Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Da spomenici postanu svetionici

Datum objave: sreda, 6 januara, 2016
Objavljeno u Nemanja Dević
Veličina slova: A- A+
Spomenik u selu Selevac
Spomenik u selu Selevac

Malo je poznato da su u oktobru 1915, prilikom nastupanja kroz Šumadiju, nemački vojnici u selu Selevcu počinili masakr nad 93 civila, i to pretežno nad ženama. Izgovor je bio da su se i srpske žene borile protiv njihove vojske.

General Galvic je u memoarima lakonski zapisao: “U velikom selu Selevcu 25. divizija imala je da izdrži dugotrajne ulične borbe oko kuća, u kojima su učestvovale naročito žene. Bio je to pravi gerilski rat. (…) Nije se moglo proći bez ubijanja”. List Neue Freie Presse preneo je tih dana komentar sa fronta u Srbniji, ocenjujući da su srpske žene drske i “da se ne boje smrti”. A 2. novembra, dehumanizujuči neprijatelja i pravdajući sopstvene zločine, Frankfurter Zeitung prenosi: “Borbe u Srbiji imaju karakter najdivljijih borbi naroda u kojima učestvuju i starci i žene i deca”.

Isti masakri ponovili su se i nakon nepunih 30 godina, ali je pravi i potpuni poraz usledio onog trenutka kad su u Nemačku pohrlile divizije mladih Srba u potrazi za boljim životom, od kojih je deo počeo čak i da se divi dželatima i poželeo da usvaja njihove vrednosti…

Pa tako među nekim Srbima na početku novog veka, sasvim suludo, i danas možemo da čujemo žal za Nemcima što nas nisu “uredili” i “disciplinovali”, zaboravljajući da su to i činili tri puta u 20. veku…
Zbog velikih gubitaka koje je Selevac podneo u ratovima 1912-1918, ali i tokom Drugog svetskog rata, kada je kao “partizansko selo” dao više od 130 žrtava, u centru je 1982. podignut spomenik karakterističan za to doba, ali ipak i kao dirljiva uspomena na mrtve. Da bi se izgradio, bilo je potrebno da se promeni urbanistički plan sela, čak i da se nekoliko kuća i radnji iseli iz centra. Spomenik čini nekoliko impozantnih figura u pokretu: i mladići sa titovkama, i brkajlija sa šajkačom, ali i žena koja sa uzdignutom puškom predstavlja slobodu. Kada se raspravljalo o tome od kog materijala bi trebalo da se izlije – od betona ili bronze – presudila je druga, skuplja opcija. Jer beše rodna godina.

Decenijama kasnije, posle propasti samoupravljanja i utopijske parole bratstvo-jedinstvo, bekstva iz sela i svih izneverenih nada, spomenik u Selevcu još uvek stoji i podseća na vremena padova i uspona. Žrtava i rađanja. Smrti i vaskrsa.

A na njemu, s prvim snegom, neki očajni mladi čovek ispisao je: DAJTE NAM SVETLA. I to je naš osnovni zadatak u dolazećim vremenima. Da učinimo da nam prošlost ne znači napuštene i hladne spomenike (ma kome da su posvećeni), već da iz nje oživimo sve junačke pesme i priče, mitove i predanja, i sve svetle grobove, koji će nam obasjati put kojim treba da idemo… Tako će oni i postati svojevrsni svetionici.

Autor: Nemanja Dević


Tagovi:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top