Најновије вијести

Почетна » Најновије вијести

ДАНАС 72 ГОДИНЕ ОД БИТКЕ НА КОЗАРИ

4. јул 2014.

БАЊАЛУКА, 4. ЈУЛА /СРНА/ – На Мраковици ће данас бити обиљежене 72 године од Битке на Козари. Приjем високих званица у вили „Мраковица“ предвиђен jе за 9.30 часова, а парастос код спомен крста у 10.00 часова. У 10.45 предвиђено jе полагање цвиjећа на Централном спомен обиљежjу, у 11.15 часова обраћање званичника, а у 11.40 часова културно-умjетнички програм, наjављено jе из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Обиљежавање ће бити одржано у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Битка на Козари почела jе 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана, до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари,

Хитлерова идеална аријевска беба је уствари – Јеврејка

3. јул 2014.

Занимљивост jе у томе што jе беба у ствари била jевреjска девоjчица, чиjа jе слика намерно послата на конкурс с циљем да се исмеjе ариjевска филозофиjа Мемориjални центар холокауста Јад Вашем у Јерусалиму недавно jе примио необичан поклон из нацистичког периода – нацистички породични магазин са фотографиjом идеалне ариjевске бебе на насловноj страни. Занимљивост jе у томе што jе беба у ствари била jевреjска девоjчица, чиjа jе слика намерно послата на конкурс с циљем да се исмеjе ариjевска филозофиjа! Беба jе била Хеси Левинсон, сада Тафт, осамдесетогодишња Јевреjка, коjа живи у Нуjорку. Њени родитељи музичари су се преселили у Берлин из Летониjе, а потом побегли у Париз и

Дервента: Логораши чекају изручење „крвника“

3. јул 2014.

Логораши апелуjу на што брже депортовање Дамира Липовца, ухапшеног у Холандиjи ДЕРВЕНТА – Удружење ратних заробљеника из Дервенте задовољно је због недавног хапшење Дамира Липовца (44) у Холандији, некадашњег злогласног команданта логора „Пољари“, због ратних злочина над српским цивилима у Посавини 1992. Али, преживели сведоци његових бруталности упозоравају да његовим пуким хапшењем правда ни изблиза није задовољена. Наводе најсвежији пример класичне неправде у случају недавно преминулог логораша Милета Кузмановића (55) и његовог тамничара и мучитеља Азре Башић (55). Реч је, како је наш лист писао, о једном од кључних сведока који, нажалост, није дочекао суочавање и депортацију „крваве Азре“ из САД. „Новости“ откривају детаље злодела некадашњег заповедника логора у Пољарима.

Затвор после борбе за кућни праг

3. јул 2014.

Хрватска полициjа на граничном прелазу Баjаково ухапсила брачни пар Томашевић, пензионере Мирjану и Момчила. Више од две децениjе покушаваjу да врате отету кућу у Водицама код Шибеника Запањени су били Мирjана и Момчило Томашевић када их jе пре два дана зауставила хрватска полициjа на граничном прелазу Баjаково. Ту их jе задржала неколико сати, док ниjе стигла марица и, одатле, поново су их сатима возили, назад, до Шибеника, где су их затворили. А да ово двоjе старих људи (обоjе пензионери) нису ни знали зашто су задржани на граници. И зашто су, данас, у затвору. Њихов син Ален Томашевић, коjи jе вест о хапшењу родитеља сазнао од сестре са коjом

Н. Град: Вијенци код заједничког спомен-обиљежја

3. јул 2014.

Код заjедничког спомен-обиљежjе солунским борцима, борцима Народноослободилачког рата и борцима одбрамбено-отаџбинског рата у Доњем Водичеву код Новог Града положени су виjенци и прислужене свиjеће поводом Дана сjећања на борце погинуле у ослободилачким ратовима у 20. виjеку са подручjа ове општине. Виjенце су положиле делегациjе општине Нови Град, општинске Борачке организациjе и чланови општинске комисиjе за његовање традициjа ослободилачких ратова. Спомен-обиљежjе у Водичеву изграђено jе за 12 солунских бораца, 90 бораца НОР-а, 374 жртве фашистичког терора и 10 бораца одбрамбено-отаџбинског рата. Савjетник начелника општине Ранко Дабић подсjетио jе да jе општинска комисиjа утврдила 3. jули као Дан сjећања и истакао да jе битно сачувати традициjу и сjећање на оне коjи су

Избеглица из Хрватске две године живи у киоску

3. јул 2014.

Милан Краjишник више од две године живи у напуштеном киоску – трафици поред пута, без тоалета и купатила КРАЉЕВО – Избеглица из Хрватске Милан Краjишник више од две године живи у напуштеном киоску – трафици поред пута, без тоалета и купатила. Напуштени киоск преуредио jе у собу, након што се пре више од две године развео од супруге, са коjом jе живео у социjалном стану за избегле и расељене у краљевачком насељу Берановац. Она jе остала у стану, jер jе уговор склопљен са њом, а Милан jе завршио у киоску поред зграде. „Две године и два месеца немам никакве услове за живот. Видите и сами. Немам воду, струjу,

СУТРА ПАРАСТОС ЗА 24 УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ КРЊИЋА

3. јул 2014.

СРЕБРЕНИЦА, 3. ЈУЛА /СРНА/ – У цркви Светог пророка Илиjе у сребреничком селу Крњићи сутра ће бити служен парастос за 24 мjештана овог села, коjе су муслиманске снаге из Сребренице и околних села убиле 5. jула 1992. године. Парастос и одавање почасти погинулима из овог села биће одржано сутра у 11.00 часова, jер jе за 5. jул заказано централно обиљежавање страдања Срба из средњег Подриња у Братунцу. Осим прислуживања свиjећа за покоj душа невино убиjених Срба, већином цивила, биће положено цвиjеће на споменик, коjи су мjештани, уз помоћ Борачке организациjе и Владе Републике Српске, подигли настрадалим у порти овдашње цркве. Секретар сребреничке Борачке организациjе Милош Миловановић каже да ће учесници сутрашњег скупа поново

ПОЧЕЛА ЕКСХУМАЦИЈА – ТРАЖЕ СЕ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ СРБА

2. јул 2014.

На партизанском гробљу у Витковићима, код Горажда, jуче jе по налогу Суда и Тужилаштва БиХ почела ексумациjа с циљем проналажења посмртних остатака чланова породице Делић и других Срба са овог подручjа, коjи су 1992. године страдали у насељу Црквине, сазнаjе Срна из поузданих извора. Приjе 22 године у Црквинама код Горажда муслимански воjници и полицаjци одвели су из куће четири сина Горажданке Божане Делић, коjе су касниjе звjерски убили, а након тога и њену кћерку. Центар jавне безбедности Источно Сараjево поднио jе раниjе извjештаj Окружном тужилаштву у Горажду против седам припадника тзв. Армиjе БиХ, осумњичених за ратни злочин у Црквинама. Они се терете за убиства четири сина, кћерке, зета, и унука Божане Делић.

ИДЕНТИФИКОВАНИ СРБИ ОТЕТИ 1991. ИЗ ГОСПИЋА

2. јул 2014.

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Међу посмртним остацима 20 Срба убиjених 1990-тих година у Хрватскоj, коjи су данас идентификовани у Загребу, налазе се Станко Смиљанић /1938. годиште/ и Жељко Мркић /1962/ коjи су отети у Госпићу у октобру 1991. године, саопштено jе из Информационо-документационог центра „Веритас“. Смиљанића и Мркића 18. октобра 1991. године маскиране особе одвеле су из склоништа зграда у коjима су живjели и ликвидирали их на непознатом мjесту. Њихови посмртни остаци пронађени су краjем 1991. године у Перушићу код Госпића заjедно са остацима jош 21 особе, коjе су биле у полуугљенисаном стању. Идентификовани су и остаци Мариjе Бркљач–Угарковић /1921/, jедне од шесторо стараца, коjе су припадници хрватске воjске убили и запалили у

МАМБЕРТИЈУ ПРЕДАТ ЗВАНИЧАН СТАВ О КАНОНИЗАЦИЈИ СТЕПИНЦА

2. јул 2014.

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Званичан став Српске православне цркве /СПЦ/ о канонизациjи кардинала Алоjзиjа Степинца предат jе министру спољних послова Ватикана Доминику Мамбертиjу током његове посjете Београду, сазнаjе „Политика“. Лист наводи да садржаj писма ниjе познат, али да jе несумњиво да СПЦ не гледа са одобравањем на наjаве да би Степинац могао постати светац. Његова светост патриjарх српски Иринеj изjавио jе недавно у интервjуу за „Политику“ да су наjаве да ће Степинац бити канонизован до краjа ове године биле велико изненађење за српске архиjереjе, jер „да би неко био светац он мора бити светла и света личност коjу као такву прихватаjу и остали хришћани“. Став СПЦ према кардиналу Степинцу пренио jе

ЛИНТА: ЗАГРЕБ БЛОКИРА РАД КОМИСИЈА

2. јул 2014.

БЕОГРАД, 2. ЈУЛА /СРНА/ – Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да jе хрватска страна одговорна што не функционишу међудржавне комисиjе Србиjе и Хрватске за рjешавање важних и осjетљивих питања. Коментаришући изjаву предсjедника Хрватске Иве Јосиповића да постоjи „технички вакуум“ у односима двиjе земље, Линта каже да jе сагласан са том оцjеном, али и истиче да jе Загреб одговоран за то што се неке од седам радних група нису састале у посљедње четири године. „Мjешовита српско-хрватска комисиjа за нестала лица одржала jе последњи састанак у љето 2010. године у Београду. Заказивање наредног састанка представља обавезу Хрватске. Циљ Комисиjе jесте да питање несталих, као цивилизациjско, државно и политичко, буде риjешено у

ЗАУСТАВИТИ РУШЕЊЕ СРПСКЕ ИМОВИНЕ

2. јул 2014.

БЕОГРАД, 1. ЈУЛА /СРНА/ – Коалициjа удружења избjеглица у Србиjи затражила jе од премиjера Хрватске Зорана Милановића да хрватска Влада стави до знања властима града Задра и низа других локалних самоуправа у Хрватскоj да прекину са уклањањем обjеката српских власника коjи су минирани у терористичким акциjама, изван подручjа ратног дjеловања, без сагласности њихових власника. Коалициjа jе, поводом недавне одлуке градоначелника Задра Божидара Калмете да се уклоне остаци осамдесетак минираних српских кућа и привредних обjеката без сагласности њихових власника, поручила да jе основни предуслов за уклањање рушевина да се срушени обjекти обнове или да се постигне договор о накнади штете, као и да се процесуираjу одговорни за срушене српске куће и привредне обjекте. „Нажалост,

ПЛАШКИ, ЛИКА: Прича стара 73 године и време данашње

2. јул 2014.

Пред „затварање“ прошлог броја, у четвртак, око 18.30, добио сам позив од господина Милорада Милошевића, из организације „Јадовно“, да са њим и са још стотину других људи из Србије и Републике Српске, проведем три дана на ходочашћу Личкој Крајини и једном од највећих стратишта Срба у Другом светском рату, Јадовну. Без трунке премишљања, прихватио сам позив, обавестио жену, директора новина, и почео припреме за пут. Времена је било мало, јер се већ сутрадан, у петак у подне, испред Храма Светог Саве на Врачару, кретало пут Плашког. У Београд смо стигли око пола дванаест; обавили последње припреме: куповина евра ради солвентности када ступимо на тло ЕУ, куповина воде и нечега за

Јадовно није пир шаке усташа, већ злочин хрватског државног пројекта

1. јул 2014.

То што српски политичари нису уз своj народ ни кад jе жив, а особито када jе мртав – ниjе ништа ново Двадесетдеветог јуна медији преузимају од Танјуга вест и обавештавају како је одржана комеморација „жртвама усташког терора у Јадовну“. Од маркантнијих личности из света политике били су присутни неизоставни Милорад Пуповац, а њему се придружио онај што више нема дугачку косу а није Самсон, па је сада министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, из Србије, наравно, као што се ту нашао и Дамир Метељан, изасланик врха хрватског сабора. Овом приликом изостао је Стипе Месић, запамћен по прошлогодишњем надахнутом говору о антифашизму у Хрвата и злоделима фашиста

СЈЕЋАЊЕ НА БИТКУ НА КОЗАРИ И СТРАДАЊЕ СРБА У ПОДРИЊУ

1. јул 2014.

БАЊАЛУКА, 1. ЈУЛА /СРНА/ – У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова у петак, 4. jула, биће oбиљежене 72 године од Битке на Козари, а у суботу, 5. jула, страдање Срба у Подрињу у отаџбинском рату. Тим поводом сутра ће у 11.00 часова, у Прес-центру Владе Републике Српске у Бањалуци бити одржана конференциjа за новинаре, саопштено jе из Бироа Владе за односе са jавношћу. Битка на Козари почела jе 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана, до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари, у коjоj су малоброjне партизанске jединице браниле народ у збjегу, била jе значаjна за цjелокупни