arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
janko-velimirovic.jpg

Режим у Сарајеву се боји истине о Маркалама

22. септембар 2012.

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да одустаjање Берка Зечевића од намjере да у БиХ обави експеримент коjим би доказао да jе Воjска Републике Српске, наводно, крива за масакр на сараjевскоj пиjаци Маркале у фебруару 1994. године, показуjе да се представници режима у Сараjеву боjе истине о Маркалама. „Симптоматично jе да у Сараjеву спречаваjу Зечевића да обави оваj експеримент, што свакако даjе за право тимовима одбране бившег предсjедника Српске Радована Караџића и генерала Ратка Младића у Хашком трибуналу да истраjу на извођењу реконструкциjе овог и многих других спорних догађаjа.“ – рекао jе Велимировић Срни. Он jе подсjетио да jе вjештак-балистичар Зечевић сличан експеримент урадио и у

ivan-zvonimir-cicak.jpg

Хрватски хелсиншки одбор: Милановић подржава великосрпску тезу о узроцима рата

22. септембар 2012.

Још jедном jе потврђено да jе Керум говорио истину када jе рекао да цела Хрватска мисли да су Срби наjвећи проблем. Хрватски хелсиншки одбор за људска права (ХХО), на чиjем jе челу Иван Звонимир Чичак, оптужио jе хрватског премиjера Зорана Милановића за „подршку великосрпским тезама“ о узроцима рата на простору бивше СФРЈ. ХХО у изjави сматра да Милановићеве речи представљаjу ревизиjу досад општеприхваћених погледа на узроке распада Југославиjе, према коjима jе рат изазвала „великосрпска агресиjа“. ХХО подсећа да jе посланик ХДЗ, Иво Давор Штир, питао Милановића зашто jе на недавном састанку с европским социjалистима у Риjеци говорио о кризи у Европи и тада рекао да су аутономиjе у бившоj држави довеле

dragancrnogorac.jpg

Србијо, немој да ћутиш

22. септембар 2012.

Загреб – Срби у Хрватскоj очекуjу од државе Србиjе да реагуjе на салву увреда коjе jе на њихов, али и рачун свих припадника нашег народа изнео градоначелник Сплита и посланик у хрватском Сабору Жељко Керум. Они поручуjу да су разочарани што се нико од званичника у Београду ни jуче ниjе огласио. Сплитски градоначелник jе пред милионским аудиториjумом између осталог рекао да су Срби извор свих проблема у Хрватскоj и да jе то мишљење целе државе. Амбасадор на потезу Члан Главног одбора Самосталне демократске српске странке у Хрватскоj Драган Црногорац каже да се Срби коjи живе у Хрватскоj jош надаjу да ће Србиjа званично реаговати због шовинистичких изjава коjе jе о њима

prijedor-obiljezavanjel.jpg

КАМЕНИ ЦВИЈЕТ СА 575 ИМЕНА

22. септембар 2012.

ПРИЈЕДОР/СРНА/ – Полагањем виjенаца испред централног споменика погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског рата „За крст часни“ и освештањем Спомен-обиљежjа „Камени цвиjет“ у споменичком комплексу jуче jе почело обиљежавање 21. годишњице формирања приjедорских бригада – 43. моторизоване и Пете козарске бригаде Воjске Републике Српске.Начелник општине Приjедор Марко Павић рекао jе да Приjедор неће заборавити своjе бригаде и борце коjи су дали своjе животе за слободу свог града и своjе земље. „Ово jе прилика да се присjетимо свих оних коjи су дали своjе животе и жртвовали се за све оно што ми данас имамо и традициjе ове двиjе бригаде треба његовати, а ми ћемо и даље подржавати активности коjе су везане за рад Борачке

demurenko.jpg

Демуренко први сведок одбране Караџића

21. септембар 2012.

Радован Караџић jе као првог сведока одбране у Хагу наjавио некадашњег начелника Штаба сектора УНПРОФОР-а за Сараjево, руског пуковника Андреjа Демуренка Бивши председник РС Радован Караџић требало би 16. октобра да почне извођење доказа одбране, а као првог сведока наjавио jе бившег начелника Штаба сектора УНПРОФОР-а за Сараjево, руског пуковника Андреjа Демуренка. Демуренко, коjи jе учествовао у истрази после масакра на сараjевскоj пиjаци Маркале 1995. године, тврдио jе да минобацачка граната коjа jе убила 43, а ранила 75 људи, никако ниjе могла бити испаљена са српских положаjа, али да му ниjе било дозвољено да обелодани таj извештаj jавности нити да га поднесе команданту.   Пензионисани руски пуковник jе, на суђењу

Керум је, господо, у праву

21. септембар 2012.

Пре три године и пре неколико дана, на државноj телевизиjи, градоначелник Сплита, другог града по величини у Хрватскоj, ширио jе мржњу и нетрпељивост према Србима, али ни онда, ни данас хрватска држава не интервенише, што само потврђуjе Керумову тезу да већина Хрвата подржава оно што он прича   Хаjде да ствари поставимо на оваj начин, хипотетички, наравно; градоначелник Новог Сада, другог по величини града у Србиjи, нека се у овоj фикциjи зове Жика, гостуjе на „РТС“-у и, уз остало, каже да никада не би пристао да му Хрват буде зет, уз додатак да Хрвати у Србиjи мораjу да знаjу где им jе место. Шта мислите шта би се догодило? Да разигравамо могуће последице;

Атиф Дудаковић (Фото: архив/screenshot)

БиХ штити злочинца Дудаковића

21. септембар 2012.

Да ли правосудне институциjе БиХ имаjу снаге да издаjу налог за хапшење и приведу Атифа Дудаковића, бившег команданта Петог корпуса РБиХ због ратног злочина? Ово jе питање коjе се већ годинама провлачи у jавности, али конкретног одговора jош нема. Доказа за злочине Петог корпуса има и превише у Тужилаштву БиХ, а недавно jе из Републике Српске отишао jош jедан извештаj против Атифа Дудаковића и корпуса коjим jе командовао. У извештаjу су чак и снимци са наредбама Дудаковића да се стрељаjу два цивила у Бихаћу, али и да се пале српска села. Ипак, ни ово ниjе довољно Тужилаштву БиХ да Дудаковића изведе пред лице правде. У ланцу оних коjи штите Дудаковића

dusan.jpg

ОБНОВИТИ СПОМЕН-ПЛОЧУ ПОБИЈЕНИМ СРБИМА ИЗ ГРУБИШНА ПОЉА

20. септембар 2012.

Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић упутио је отворено писмо највишим хрватским званичницима у коме захтијева да буде обновљена уништена Спомен – плоча посвећена страдању 487 Срба из Грубишна Поља, побијених у усташким логорима. „Очекујемо да институције Републике Хрватске учине све што је потребно да се омогући постављање обновљене Спомен-плоче, коју смо већ израдили“, наводи се у писму упућеном предсједнику Хрватске Иви Јосиповићу, премијеру Зорану Милановићу и предсједнику Сабора Борису Шпрему. Басташић у писму, достављеном Срни, подсјећа да је на згради некадашње жељезничке станице у Грубишном Пољу од 1959. године, када је постављена, до 1991. када је уништена, стајала Спомен-плоча посвећена страдању 487 грубишнопољских Срба, одвезених са те станице 1941.

tzv-ovk.jpg

Космет 90-тих: стравична мучења и убиства Срба под заставом САД

20. септембар 2012.

Упозоравамо да текст садржи стравичне и мучне описе убиства Срба од стране шиптарских окупатора.Свако ко има слабиjе здравља боље да не чита текст – редакциjа Србин.инфо 116 година за 11 бивших припадника „Ослободилачке воjске Косова“ (даље ОВК). Тако гласи пресуда Врховног суда Србиjе за ове припаднике ОВК, коjи су jош чинили и озлоглашену Гњиланску групу. Они су проглашени кривима за отмицу две српкиње у Гњилану, jуна 1999.године и током више дана свакодневно пребиjали, мучили, силовали, вређали и претили им смрћу. Казна члановима „Гњиланске групе“ изречена jе у Врховном суду Србиjе у Београду, jош у jануару 1999.године. И тада су они проглашени кривима због тога што су од почетка jуна до

vjera-solar.jpg

ПОКАЗИВАО МАЈЦИ СЛИКЕ ЊЕНЕ МРТВЕ КЋЕРКЕ

20. септембар 2012.

ОСИЈЕК,/СРНА/ – Вjера Солар, маjка Љубице Солар коjу jе 1991. године убио хрватски полицаjац, посвjедочила jе на jучерашњем суђењу за ратни злочин над српским цивилима у Сиску да jе тадашњи замjеник начелника полициjске управе Владимир Миланковић показивао фотографиjе њене мртве кћерке, али ништа ниjе рекао о убиству. Миланковићу, коjи jе и бивши шеф Специjалне полициjе у Сиску, и командиру полициjске jединице „Вукови“ Драги Бошњаку суди се пред Жупаниjским судом у Осиjеку због хапшења и убиства српских цивила 1991. и 1992. године. „Био jе бахат. Они су тада ведрили и облачили. Донио ми jе слике моjе мртве кћери, а jа сам била психички дотучена да их нисам могла ни погледати. По

krajiski_biseri_jubilej_10.jpg

ЈУБИЛАРНИ 10. ФЕСТИВАЛ „КРАЈИШКИ БИСЕРИ“

20. септембар 2012.

Јубиларни десети фестивал краjишких пjесама „Краjишки бисери“,  биће одржан у недељу, 07. октобра 2012. год., у Пландишту. Основни циљ фестивала jе очување, неговање и преношење jединствених вокалних и вокално-инструменталних облика на млађе генерациjе. Песме се изводе без музике или уз пратњу неког изворног народног инструмента. Фестивал се одвиjа у два дела: први део jе такмичарски а други део jе ревиjални. У такмичарском делу обавезно се певаjу изворне песме, док се за ревиjални део препоручуjу изворне песме или песме коjе су у духу изворног народног стваралаштва. Извођачи мораjу бити одевени у народну ношњу. У новембру 2010. године UNESCO jе, на предлог Хрватске, заштитио „оjкање“, као нематериjалну културну баштину од изузетног значаjа. Међутим, ради

logor-dretelj.jpg

Стражар у логору Дретељ потврдио мучења Срба

20. септембар 2012.

На суђењу оптуженима за злочине учињене у Дретељу, у близини Чапљине, бивши стражар Зоран Брвеник рекао jе да jе 1992. године видио малтретирања затвореника српске националности. Свjедочећи у Суду БиХ, Брвеник jе навео да jе у jулу 1992. године приступио Хрватским одбрамбеним снагама, те да jе упућен у касарну Дретељ, гдjе jе остао наредна три мjесеца, преноси Бирн. „Командант касарне jе био неки Буљубашић, а Шиме Мариновић, коjи jе касниjе погинуо, распоређивао jе стражу. Од воjника ХОС-а сjећам се Макса Макитана, браће Раjић и сестара Марине и Гордане. Знам да jе и Срећко Херцег долазио пар пута у касарну, али он ту ниjе боравио. Ја га не знам лично“, навео

13.jpg

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА МЈЕСТУ ПОГИБИЈЕ ЗОРАНА БУЛИЋА

20. септембар 2012.

КОЗАРСКА ДУБИЦА,/СРНА/ – Обиљежавање 17 година од одбране западне границе Републике Српске настављено jе jуче у Козарскоj Дубици полагањем виjенаца на спомен-обиљежjе у Доњоj Градини гдjе jе у септембру 1995. године у хрватскоj агресиjи живот изгубио припадник полициjе Зоран Булић.Виjенце су, осим породице Булић, положили начелник општине Козарска Дубица Нино Јауз са општинском делегациjом, предсjедник Борачке организациjе Републике Српске Пантелиjа Ћургуз и друге делегациjе. „Зоран Булић jе приjе седамнаест година у нападу Хрватске воjске 19. септембра 1995. године jедини погинули српски борац у Доњоj Градини, гдjе су хрватски воjници покушали да пређу Саву и поново изведу напад на српску воjску. У том нападу Дубица jе претрпjела велике губитке у погледу људских живота и материjалне штете“, подсjетио

Ратко Дмитровић

Данке Дојчланд

20. септембар 2012.

Годинама у Србију није стигао кориснији папир од оног пре неки дан – у име Ангеле Меркел у Београд га је донео Андреас Шокенхоф – на којем су одштампани услови Србији за добијање датума почетка преговора – наглашавам, почетка преговора – за чланство у Европској унији. Након овога само крајње покварени или приглупи политичари и политички аналитичари, а Србија је таквих пуно, могу још расправљати о условима под којима Србија може да уђе у ЕУ. Нема ту више ни стопе простора за недоумице. Европска унија, то је Немачка. Без Немачке нема ЕУ. Све је сада јасно као горски поток, Србија је добила цену за европску карту, Србији је речено шта

Ратко Дмитровић

Заборавна“ Борка на Кули Стојана Јанковића

20. септембар 2012.

Ових врелих летњих дана, Борка Павићевић, перјаница „друге Србије“, затекла се на једном од изворишта српске историје и културе у Далмацији, у Исламу Грчком, и очекивано, уместо сведочења о рањеним остацима једног народа који је одатле протеран, она се потрудила да то место додатно „очисти“ од српских трагова  После деценија систематског, прецизно осмишљеног и упорног рада на уништавању или бар потапању свега што се може подвести под српску културу, или културу Срба, традицију тог народа, његово национално, интелектуално, културно одређење, болно одвајање од те праксе тек је почело. Кажем болно, јер су креатори и проносиоци обрачуна са српском културом, са свим што има српски предзнак, и даље утицајни, јаки, са

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Где је излаз?

А да покушамо оно што до сада нисмо – да кажемо Бриселу

Шта чека Аустрија

Кристофер Кларк ултиматум из 1914. назива„знатно блажим” од услова постављених у Рамбуjеу.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА