Соколска жупа Мостар обухватала jе делове Приморске и Зетске бановине. Соколско  друштво Имотски настоjало jе да сузбиjе утицаj  римокатоличких клерикалаца  у западноj Херцеговини. Соколи су наставили своју борбу са католичким клерикалцима који су наставили своје активности после пропасти Аустро-Угарске у Југославији. Најаче упориште клерикализма било је у Западној Херцеговини. У писму „Соколском Гласнику” из Имотског признаје се да Имотски котар са просветом заостаје за свим котарима у Далмацији. Даље се истиче : „И још томе, представници ове мрачне куле, којима је у интересу да народ у мраку држе, устају данас да просвјетљеном и родољубивом свијету дијеле подуке о просвјети, а дипломе о југословенском патријотизму, док су прије пљували у лице Југославије, кад

„NATO-demokratije“ su, naime (i isto tako – nažalost), izabrale put svih ostalih imperija u istoriji čovečanstva. Budućnost će pokazati, da li će one naći snage da naprave jedan radikalni zaokret u smislu „put u budućnost vodi preko vraćanja korenima“ Hteo bih prvo da pomenem empirijsko saznanje, da naime pri objavljivanjima naučnih ili opštih publicističkih priloga, koji kritički reflektiraju faktičko stanje u SAD, Nemačkoj i drugim demokratijama zapadnog tipa, po pravilu a. stižu povratne optužbe, da se pri tome radi o „anti-demokratskom“ stavu i delanju, kao i b. da se ti prilozi prećutkuju, ignorišu, da se odbija i revnosno sprečava njihovo objavljivanje, širenje i komentarisanje. Stoga želim da profilaktički konstatujem i

Хрватска jе од Високог комесариjата Уjедињених нациjа за избеглице затражила да се Србима прогнаним из те државе током деведесетих година прошлог века укине избеглички статус. Председник Коалициjе удружења избелица Миодраг Линта оцењуjе да би прихватање таквог захтева од УН представљало „завршни чин етничког чишћења Срба из Хрватске”.   Линта подсећа на то да тренутно у Србиjи живи 41.000 лица с избегличким статусом и више од 250.000 оних коjи су временом изгубили таj статус и прилику за одржив повратак и постали држављани Србиjе, али да су остали без своjих имовинских, стечених и статусних права. Он указуjе на то да Хрватска ниjе испунила своjе обавезе и вратила своjим грађанима српске националности основна

После расправе пред Међународним судом правде у Хагу по узаjамним оптужбама Хрватске и Србиjе за геноцид у грађанском (домовинском) рату последње децениjе прошлог века, тешко се може претпоставити да ће се односи између две некадашње братске републике у држави Југославиjи нормализовати, а камоли кренути узлазним путем.     Као што се и могло очекивати, расправа jе била прилика и за Хрватску и за Србиjу да jедна другоj сипаjу со на рану, изазиваjући, у наjмању руку, незадовољство и потиштеност изреченим оптужницама. Излагања представника Хрватске и Србиjе завршена су одговорима и примедбама на тужбе, док ће судиjе Међународног суда правде у Хагу саопштити пресуде идуће године. Да ли се ико, после свега