „Član sam Jugoslovenskog Sokola. Bio sam i ostajem. Ne vidim u tome greha. Ako me pozovu da blagoslovim njihov rad, blagosloviću ga radi Boga.” (5) Kotorski biskup dr. Frano Ućelini Tica proslavio je 18. maja 1934. četrdesetogodišnjicu svog biskupovanja. Povodom jubileja kralj ga je odlikovao ordenom Jugoslovenske krune I stepena. Njegovo životno geslo bilo je ,,Sve za narod i veru”. (6) Prikom posete Krfu 1934, narodni predstavnici posetili su biskupa Učelinija koji se nalazio na oporavku na Lopudu. Tom prilikom osvrnuo se biskup na poslanicu Katoličkog episkopata protiv Sokolstva i istakao : ,,U mojoj biskupiji Sokoli su dobri nacionalisti i dobri katolici. Sokoli nose križ u procesijama moje biskupije i ni u čemu ne izbegavaju crkvu. … Za 40 godina moga biskupovanja uživao sam nepodeljeno poverenje i poštovanje pripadnika obih vera, a ta verska snošljivost i bratska ljubav naročito se uvek gajila u Boci Kotorskoj. Jedna je vera, jedan je Bog. Stvarno ne postoje dve vere. Razišli smo se samo svađama papa i patrijarha”. (7) Kanonik don Niko Luković bio je saradnik biskupa dr. Frane Ućelinija Tice, istaknuti nacionalni radnik i član sokolskog društva u Prčnju.

Sokolska četa u Kavču 1937. osvetila je svoju česmu i time ispunila zavet u Sokolskoj Petrovoj Petoletki. Osvećenju je prisustvovalo masa sveta među kojima sreski načelnik Šerović i starešina župe Milošević. Osvećenje su izvršili pravoslavni sveštenik Bućin i katolički Petrović. U članku se ističe da je česma najbolji sokolski prilog selu i narodu. Katolički sveštenik Petrović je naknadno tražio od uprave čete da mu potpišu da sokoli ne obavljaju svoje dužnosti nedeljom i praznikom.(8)

Deo katoličkog sveštenstva koji je bio povezan sa hrvatskim separatistima vodio je borbu protiv sokola. U listu ,,Dubrovačka tribuna” 1933. istaknuto je : ,,U poslijednje vrijeme javljeno je iz naših okolnih sela nekoliko ispada za koje je utvrđeno da su im auktori križari i njihovi časni vođe”. Župniku Don Karlu Dukaju smetao je rad Milovčića koji je organizovao prvu sokolsku četu u Ošlju. Na dan Sv.Petra i Pavla, pop Dukaj je održao propovjed punu aluzija na sokolstvo i njegove pionire, prikazujući ih kao protivnike crkve i vjere. Iste večeri sastao se Milovčić u jednom društvenom lokalu sa tamošnjom učiteljicom, razgovarajući o sokolskoj organizaciji. Župnik Dukaj upao je u lokal vičući i psujući Milovčića sa raznim pogrdnim rečima. Pop Dukaj se branio da on nije napao sokolstvo kao takvo, nego samo neprijatelje crkve. Posle kratkog objašnjenja Dukaj je Milovčića udario šakom u lice. Kada je Milovčić hteo da reaguje, župniku je priskočio u pomoć njegov zet Mađar Ferenc Salkaj. Zajednički su napali Milovčića i teško ga povredili, tako da je iste večeri morao da ide u banovinsku bolnicu u Dubrovniku gdje mu je ukazana potrebna pomoć.(9)

Povodom sukoba u Senju 8 i 9 maja 1937. koje su izazvale Pavelićeve “ustaše” mnoge crkve u Dubrovniku istakle su crne zastave. Među njima i biskupov dvor. (10) U listu „ Dubrovnik” je preneto službeno saopštenje da među ubijenim i ranjenim licima ima i onih koji su osuđivani radi učešća u ličkoj ustaškoj aferi i onih koja su poznati kao komunisti.(11) List „ Dubrovnik” je konstatovao da su fratri franjevci a za njima dominikanci i biskup u Dubrovniku žalili za “ustašama” i analizirajući njihove reakcije na vest o smrti biskupa Frane Ućelinija-Tice istakao : „ Dok su oni oplakivali i time glorifikovali takove elemente, većina u gradu nije ni bila na čistu čemu ta žalost. … Ali kad je …preminuo ne samo jedan njihov brat u Hristu, već istinski rodoljub, propovevjednik bratske ljubavi i vjerske snošljivosti, kad je cio čestiti i pravi Dubrovnik zaridao za ovako teškim gubitkom, ti isti sluge božje ne dadoše nikakvog znaka saosjećaja. S jedne strane žale i glorifikuju antidržavne elemente a ovamo bagatelišu prave, iskrene i čestite rodoljube. I ova čeljad odgajaju i školuju mladost, narodnu uzdanicu, u svojoj gimnaziji. Ima li se ta, od njih odgojena mladost, ugledati u one, koje njihovi učitelji žale i glorifikuju ? ” (12) Odgovor na pitanje lista ,,Dubrovnik” dat je stvaranjem NDH 1941.

Saša Nedeljković je član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Izveštaji za 3 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u Beogradu 23 aprila 1933“, str. XV, XVI, LI, 14,75, 76, 77 ;
2.„Izjava Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Izvršni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, u Beogradu 16 januara 1933. g. ,Učiteljska tiskara, Ljubljana; 3. Nikola Žutić, „Sokoli“, str.93, Beograd 1991;
4.,,Katolički nadbiskup gosp. dr. Nikola Dobrečić o Sokolima”, ,,Sokolić”, br.4, God. XVI, April 1934, Ljubljana, str. 90;
5. „Dr. Frano Ućelini-Tice biskup bokokotorski”,  „Dubrovnik”, 8.6.1937, br.19, Dubrovnik, str.2;
6. Kljć, ,,Biskup brat dr. Učelini-Tice”, ,,Sokolić”, br. 5, Maj 1934, Ljubljana, str. 124, 125;
7. Kljć, ,,Biskup brat dr. Učelini-Tice o Sokolima”, ,,Sokolić”, br. 5, Maj 1934, Ljubljana, str. 125;
8. Jadranski, „Sok. Četa u Kavču osvetila je svoju česmu”, “Dubrovnik”, br. 36, Dubrovnik, 2 Oktobar 1937, str.3;
9. ,,Pop Dukaj i mađar Salkaj, vode križarsku vojnu … “. ,,Dubrovačka tribuna”, Dubrovnik, 6 jula 1933, br. 209;
10. „Čudne pojave”, „Dubrovnik”, br.16, Dubrovnik, 22 maj 1937, str.3;
11. „Krvavi događaji u Senju”, „Dubrovnik”, br. 15, Dubrovnik, 15 maj 1937, str.3;
12. „Upoređenje, koje se ne smije zaboraviti”, „Dubrovnik”, br. 18, Dubrovnik, 5 Juni 1937, str.4;

Saša Nedeljković

 

 

Izvor: vidovdan




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top