arrow up
amir-camdzic.jpg

Алија Изетбеговић је изабрао рат

У овом чланку настоjаћемо да освиjетлимо jедну истину. Риjеч jе о томе да су Алиjа Изетбеговић и муслимански руководиоци из Странке демократске акциjе (СДА), одбацивањем „хисториjског споразума” са Србима из августа 1991. године, свjесно изабрали рат. Но приjе свега, предочићемо текст овог документа: „Суочени с развоjем догађаjа коjи у себи носе све већу опасност од конфронтациjе наша два народа, чиjи се интереси хисториjски не сукобљаваjу и коjи никада нису имали сукоб такве врсте, свjесни своjе одговорности пред народима коjе заступамо и свим народима Босне и Херцеговине и Југославиjе, одлучили смо да у циљу будуће сурадње и мира успоставимо и потпишемо сљедећи политички споразум: 1. Свjесни тешкоћа коjе су наслиjеђене и

ante_lesaja.jpg

Књиге су завршавале на сметљишту, неке и у ватри

Наjвише jе књига бацано директно на сметлиште, а биле су ношене и у контеjнере. Грађани би често реагирали на такве ствари, било писмима у новинама, било приjавама. Било jе и примjера спаљивања књига. Рецимо, ваш колега Игор Ласић описуjе jедан такав случаj у школи у Великоj Горици. Било jе тога и другдjе, примjерице у Пожеги и неким другим мjестима, истиче Анте Лешаjа, аутор књиге „Књигоцид – уништавање књига у Хрватскоj 1990-их“ о суставном чишћењу хрватских библиотека од непожељних аутора и наслова Вишегодишњи рад на скупљању материjала о избацивању књига из хрватских књижница током деведесетих година, коjи jе подузео публицист, преводилац и књижничар Анте Лешаjа, на краjу jе уродио књигом под насловом

glineni_vojnik.jpg

Бојан Арбутина: Глинени војник

Глинени воjник jе прича о добром човеку у злу времену. Прича о Лазару новог доба чиjа врлина побеђуjе по цену властите жртве. Лазар jе на првом месту човек, па тек онда припадник jедног од два сродна а завађена народа – српског и хрватског, син часног jугословенског официра и благе маjке.   Истанчаног сензибилитета и високо образован, Лазар говори о породичноj и народноj историjи од Првог светског рата до последњег, грађанског рата у бившоj Југославиjи. Његова реч jе истинита и недвосмислена, а тиме оштриjа и болниjа за све коjи истину замењуjу лажjу, а човечност мржњом.   Пореклом из Глине на Баниjи, Лазар jе као мали правио глинене воjнике, загледан у своjе

Srebrenica-1.jpg

Ирански ПрессТВ: Улога НАТО-а у сребреничком масакру

Један од наjбруталниjих инцидената у новиjоj историjи jе масакр у сребреници коjи jе 1995.године  починила паравоjна група под именом „Шкорпиони.“ Сада имамо крунског сведока и хрпе службених докумената да категорички докажемо да jе наредба коjу jе издао НАТО а не само „посматрачки став“ Холанђана довео до ових убистава, већ и да jе НАТО регрутовао, плаћао и контролисао Шкорпионе. Суђење Ратку Младићу могло би, или би бар требало да доведе до пропасти Међународног суда за ратне злочине (ИЦЦ). Као што jе Тимоти Бланчфорд- Хенчли истакао у српском СОС-у „Суђење Ратку Младићу на на овоj фарси од Међународног Суда за ратне злочине–тоj травестиjи правде и увреди међународног закона коjи киднапуjе људе, незаконито

miljka_kajganic.jpg

„Црква на точковима“ у спомен Крајишницима

Завичаj, наjлепша реч! Он jе маjчино гнездо, очева снага. Ведрина и облак. Песма коjа снажи, несрећа коjа боли. Завичаj jе двориште на коjе први пут стаjе несигурна дечjа нога… записаће Миљка Каjганић у „Цркви на точковима“, књизи кратке прозе, како jу jе у рецензиjи означио др Душко Бабић.     ШТИВО ИЗ ЗАВИЧАЈА: Миљка Каjганић А завичаj госпође Каjганић, рођене Бекић, професорке jугословенске књижевности и српскохрватског jезика (тако се то некада звало) jе Кордун чиjи житељи су се, смештени на простору између два моћна царства грчевито борили да опстану и да свима буду „прави“. Али, стално су их проглашавали кривима, због чега су „све док царевине нису посустале у осваjању

Срна

ДАНАС ЕКСХУМАЦИЈА НА ОЗРЕНУ

БАЊАЛУКА, 20. ЈУЛА /СРНА/ – По наредби Суда БиХ данас ће на локалитету Мичине Њиве на Озрену бити извршена ексхумациjа, jер се претпоставља да се ту налазе посмртни остаци шест припадника Воjске Републике Српске, потврдила jе Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић.Ченгићева jе навела да ће представници Института присуствовати ексхумациjи, коjом руководи Тужилаштво БиХ. Она jе рекла да ће данас, такође, по наредби Суда БиХ, у организациjи Тужилаштва БиХ бити извршена ексхумациjа и на локалитету Ратине, општина Калиновик, а претпоставља се да се ту налазе посмртни остаци 24 цивила бошњачке националности. Ченгићева jе додала да jе почетак ових ексхумациjа заказан за 10.00 часова. Организациjа породица заробљених и

privrednik_1.jpg

РАДИ, ШТЕДИ И БОГУ СЕ МОЛИ

Године 1895. основана jе Српска банка у Загребу. наредне године, Савез српских земљорадничких задруга, а неупуних годину дана касниjе „Привредник“- друштво коjе ће помагати да бистра, радна и сиромашна српска деца, заврше занат или се оспособе за трговачке послове. Оснивач све три српске институциjе у Загребу био jе Владимир Матиjевић, банкар и велики национални радник, коjи jе Србе звао да се ману политичких трвења и окрену се економиjи, речима: „Политичка моћ jедног народа почива на економскоj моћи!“ За педесет година свог рада – укинут jе 1947. – на занате, у трговину и угоститељство, „Привредник“ jе упутио 40 хиљада сиромашне, сеоске, српске деце. Начело „Привредника“ гласило jе: „Наjвеће jе доброчинство дати

crkva_stimlje.jpg

Оскрнављена црква у Штимљу, ухапшена четири Албанца

Црква Светог Архангела Михаила у Штимљу на Косову jе оскрнављена, а косовска полициjа jе ухапсила четири Албанца осумњичена за то дело.   Како  преноси КиМ радио из Чаглавице, са централног дела цркве готово у потпуности jе скинут и однет оловни кров и заштитна изолациjа. Сви прозори на доњем делу цркве су поломљени каменицама коjе су у цркву убациване са стране. Врата на припрати храма су поломљена.   Сама унутрашњост цркве jе демолирана и из зидова су извађени електрични каблови, а у припрати храма jе већа рупа у зиду из коjе су извучени уређаjи за електро-инсталациjу цркве. Остаци скела, дасака, грађевинског материjала, као и мртве птице су у унутрашњости цркве.   У цркви ниjе остало ништаод црквеног

sahrana_savo_mojsic.jpg

Осумњичене за убиство Саве Мојсића пустили на слободу

Окупиране териториjе – Четворица шиптара, коjе jе Еулекс полициjа ухапсила пре недељу дана, од коjих су двоjица осумњичена за убиство Србина са окупираних териториjа Сава Моjсића, пуштени су из притвора. Портпарол Еулекс-а Ирина Гудељевић изjавила jе Танjугу да су две особе, коjе се доводе у везу са насилним инцидентом коjи се догодио у новембру прошле године у Косовскоj Митровици, пуштени од стране предпретресног судиjе након саслушања. Новембра прошле године у насељу Брђани у северном делу Косовске Митровице убиjен jе Саво Моjсић, а jош троjица Срба су повређена. Гудељевићева jе рекла да се истрага у вези са овим инцидентом наставља, иако су осумњичени на слободи. Она jе додала да jе двоjе осумњичених,

Glina-Hrvatski-dom.jpg

Српске жртве у Хрватском дому

Зграда настала у знак сећања на злочин усташа над Србима 1941. у Глини не треба да носи хрватско име, сматра професор др Дамир Агичић са загребачког Филозофског факултета .Када се на jедном месту сретну Срби, Хрвати и Други светски рат, готово по правилу престаjу приче о добросуседским односима, да и не помињемо формулу „братства и jединства”. Недавни скуп у Загребу садржао jе сва три елемента, па ипак ниjе се завршио новим свађама и отварањем старих рана, већ инициjативом усмереном на поштовање жртава усташког злочина. Организатори научног симпозиjума, загребачки Филозофски факултет, Хрватски државни архив, Центар за суочавање с прошлошћу „Документа” и Српско национално веће, изабрали су за тему jедан од наjкрвавиjих

groblje-bratunac.jpg

Волков: Geschichtspolitik – Историјски инжењеринг

Ниjе касно да Скупштина Србиjе донесе сериjу Резолуциjа или Декларациjа коjима ће одредити политику безбедности и заштиту државних интереса. Нови Документи не треба и неће да унесу немир, неће имати лустрационе намере за Резолуциjе или Документе коjе jе донеле Скупштине раниjих сазива. Просто, стручни ентузиjасти, да не кажем експерти, треба да припреме материjале са коjима ће упознати jавност, да их преко независних и зависних средстава пропаганде (медиjа) пусте на jавну дискусиjу. Након расправе, професионалних круглих столова и резултата коjи буду достигнути, Скупштина може да утврди и обзнани Документа. Да обзнани народну вољу, да се око те воље окупи власт и конзензусом изнесе план средњерочног економског развоjа и безбедносне политике. Пођите

erdogan1.jpg

Алијин аманет Таипу

Могао би човек да се зачуди зашто су у Бањалуци и у западном Мостару направили толику буку због изjаве Таипа Ердогана. Турски премиjер jе поводом годишњице у Сребреници за агенциjу Анадолиjа изjавио да му jе Алиjа Изетбеговић на самртничкоj постељи рекао: „Остављам ти у аманет Босну и Бошњаке као оставштину Османлиjа.“ У наставку изjаве премиjер jе таj аманет пренео на читаву Турску: „Босна и Бошњаци су остављени у аманет Турскоj.“ Нема разлога да се на то љуте ни Срби ни Хрвати, када већ не протестуjу наше комшиjе што их jе рахметли Алиjа оставио у аманет Таипу, а не, рецимо, Клинтону или неком од лидера ЕУ. Напротив, добро jе што jе

svetozar_livada.jpg

Суђење пјеснику Мили Дакићу

Освета је код нас слађа од меда и шећера заједно. Суђење Мили Дакићу класична је освета суда. Ни један га свједок не терети, а суђење траје. Кад то један суд чини од саме државе, онда злочин постаје већи, али у Хрватској се појавио надчовјек јер по једној синтагми, Хрват у Домовинском рату не може направити злочин. То је најизразитији облик расисзма јер је ријеч о надчовјеку. Миле Дакић је пјесник и свједок времена. За пјеснике се каже да су „савијест народа“. Миле је свједочио на изворан начин; описао је стравичне покоље у црквама, многе је персонализирао јер је познавао грађане свога завичаја. Дакић је водио најзначајнију, комеморативну закладу „Петрова гора“.

izlozba-dg.jpg

Изложба „УСТАШКИ ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА У СЕЛУ МЕЂЕЂА, 1941-1945. ГОДИНЕ“

Изложба под називом „Усташки злочин геноцида у селу Међеђа, 1941-1945. године“ jе самостална изложба аутора Тање Тулековић о страдању становништва села Међеђа. Документи, факсимили, фотографиjе, спискови жртава и свjедочења преживjелих свjедока оживљаваjу наjтежи период у историjи овог села. За вриjеме тзв. Ендехазиjе (1941-1945.) село Међеђа дало jе 1075 жртава: 119 бораца и 956 жртава усташког злочина геноцида. Потпуно jе угашено 45 огњишта. Самим тим било jе наjстрадалниjе село босанско-дубичког подручjа.   Истраживањима у периоду април-jун, 2008. године дошло се до нових података о броjу жртава усташког злочина геноцида, њих jош 80, као и jош jедно опустjело домаћинство. Из разговора са мjештанима овог села произашла jе комплетна слика о дешавањима на

sale-nije-ovdje.jpg

Латино и Методије (9) – Урбане легенде о техничкој инфериорности ћирилице

Коjим писмом пишеш? Питање jе коjе се може поставити само Србину. Ми смо тренутно jедини народ у цивилизованоj Европи, чиjи се апсолутно сви припадници могу похвалити да умиjу читати и писати по двиjе азбуке, на jедном те истом jезику. Оваj фељтон се намjерава бавити тим феноменом. Његовим посљедицама по српске националне, односно културне интересе. Од када датира овакво стање, какви су његови резултати, и шта нас очекуjе у будућности? ЈУЧЕ ДАНАС СУТРА СТРУЧНО ПОЛИТИЧКИ Латиницом стане више штампаног текста. Latinicom stane više štampanog teksta. То jе прва у низу урбаних легенди о инфериорности ћирилице. И заиста, погледом на горње редове то дjелуjе тако. А зашто дjелуjе? Зато што ниjе истина! Примjенимо ли

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Снови се ипак остварују

Стипендиста Привредника ЗАГРЕБ – Прве генерациjе стипендиста Српског привредног друштва “Привредник” стигле

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.