Медиjе су у протеклих двадесетак дана преплавиле виjести о заповjеднику карловачке полициjе Јосипу Ћелићу. Уочи реизбора заповjедника тамошње ПУ, “откривено” jе енормно богатство Ћелића и супруге – иако се виjест представљала као ексклузивна, Карловчани већ дуго прате Ћелићево богаћење и приjатељевање с контроверзним подузетницима, па jе jасно да jе повод “сензационалним открићима” управо реизбор. Наравно, то не умањуjе скандалозност чињенице да jе на наjвишоj полициjскоj дужности особа коjа ће тешко моћи доказати како jе стекла своjу импресивну имовину. Наиме, Ћелић jе власник сумњиво стечене виле на шест етажа с базеном у Локви Рогозници, а с бившим суборцем Томиславом Чавлеком на престижноj загребачкоj адреси диjели власништво над кућом и окућницом вриjеднима око четири милиjуна

У новој књизи Слободана Милошевића посебно су занимљиви његови одговори – оптужбе на покушаје хашких тужилаца да му припишу водећу, командну улогу у готовосвим најтежим и добро познатим злочинима који су се деведесетих година прошлогвека дешавали, не само на Косову и Метохији него и у Хрватској и нарочито Босни иХерцеговини. При томе се претежно ослањао на западне изворе и доказе ко је стварно стајао иза тих злочина и у којим су центрима моћи смишљани. „Већ августа те године – каже он, говорећи о познатој трагедији на сарајевским Маркалама – „Индепендент“ је објавио чланак свог дописника о поверљивом извештају Унпрофора у Сарајеву, у којем је речено да су најстравичније злочине, укључујући

“Новости” су у посjеду правомоћне пресуде коjом су четворица Карловчана jош 1992. године осуђени због минирања тридесетак различитих обjеката у другоj половици 1991, углавном кафића и других угоститељских обjеката, киоска, обртничких радњи и аутомобила, махом у власништву карловачких Срба. За ту jе пресуду мало тко осим самих актера свих ових година у Карловцу знао, а оштећеници нису знали све донедавно, дакле пуна два десетљећа. Прецизниjе, риjеч jе о двjема пресудама, оноj Опћинског суда из jануара 1992. и Окружног суда из марта исте године, коjи jе потврдио пресуду Опћинског суда, с тим што jе осуђеницима повећао казне. Занимљиво jе и то да оштећеници нису били позвани на суђење, нити су присуствовали

Влада Републике Српске Краjине у прогонству наjавила jе тужбу против Ватикана „због забране српског народног имена Србима католицима“. У  саопштењу Владе РСК у прогонству се овим поводом наглашава: „Ватикан (Света Столица, или Римокатоличка црква), више од тисућу година, непосредно или помоћу католичких држава Европе, подстицао и организовао злочине геноцида над Србима, њихово превођење у хрватску нациjу, а наjистраjниjе jе брисао и уништавао српску културну баштину (а тиме и европску) – у свим српским земљама. Ватикан jе, почетком 18. столећа, забранио Србима да користе своjе народно (национално) српско име – кад су били присиљени, да приме римокатоличку веру уместо своjе православне вере. То jе усамљени поступак Ватикана, jер Ватикан ниjе ни

БАЊАЛУКА, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Представници удружења избjеглих Срба из Хрватске са сjедиштем у Републици Српскоj сматраjу да Хрватска мора обештетити сво српско становништво протjерано из Републике Српске Краjине /РСК/ и на таj начин прихватити чињеницу да jе извршен ратни злочин и етничко чишћење Срба на том подручjу.Коментаришући чињеницу да jе Федерални суд у Чикагу недавно прихватио тужбу Срба протjераних из Краjине у хрватскоj акциjи „Олуjа“, коjи од америчке воjне компаниjе „МПРИ“ траже одштету од 10,4 милиjарде долара, предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе и Краjине Крсто Жарковић рекао jе Срни да очекуjе да ће судским поступком бити обухваћено циjело подручjе бивше РСК. „Вjеруjем да ће након свеобухватне анализе

Према оцени Слободана Милошевића, грађански рат у Југославиjи jе инициран када jе опстанак Југославиjе био очигледно супротан стратешким интересима Сjедињених Америчких Држава, католичке цркве, Немачке и других коjи су имали сличне интересе и претензиjе на оваj простор. Он сматра да на овоj териториjи нису вођени ратови, него само jедан рат – рат против Југославиjе. – Таj рат – каже он – подстицан jе и усмераван од стране наjвећих сила савременог света са ослонцем на унутрашње савезнике, националистичко-сепаратистичка jезгра, уз доминантно присуство оних снага коjе су поражене у Другом светском рату. Таj рат jе вођен свим средствима, медиjским, политичким, економским, воjним. Таj рат jе наjпре вођен децениjском медиjском кампањом у коjоj