КАРЛОВАЦ – Патриjарх српски Иринеj, боравећи у Карловцу, у Хрватскоj, где jе освештао обновљену цркву Светог Николаjа, на питање новинара о евентуалном доласку папе у Србиjу, рекао jе да jе проблем то што у Србиjи данас има 250 хиљада људи за коjе, како jе рекао, не зна да ли су протерани из Хрватске или су jе напустили. На питање како гледа на информациjу да ће председник Србиjе Томислав Николић позвати папу Фрању у Београд одговорио jе да jе био за то да се папа позове и на недавну велику прославу у Ниш, као и да папа то зна, али таj предлог тада ниjе прихваћен. – Разлог тога jе то што и сада у

Београд — Срби протерани из хрватске нису препрека доласку папе у Србију, поручује председник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта. Он је изразио жаљење због изјаве патријарха Иринеја у Карловцу, да папа није позван на централну прославу поводом 1.700 година од објављивања Миланског едикта, у Нишу, због протераних Срба, који негативно гледају на улогу цркве око тога. “Протерани Срби нису били сметња доласку папе у Србију и поготово не потенцијална опасност по његову безбедност”, истиче Линта, додајући да таква изјава патријарха нема упоришта, ни у ближој, ни у даљој историји и да наноси велику штету избеглицама у домаћој и међународној јавности. Патријарх Иринеј је још у два наврата рекао да су

Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је да на ћирилици “није написано ниједно велико зло” и да му тешко пада борба против српског писма у дијелу Хрватске. “Ни у једном писму нема зла, али забранама се можда жели наметнути нешто друго”, рекао је патријарх Иринеј у Карловцу, гдје је освештао обновљену цркву Светог Николе. Патријарх Иринеј нагласио је да је у Београду “више латинице него ћирилице”, али да је Србима стало до њиховог писма, преносе београдски медији. “Можда је боље ни не говорити о ономе што може да изазове нове сумње, али историју треба сагледати објективно, што је било добро похвалити, а зло назвати злом и то је начин да

Направио сам jедну врсту аутомонографиjе, да се нико не мучи после моjе смрти, каже Игор Мандић, хрватски књижевни критичар, публициста, полемичар, аутор више од 30 књига, о своjоj новоj књизи „Оклоп од папира”, коjа обухвата избор његових текстова, есеjа, колумни и фељтона већ обjављених у наjважниjим часописима и новинама некадашње Југославиjе и данашње Хрватске и Србиjе од 1966. до 2003. године, али и избор интервjуа коjе jе дао протеклих децениjа. Направио jе, каже, jедну врсту ретроспективе, као што то раде сликари у његовим годинама. На питање да ли ћемо га поводом те књиге видети у Београду, на Саjму књига, каже: „То се чврсто надам, ако будем жив”, а на опаску

Око Његошевог маузолеја на Ловћену ни после 40 година не престају расправе и поделе. Да би маузолеј „засео“ на ловћенски врх, „жртвована“ Његошева заветна црква, од које је остао само пусти камен положен на ледини БАШ овога 13. јула, на дан устанка црногорског народа, који је у независној Црној Гори проглашен за дан државности (тог датума је на Берлинском конгресу Црна Гора 1878. међународно призната држава), навршило се четрдесет година од како је отворен Његошев маузолеј на врху Ловћена. Тај јубилеј у медијима готово и да није поменут, па тако и даље млађе генерације не знају како је врх Ловћена бивао рушен и грађен, добивши данашњи изглед. А да би