
КАКО ЈЕ СПЛИТ ПОСТАО “ЦРНИ ГРАД”
СПЛИТ, 20. МАЈА /СРНА/ – Књига сплитског историчара Драгана Марковине “Између црвеног и црног – Сплит и Мостар у култури сjећања” изазива велику пажњу и контроверзе, jер детаљно показуjе размjере уклањања антифашистичких и jугословенсих обиљежjа у тим градовима, а нарочито Сплиту. Књига “сецира” друштвена и политичка превирања са посебним нагласком на радикалне промjене симбола, споменика, имена улица и тргова. У књизи jе наведено да су само у Сплиту након 1991. године промиjењена имена 103 улице. У том времену на териториjу Хрватске било jе уништено или оштећено чак 80 одсто антифашистичких споменика. Радило се о свеобухватном обрачуну и политички мотивисаном брисању мемориjе. Марковина у књизи наводи читав низ случаjева потпуног брисања













