fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Рад студентских радних чета у Соколској жупи Мостар

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/studentske-radne-cete.jpg

Соколска жупа Мостар обухватала jе области Херцеговине, Далмациjе и Имотске краjине коjи су у свему оскудевали. Жупа jе сматрала да jе несташица воде наjвећи проблем за сеоско становништво. Да би помогла народу у тим краjевима  решила jе да уреди око деведесет вода.

Сеоски соколи су давали радну снагу, креч, камен и песак, а за цемент, жељезо и алат апеловали су на родољубиве установе и поjединце. (1) Пошто су поjедина државна начелништва саботирала акциjу Жупе Мостар, у раду на економском и културном уздизању села, Жупа Мостар предложила  jе састанак своjе управе са представницима покрета „Академског добровољног рада“ на селу. Резолуциjом  коjа jе донета на састанку, одлучено jе да се уjедине и да споводе узаjамну сарадњу у раду на селу.  Оба покрета су сматрали да jе држава обавезна да свим средствима помаже духовни и материjални развоj села. Очекивали су да ће одговорни државни фактори подупирати њихова настоjања.

Покрет „Академског добровољног рада“ на селу, основао jе професор универзитета др. Лаза Поповић.  Једна од првих акциjа студентских чета била jе градња пута до Бранковог гроба на Стражилову у лето 1934.  Градили су куће за ратне добровољце. Радили су у Вировитици. (2)

Поводом прогласа почетка Соколске Петрове петолетке у „Соколском гласнику“ обjављен jе чланак  Вељка Купрешанина, студента  Униветзитета у  Загребу „И студенти приступаjу соколскоj Петровоj петолетци” у коме се истиче : „Радна омладина Прве студентске радне чете вођена jе само jедним начелом : … радом за народ и за добро Отаџбине … Ми смо том своjом службом поносни и не страшимо се многоброjних противника, коjи и нас, као и вас, браћо Соколови, настоjе да омету у нашем заjедничком народном раду. Данас у тзв.  „напредно време” сваки онаj, коjи се прихваћа лопате мотике,  да помогне брату своме сељаку, бива називан овако и онако. Нас, коjи желимо да радимо, називаjу противницима „напредног доба”, а шта су до данас учинили „напреднога” ти  „поборници” „напредног доба”. Данас ова земља нема већих неприjатеља од њих самих, али нама ниjе да се против њих боримо извикивањем политичких патрола. Њиховом беспослиштву треба да се супроставимо своjим отвореним радом.  Радом и самим радом победићемо своjе противнике. Соколска Петрова петољетка обjава jе jедне велике битке. Она треба да буде манифестациjа jедне несаломљиве снаге, воље и љубави  према  овом  нашем народу”.  (3)

Студентске радне чете ангажоване су у Јабланици. Часопис „Соколска просвета“ од септембра 1937. донео jе фотографиjе радова на уређењу воде у Невесињу и завршетку радова на води Витешког краља Александра I Уjединитеља у месту Баћина-Коњиц. (4)

 

Напомене :

1. „Велика здравствена и социjална акциjа Соколске жупе Мостар”, ”, „Соколски гласник“,  Љубљана,
26. jуна 1936, бр. 26, стр. 3;

2. Никола Жутић,  „Соколи”, Београд, 1991, стр. 170, 182;

 3. Вељко Купрешанин, студ. филозоф. Загреб, „И студенти приступаjу соколскоj Петровоj петолетци”, „Соколски гласник“,  Љубљана, 25септембар 1936, бр. 38, стр. 1;

4. Радмило Грђић, „Дело и жртва“, „Соколска просвета“, Београд, септембар 1937,  бр. 7, стр.268-272;

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: