Hitac je pao

Datum objave: četvrtak, 15 oktobra, 2015
Veličina slova: A- A+
Jedna od karikatura o ratu flamanskog grafičara i autora stripova Žorža van Ramdonka
Jedna od karikatura o ratu flamanskog grafičara i autora stripova Žorža van Ramdonka

 

Principovo delo bilo je primer inata: pucao je u kolonijalni, kastinski princip društva koji mu je nametan kao normalan i usrećujući.

Subota, 28. jun 2014, Vidovdan

Sinoć je ovde, u „Zlatnoj moruni”, održano predstavljanje zbirke pripovedaka posvećenih Principu, a večeras se ovde završava turistička tura posvećena Prvom svetskom ratu. Zapravo je trebalo da ovde otpočne, a završi se u Sarajevu.

Tamo se s obe strane etničke granice inače propisno obnavlja sećanje, svako na svoj način: u zapadnom delu se uz nostalgične zvuke valcera i carskih kvarteta Bečke filharmonije može uskočiti u ulogu Franje Ferdinanda; u istočnom delu se uz zvuke pravoslavne crkvene muzike može uskočiti u ulogu Gavrila Principa, no režiserskim uputstvima Emira Kusturice. I jedno i drugo deluje pomalo burleskno. Samo još nedostaje Šešelj, ali njegov povratak iz Haga srećom nije planiran baš na ovaj tako simbolični Vidovdan.

Ovog puta sela sam za šank, pod zastavu Svetog Patrika (Irci su i ovde u Beogradu sinonim za pivnice) i prisećam se onog Tejlorovog poređenja. Nije ni čudo što je „Volkshazet” od 1. jula 1914. ocenio atentat kao „u izvesnom smislu samoubistvo”. Tako je to, uostalom, ocenilo i jedno narodno predanje iz austrijskog mesta Goling gde je Franja Ferdinand, uprkos upozorenjima lokalnih lovaca, ustrelio izuzetno retku belu divokozu, čime je sam sebi presudio. Šta misliš šta sam naručila? Manastirsko pivo! Hvale ga kao autentično belgijsko pivo sa srpskog tla. Eto jednog primera bilateralne saradnje koji me zaista raduje. Ali vratimo se istorijskoj stvarnosti od pre sto godina. Sve današnje novine prepune su članaka sa istorijskim osvrtom.

Principovo delo je takođe bilo primer inata: pucao je u kolonijalni, kastinski princip društva koji mu je nametan kao normalan i usrećujući (kako bi rekao Pištalo).

Hitac je, dakle, pao. „Šta je proizašlo iz hica?” da se upitamo naslovom jedne ratne karikature poznatog flamanskog grafičara i autora stripova Žorža van Ramdonka. Poslaću ti je sada mejlom, a kasnije ćemo se još vratiti na lik i delo Van Ramdonka.

U holandskim dnevnim novinama „Hoj en Emlander” od 1. jula 1914. stoji dramatičan opis samog događaja no kazivanju jedne devojke očevica.

„Moja prijateljica i ja stale smo preko puta Šilerove prodavnice u Ulici Franje Josifa nakon što je prvi atentat već izvršen. Ubrzo zatim videle smo neke štrkljave momčiće od kojih je jedan nosio beli filcani šešir, drugi kruti crni šešir a treći, koliko nas sećanje služi, lagan beli šešir.

Sva trojica nosila su pohabanu odeću i izgledali su kao radnici. U rupici na reveru nosili su srpsku trobojku. Ubrzo su im se pridružile dve mlade devojke koje su s njima razmenile nekoliko reči. Devojke, koje nismo poznavale kao što nismo ni mladiće, prišle su nam zatim i rekle nam: ‘Hajdemo kući, hajde i ti kući. Ona trojica tamo su nam sumnjiva.’ Moja prijateljica je otišla, a ja sam ostala u društvu jedne druge devojke. Primetila sam tada da je jedan od mladića, naime onaj sa krutim šeširom (bio je to Princip), sve vreme držao jednu ruku u džepu. Tada sam rekla devojci: ’Ha takvog čoveka bi trebalo skrenuti pažnju policiji.’ U tom trenutku je već bio prošao prvi automobil sa vladinim komesarom i gradonačelnikom. Moguće je da su ta trojica čula moje reči pa je Princip žurno prošao pored jednog policajca na drugu stranu ulice. Stao je na nekoliko koraka od Šilerove radnje. U tom trenutku naišao je automobil s nadvojvodom i odmah zatim čula sam dva pucnja koje je ispalio Princip. Nadvojvodin automobil vozio je tik uz pločnik gde je stajao počinilac. Malobrojni posmatrači koji su se tu nalazili smesta su se bacili na mladića u pokušaju da ga ščepaju. Principu je ipak pošlo za rukom da ispali i treći hitac, koji je u svakom slučaju pogodio nadvojvotkinju. Kad je odjeknuo prvi pucanj, koji je nadvojvodu izgleda pogodio u glavu ili u vrat, vojvotkinja ga je zagrlila. Bila je veoma prisebna duhom i čak je mahnula publici. Sa svih strana su se na počinioca ustremili oficiri, žandarmi i publika.”

Ha mestu događaja je svakako bilo dramatično, ali u Belgiji se tada malo ko istinski zabrinuo zbog tog pucnja, tako makar možemo pročitati u ratnom dnevniku čuvenog flamanskog pisca Stejna Strevelsa čiji će roman „Žetva” (1901) u toku Drugog svetskog rata, dakle tokom nemačke okupacije, biti preveden i objavljen u Srbiji. U zabelešci od 29/30. jula 1914. on navodi sledeće:

„Skoro nikad ne čitam dnevnu štampu i tako se desilo da mi je moj prijatelj slikar prvi preneo vest da je gospođa Kajo izvršila atentat na Kalmeta; … da je austrijski prestolonaslednik ubijen, što je izazvalo zamešateljstvo među velikim silama! … Mi smo, međutim, ostali prilično ravnodušni i sumnjičavi što se tiče posledica koje će iz toga proisteći.

Nastaviće se

Piše: Jelica Novaković i Sven Peters

 

Knjiga se može naručiti od izdavača: CLIO, Gospodar Jovanova 63, Beograd, tel. 011/3288-471, 3035-696, e-mail: forum@clio.rs, sajt: www.clio.rs

 

Izvor: Politika, petak 09. oktobar 2015., str. 24

 

Vezane vijesti:

Feljton: Posledice jednog pucnja (1)

Feljton: Posledice jednog pucnja (2)

Feljton: Posledice jednog pucnja (3)

Feljton: Posledice jednog pucnja (4)

Feljton: Posledice jednog pucnja (5)

Feljton: Posledice jednog pucnja (6)

Feljton: Posledice jednog pucnja (7)

Feljton: Posledice jednog pucnja (8)

Feljton: Posledice jednog pucnja (9)

Feljton: Posledice jednog pucnja (11)

Feljton: Posledice jednog pucnja (12)

Feljton: Posledice jednog pucnja (13)

Feljton: Posledice jednog pucnja (14)

Feljton: Posledice jednog pucnja (15)

Prvi svjetski rat – Jadovno 1941.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top