„NATO-demokratije“ su, naime (i isto tako – nažalost), izabrale put svih ostalih imperija u istoriji čovečanstva. Budućnost će pokazati, da li će one naći snage da naprave jedan radikalni zaokret u smislu „put u budućnost vodi preko vraćanja korenima“ Hteo bih prvo da pomenem empirijsko saznanje, da naime pri objavljivanjima naučnih ili opštih publicističkih priloga, koji kritički reflektiraju faktičko stanje u SAD, Nemačkoj i drugim demokratijama zapadnog tipa, po pravilu a. stižu povratne optužbe, da se pri tome radi o „anti-demokratskom“ stavu i delanju, kao i b. da se ti prilozi prećutkuju, ignorišu, da se odbija i revnosno sprečava njihovo objavljivanje, širenje i komentarisanje. Stoga želim da profilaktički konstatujem i

Хрватска jе од Високог комесариjата Уjедињених нациjа за избеглице затражила да се Србима прогнаним из те државе током деведесетих година прошлог века укине избеглички статус. Председник Коалициjе удружења избелица Миодраг Линта оцењуjе да би прихватање таквог захтева од УН представљало „завршни чин етничког чишћења Срба из Хрватске”.   Линта подсећа на то да тренутно у Србиjи живи 41.000 лица с избегличким статусом и више од 250.000 оних коjи су временом изгубили таj статус и прилику за одржив повратак и постали држављани Србиjе, али да су остали без своjих имовинских, стечених и статусних права. Он указуjе на то да Хрватска ниjе испунила своjе обавезе и вратила своjим грађанима српске националности основна

После расправе пред Међународним судом правде у Хагу по узаjамним оптужбама Хрватске и Србиjе за геноцид у грађанском (домовинском) рату последње децениjе прошлог века, тешко се може претпоставити да ће се односи између две некадашње братске републике у држави Југославиjи нормализовати, а камоли кренути узлазним путем.     Као што се и могло очекивати, расправа jе била прилика и за Хрватску и за Србиjу да jедна другоj сипаjу со на рану, изазиваjући, у наjмању руку, незадовољство и потиштеност изреченим оптужницама. Излагања представника Хрватске и Србиjе завршена су одговорима и примедбама на тужбе, док ће судиjе Међународног суда правде у Хагу саопштити пресуде идуће године. Да ли се ико, после свега

Амбасада Србиjе у Великоj Британиjи обележила jе стогодишњицу Првог светског рата и прославила Међународни дан жена са изложбом о шкотским болничаркама и њиховоj улози у Великом рату, коjу jе осмислила Звездана Поповић, у славу жена и њихове храбрости коjе су утицале на многе животе, посебно у Србиjи.   Изложба jе приређена у част британских лекара и медицинских сестара чиjи jе посвећени рад уграђен у добре односе између српског и британског народа коjи траjу до данас. Вече у амбасади Србиjе у Лондону jе jош jедан у низу важних догађаjа за унапређење српско-британских односа Године 2012. обележена jе 175 годишњица српско-британских дипломатских односа, односа коjи су своj наjсjаjниjи период имали управо између

(Не) Поштована госпођо Напала Канђа – пардон Наташа Кандић, користим своjе законом утемељено право слободног мишљења, на коjег се ето видим годинама и Ви сами “часно и морално Вашим фондом за хуманитарно право“ опозивате и промовишете, да своj приватан став овим отвореним путем о Вама изразим, с ризиком свjесним да убиљежен на некаквоj црноj листи омиљених Вам западних приjатеља осванем, – коjи Вас тако брижно штите пазе и мазе, и свесрдно затрпаваjу силним девизним хрпама за сваки Ваш дубоко уклесани реторични болни биљег у племените душе мукотрпног српског живља. Неспорна ми jе лична сумња госпођо “Канђа,“ да сте у стилу Вашег “моралног карактера“ дошли на идеjу 1992 године да оснуjете

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић оциjенио jе да неофашистичке идеjе у Европи, коjе пропагираjу одређене групе, покушаваjу бити легитимисане кроз одређене политичке партиjе или друге друштвене формациjе.     Ђокић jе рекао да неофашизма има у различитим групама, а jедна од њих jе активна у Украjини у оквиру посљедњих дешавања у тоj држави, гдjе се поjавила као краjње десничарска организациjа. “Идеjе неофашизма заступаjу мањи броj група, али jе невjероватно да се поjављуjу у већем броjу земаља”, навео jе Ђокић, коjи у Санкт Петербургу учествуjе на Међународноj конференциjи “Неофашизам у Европи 70 година послиjе”. Он jе додао да се на конференциjи упозорава на поjаву неофашистичких идеjа, посебно у условима када свиjет

Озлоглашени хрватски кардинал, упркос противљењима, на корак од проглашења Римокатоличке цркве за светитеља. На делу jе последњи чин прања биографиjе jедне од наjконтроверзниjих личности усташког режима РИМОКАТОЛИЧКА црква чека још само потпис папе Фрање Првог па да озлоглашеног кардинала Алојзија Степинца прогласи за – светитеља. Контроверзни хрватски надбискуп, који се 1998. године сматра „блаженим“, на корак је од уздизања на највиши ниво поштовања католичких верника. И док се најави Степинчевог ореола у Загребу увелико радују, српски историчари и борци за истину о геноциду у НДХ истичу да је недопустиво да се светим проглашава неко под чијим благословом су убијене стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома. Степинца је за свеца предложила