Rad studentskih radnih četa u Sokolskoj župi Mostar

Datum objave: četvrtak, 22 maja, 2014
Veličina slova: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2014/studentske-radne-cete.jpg

Sokolska župa Mostar obuhvatala je oblasti Hercegovine, Dalmacije i Imotske krajine koji su u svemu oskudevali. Župa je smatrala da je nestašica vode najveći problem za seosko stanovništvo. Da bi pomogla narodu u tim krajevima  rešila je da uredi oko devedeset voda.

Seoski sokoli su davali radnu snagu, kreč, kamen i pesak, a za cement, željezo i alat apelovali su na rodoljubive ustanove i pojedince. (1) Pošto su pojedina državna načelništva sabotirala akciju Župe Mostar, u radu na ekonomskom i kulturnom uzdizanju sela, Župa Mostar predložila  je sastanak svoje uprave sa predstavnicima pokreta „Akademskog dobrovoljnog rada“ na selu. Rezolucijom  koja je doneta na sastanku, odlučeno je da se ujedine i da spovode uzajamnu saradnju u radu na selu.  Oba pokreta su smatrali da je država obavezna da svim sredstvima pomaže duhovni i materijalni razvoj sela. Očekivali su da će odgovorni državni faktori podupirati njihova nastojanja.

Pokret „Akademskog dobrovoljnog rada“ na selu, osnovao je profesor univerziteta dr. Laza Popović.  Jedna od prvih akcija studentskih četa bila je gradnja puta do Brankovog groba na Stražilovu u leto 1934.  Gradili su kuće za ratne dobrovoljce. Radili su u Virovitici. (2)

Povodom proglasa početka Sokolske Petrove petoletke u „Sokolskom glasniku“ objavljen je članak  Veljka Kuprešanina, studenta  Univetziteta u  Zagrebu „I studenti pristupaju sokolskoj Petrovoj petoletci” u kome se ističe : „Radna omladina Prve studentske radne čete vođena je samo jednim načelom : … radom za narod i za dobro Otadžbine … Mi smo tom svojom službom ponosni i ne strašimo se mnogobrojnih protivnika, koji i nas, kao i vas, braćo Sokolovi, nastoje da ometu u našem zajedničkom narodnom radu. Danas u tzv.  „napredno vreme” svaki onaj, koji se prihvaća lopate motike,  da pomogne bratu svome seljaku, biva nazivan ovako i onako. Nas, koji želimo da radimo, nazivaju protivnicima „naprednog doba”, a šta su do danas učinili „naprednoga” ti  „pobornici” „naprednog doba”. Danas ova zemlja nema većih neprijatelja od njih samih, ali nama nije da se protiv njih borimo izvikivanjem političkih patrola. Njihovom besposlištvu treba da se suprostavimo svojim otvorenim radom.  Radom i samim radom pobedićemo svoje protivnike. Sokolska Petrova petoljetka objava je jedne velike bitke. Ona treba da bude manifestacija jedne nesalomljive snage, volje i ljubavi  prema  ovom  našem narodu”.  (3)

Studentske radne čete angažovane su u Jablanici. Časopis „Sokolska prosveta“ od septembra 1937. doneo je fotografije radova na uređenju vode u Nevesinju i završetku radova na vodi Viteškog kralja Aleksandra I Ujedinitelja u mestu Baćina-Konjic. (4)

 

Napomene :

1. „Velika zdravstvena i socijalna akcija Sokolske župe Mostar”, ”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana,
26. juna 1936, br. 26, str. 3;

2. Nikola Žutić,  „Sokoli”, Beograd, 1991, str. 170, 182;

 3. Veljko Kuprešanin, stud. filozof. Zagreb, „I studenti pristupaju sokolskoj Petrovoj petoletci”, „Sokolski glasnik“,  Ljubljana, 25septembar 1936, br. 38, str. 1;

4. Radmilo Grđić, „Delo i žrtva“, „Sokolska prosveta“, Beograd, septembar 1937,  br. 7, str.268-272;

Piše: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top