arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
sabor_raspis_slika.jpg

Пети Сабор Билогораца

11. мај 2014.

Пети Сабор Билогораца одржаће се у суботу 31. маjа 2014. у Гроцкоj у излетишту „Мала оаса“. Предвиђено jе да овогодишњи програм сусрета у организациjи Завичаjног удружења „Билогора“ започне у 12 часова. „Мала оаса“ jе смjештена уз сам Дунав на магистралном Смедеревском путу, 30 км низводно од центра Београда, 3 км од центра Гроцке, те око 11 километара узводно од Смедерева. Има довољно простора за боравак неколико стотина људи и простран паркинг, као и jедан броj соба и апартмана. Потпуниjе информациjе и слике овог обjекта могу се погледати овдjе: http://www.marinaoasa.com/ Досадашњи сабори, иако броjни, нису jош ни приближно испунили амбициjе организатора, Завичаjног удружења „Билогора“, коjе има намjеру да jедном годишње и убудуће окупља бивше житеље источне Билогоре

vojska-rs.jpg

Дан војске и Дан бораца Српске

11. мај 2014.

Дан воjске и Дан бораца Републике Српске биће, први пут, заjедно обиљежени у Бањалуци данас и сутра. У Храму Христа Спаситеља данас ће бити служен парастос погинулим борцима и цивилним жртвама Oдбрамбено-отаџбинског рата и положени виjенци на гробљу Свети Пантелиjа и на Спомен-костурници на Новом гробљу. У Банском двору биће одржана свечана академиjа. Воjска Републике Српске формирана jе у околностима рушења СФРЈ, као израз потребе да се српски народ заштити од уништења и одбране просторa у БиХ гдjе живи српски народ. Наjзначаjниjе операциjе ВРС су „Коридор 1992“, „Приjедор 1992“, „Подриње 1993“, „Лукавац 1993“, „Противудар на Бихаћ 1994“, „Криваjа 1995“, „Одбрана сараjевско-романиjске области 1995“, „Одбрана западних граница Републике Српске 1995“, као

tito-draza-igrica.jpg

ДА ЛИ СУ МЛАДИ У ЗАБЛУДИ? – Нове генерације тврде да су и Дража и Тито били добри момци

11. мај 2014.

Убрзо након капитулациjе Краљевине Југославиjе поjавила су се два покрета отпора против окупатора. Први jе био четнички, на челу са Драгољубом Дражом Михаиловићем, а други комунистички (партизански), на челу са Јосипом Брозом Титом. (…) Стратегиjа Михаиловића огледала се у томе да не би требало предузимати велике оружане акциjе против Немаца. Требало jе да се ради у наjвећоj таjности, прикупља оружjе, чекаjу победе савезника на фронтовима и тек онда крене у веће акциjе. Покрет се залагао и за обнову jугословенске монархиjе… Комунисти на челу са Јосипом Брозом су се залагали за извођење револуциjе, стварање комунистичке федералне републике по угледу на СССР, као и за општу оружану борбу против окупатора без обзира

izlozba-novi.jpg

Фајгељ: Самопорицање је српска бољка

11. мај 2014.

Филолог и директор Културног центра Нови Сад др Андреj Фаjгељ: Србиjа jе наjвећи проjекат свих нас, коjи треба да траjе вековима. Савремене битке не боде се сабљама, него знањем   Пo много чему др Андреj Фаjгељ, доктор филологиjе и директор Културног центра Новог Сада (КЦНС), нетипичан jе српски 35-годишњак: благовремено jе завршио студиjе у Новом Саду, одслужио редовну, а не цивилну воjну обавезу и захваљуjући стипендиjи отиснуо се на магистарске студиjе у Француску. Докторирао jе на Универзитету „Пол Валери“ у Монпељеу. Уз све то, полиглота jе, говори десетак jезика, солидно познаjе jош пет, али тврди да jе живот веома кратак да би човек заиста могао да ваљано савлада више од

ratko-tribina.jpg

Хрватска тоне у кризу, нови избори неминовни

10. мај 2014.

Уместо очекиване стабилизациjе на свим пољима друштва, као последице уласка Хрватске у Европску униjу, ова земља тоне у све већу економску кризу, с новим политичким потресима, растом реjтинга ХДЗ-а и отвореном могућношћу ванредних парламентарних избора коjи ће на власт вратити хрватску десницу Хрватска ниjе саставила ни годину дана од уласка у Европску униjу а политичка и економска ситуациjа у тоj земљи усложњава се, компликуjе и довешће, то jе сигурно, до ванредних парламентарних избора. При пут у последњих пет година истраживања показуjу да jе Хрватска демократска заjедница популарниjа од тренутно владаjуће Социjалдемократске партиjе Зорана Милановића. Надлежне службе у Европскоj униjи изнеле су податак да jе привреда Хрватске наjгора у целом систему ЕУ, да

bijeljina.jpg

БОЛНО СЈЕЋАЊЕ НА НЕСТАЛЕ СРПСКЕ БОРЦЕ И ЦИВИЛЕ

10. мај 2014.

БИЈЕЉИНА, 10. МАЈА /СРНА/ – На подручjу Сембериjе и Маjевице до сада су пронађена тиjела 293 српска борца и цивила коjи су нестали током рата, а након 22 године jош се трага за посмртним остацима 66 жртава, подаци су Удружења породица несталих биjељинске региjе. Предсjедник овог удружења Смиља Митровић jе, након данашњег парастоса у манастиру Свете Троjице у Тавни позвала тужилаштва да убрзаjу процес тражења, а апел за помоћ упућен jе свима коjи имаjу било какве информациjе о несталима. Према њеним риjечима, од краjа рата у Републици Српскоj jе пронађено 3600 посмртних остатака, а jош се трага за 1.450 несталих бораца и цивила. Митровићева jе у рату изгубила деветнаестогодишњег сина

split.jpg

Сплит: Споменик црнокошуљашима

9. мај 2014.

У Сплиту jе откривен споменик девете боjне ХОС-а Рафаел витез Бобан, коjа носи име усташког официра. Градоначелник Иво Балдасар обратио се црнокошуљашима подсећањем на дан победе над фашизмом Усред Сплита, на платоу у Улици Руђера Бошковића, откривен jе споменик девете боjне ХОС-а Рафаел витез Бобан. Построjене црнокошуљаше КОС-а, коjе jе предводио оснивач Доброслав Парага, поздравио jе и сплитски градоначелник Иво Балдасар, иначе председник сплитске организациjе СДП-а. Треба подсетити на име коjе jе ова jединица ХОС-а узела, а реч jе о усташком пуковнику и генералу оружаних снага за коjег се ни не зна како jе завршио живот. По некима jе убиjен у борбама против партизана, а по другима jе као крижар упао

tusevljak.jpg

И ДАЉЕ СЕ ОПСТРУИШУ ИСТРАГЕ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

9. мај 2014.

БЕОГРАД, 9. МАЈА /СРНА/ – Инспектор у Управи за криминалистику МУП-а Републике Српске Симо Тушевљак рекао jе да у БиХ jош траjе опструкциjа у истрази ратних злочина над Србима и подизању оптужница против починилаца, као и у проналаску и идентификациjи српских жртава.   Он jе оциjенио да су анализе свих предмета ратних злочина, оптужица и пресуда у Тужилаштву БиХ и окружним и кантоналним тужилаштвима у Федерациjи БиХ показали да jе и послиjе 20 година веома мали броj оптужница подигнутих против лица коjа су починила злочине над Србима. „Нажалост, jош увиjек пред Судом БиХ ниjе завршен ниjедан велики предмет за почињене страшне злочине над српским народом, од града Сараjева, па до

dudik.jpg

КОМЕМОРАТИВНИ СКУП У СПОМЕН ПАРКУ „ДУДИК“ КРАЈ ВУКОВАРА

9. мај 2014.

У суботу, 10. маjа 2014. у спомен парку Дудик код Вуковара од 17 часова у организациjи удружења антифашиста биће одржан комеморативни скуп. Испред удружења Јадовно 1941. виjенац ће положити Душан Ј. Басташић, предсjедник удружења. Свечана академиjа са културно-умjетничким програмом, коjоj ће присуствовати гости из три земље, минстарстава хрватске власти, почиње од 19 часова у Спомен кући нобеловца Лавослава Ружичке у Вуковару. На око пет километара од центра Вуковара у насељу Митница, у улици Марије Јурић Загорке бб, налази се Спомен парк „Дудик“, ледина засађена дудовима још од ранијих времена, по којима парк носи име. Током Другог светског рата, у периоду од 1942. до 1943. године, на Дудику су на најсвирепији начин од стране

Петар Ђокић

ЂОКИЋ: СРБИ ДОПРИНИЈЕЛИ БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА

9. мај 2014.

БАЊАЛУКА, 8. МАЈА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изjавио jе да српски народ носи сjећање на огромну жртву поднесену у борби за праведениjе друштво, али приjе свега у борби против фашизма. Ђокић jе рекао да jе период од 1991. до 1995. године на прострима бивше Југославиjе био вриjеме у коjем су се настоjали потиснути мотиви и сjећање на антифашистичку борбу, али да Република Српска има храбрости да 9. маj слави као републички празник.  „Оваj скуп jе од великог значаjа, jер се колективно сjећање може чувати преношењем из генерациjе у генерациjу, а то се може наjбоље учинити уз помоћ академске заjеднице“, поручио jе Ђокић на

AMBLEM.jpg

СРПСКИ ОФИЦИРИ И ВОЈНИЦИ НИСУ ОКАЉАЛИ ОБРАЗ,РУКЕ И ИМЕ

9. мај 2014.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе jуче jе у Спомен храму Светог Василиjа Острошког и Тврдошког у кругу Касарне „Билећки борци“ служио Свету архиjереjску литургиjу и помен свим припадницима херцеговачког корпуса коjи су погинули у одбрамбено – отаџбинском рату. „У овом рату, у овоj нашоj Херцеговини, jа као и сваки од вас може да посвjедочи да смо имали изванредне официре и воjнике и оно што представља велику част и радост jесте да нема наших официра и воjника тамо гдjе се помињу они коjима jе окаљан образ, руке и име“, истакао jе владика Григориjе обраћаjући се присутнима поводом обиљежавања 12. маjа – Дана Воjске Републике Српске. Владика Григориjе jе поручио

radonja-zlocin-kordun.jpg

Шума Радоња

8. мај 2014.

На данашњи дан приjе 72 године, усташе и домобрани на Кордуну поклали више од 250 Срба Шума Радоња, на путу од Биљега према жељезничкоj станици Славско Поље, у jарку, уз пут. 8. маjа 1942. године поклале усташе и домобрани више од 250 српских цивила    Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.    Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e–maila: [email protected] , телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

pogubljeni-noseca.jpg

Tрeбaлo je дa будeмo пoгубљeни…

7. мај 2014.

Сeстрa ми je с нeпунe двe гoдинe умрлa oд глaди. Чeтвoрoшкe je пузилa прeкo лoгoрa и гoвoрилa „Maмa кувa, мaмa кувa“. Jeднoг jутрa je умрлa, двa брaтa, тeк нeштo стaриjи, сeдeлa су пoрeд њe и милoвaлa joj кoсу и гoвoрили „нaшa сeja je умрлa“. Kaд су нaишли грoбaри, узeли су сeстру и зa нoгу je бaцили нa мртвe. Majкa je глeдaлa дoк кoлa нису зaмaклa, и oндa je пaлa oд слaбoсти, jeднa je oд пoтрeсних причa jaсeнoвaчких жртaвa. У кoлoни с виjeнцимa билa je и бившa лoгoрaшицa Jeлeнa Рaдojчић, рoђeнa Бухaч, рoдoм из Jaблaнцa, српскoг сeлa нa хрвaтскoj oбaли Сaвe, низвoднo oд Jaсeнoвцa. – Tрeбaли смo дa будeмo пoгубљeни, aли су дoшли

ulaz-jasenovac.jpg

Иванишевић: Факти доказују геноцид у НДХ

6. мај 2014.

Директор београдског Института за истраживање српских страдања, Миливоjе Иванишевић, упозорава да се децениjама покушава заташкати геноцид у Независноj Држави Хрватско и Јасеновцу, те да jе наjчешћа примjедба – да нису позната сва имена побиjених. Иванишевић тврди jе тихи послиjератни боjкот хрватског, муслиманског, а диjелом и jугословенског државног руководства децениjама био присутан у свим, поготово међународним збивањима у вези са jасеновачким логором. Милиони људи су убиjени у броjним концентрационим логорима широм Европе. Од кога су тражени спискови за Аушвиц и десетине других концентрационих логора? Та сулуда идеjа ниjе присутна у Европи, већ само на просторима бивше НДХ код потомака бивших господара jасеновачког логора, упозорава Иванишевић у интервjуу Срни. Он као примjер

bileca-izlozba.jpg

Изложба „Моје Јадовно“ у Билећи

5. мај 2014.

Изложба „Моjе Јадовно“ jесте путуjуће свjедочанство, састављено од фотографиjа, скица, копиjа докумената, чиjи jе циљ да говори о страдању Срба у фашистичкоj творевини – НДХ. Ово jе истакнуто у Билећи, приликом отварања изложбе о комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг. Страдање Срба, Јевреjа и Рома од десетог априла 1941. године, потврђуjе да jе системски геноцид био државни проjекат фашистичке НДХ. Кориjени сежу у вриjеме Анте Старчевића, у другу половину деветнаестог виjека, казуjе Предраг Лозо, аутор изложбе „Моjе Јадовно“. „Сама чињеница да се чекало више од седамдесет година од стравичног злочина и да се о томе ћутало због тога што jе почела да ради од 10.априла четрдесет прве…у доба комунистичке Југославиjе ниjе могло

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА