arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Feljton_Milovan_Djilas.jpg

Тито је ставио тачку

4. април 2015.

Велика већина људи коjе су Британци вратили из Аустриjе били су обични сељаци. Милован Ђилас: Међу убиjенима било и оних коjе би и наjстрожи и наjнеправедниjи суд поштедео Милован Ђилас међу првима проговорио о масакрима у Словениjи “Милован Ђилас jе у то вриjеме”, пише Николаj Толстоj у своjоj књизи “Министар и покољи”, “био рангом високи функционер у Титовом Политбироу и jедан од његових наjдражих сарадника. Иако тада ниjе имао директне везе с наjвећим масакрима, у више прилика jе jасно дао до знања колико му се они гаде и колико jе огорчен.” Толстоj наводи Ђиласове риjечи: “Наши неприjатељи, коjи су сарађивали са завоjевачем или су своjе судбине повезали с фашистичким снагама

Manastirska_crkva_Pokrova_Presvete_Bogorodice_u_Karnu_kod_Srebrenice.jpg

ПОНОВО ПРИЈЕТЊЕ ОСОБЉУ И ИМОВИНИ МАНАСТИРА КАРНО

3. април 2015.

Игуман манастира Карно код Сребренице, архимандрит Лука Бабић изjавио jе данас Срни да jе непознато лице почупало металне стубове коjи су били убетонирани у земљу ради изградње ограде око манастирског посjеда. Он jе навео да jе о овом инциденту обавиjештен jуче у поподневним часовима. “Радник на манастирском имању Петар Ерак обавиjестио ме jе да jе мушкарац коjи jе изваљивао из лежишта металне стубиће псовао некоме маjку. Када смо изашли да видимо шта се десило, на сеоском путу смо видjели Исмаjила Алића да вози своj трактор према селу Груjичићи, а након тога смо чули неколико поjединачних пуцњева из ватреног оружjа”, рекао jе Бабић. Он истиче да jе о томе обавиjестио Станицу

Dragomir_Andjelkovic.jpg

Драгомир Анђелковић: “Добар” и лош екстремизам

3. април 2015.

Разумем оне из окружења што хистерично нападаjу Шешеља и користе га за ударце на нас. Међутим, ни реч оправдања немам за наше делатнике коjи не виде много горе видове екстремизма Драгомир Анђелковић НАШИ медиjи бруjе о Шешељевом екстремизму. Регион се узбуркао. Самозвани западни господари света су бесни. У реду! Можда за све то постоjе бар неки разлози. Шешељ уистину уме да буде ексцесан. Ем jе то његов политички стил, ем jе преживео НАТО инквизициони прогон због кога би и наjблаже душе утонуле у дубине црних емоциjа и са њима скопчаног нападног понашања. Разумем оне из окружења коjи имаjу супротне (гео)политичке интересе у односу на српске, што хистерично нападаjу Шешеља и

Draza_Mihailovic_na_sudenju.jpg

Рехабилитација Драже Михаиловића 14. маја?

3. април 2015.

Судско веће Вишег суда у Београду наjавило jе на данашњем рочишту да се може очекивати да 14. маjа обjави коначну одлуку о захтеву за рехабилитациjу генерала Драже Михаиловића Пресудом од 15. jула 1946. године генерал Михаиловић jе осуђен на смрт стрељањем БЕОГРАД – Судско веће Вишег суда у Београду наjавило jе на данашњем рочишту да се може очекивати да 14. маjа обjави коначну одлуку о захтеву за рехабилитациjу генерала Драже Михаиловића. Веће jе саопштило да нема jош да се изведе много доказа и заказало следеће рочиште за 28. април, када би требало да се оконча са њиховим извођењем, тако да би се 12. маjа одржале завршне речи. Саветник председника Србиjе

U_Zvorniku_sluzen_parastos_za_poginule_policajce.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ПОГИНУЛЕ ПОЛИЦАЈЦЕ

3. април 2015.

У Зворнику служен парастос за погинуле полицаjце у одбрамбено-отаџбинском рату Поменом и полагањем виjенаца на спомен-плоче деветорици погинулих полицаjаца у одбрамбено-отаџбинском рату, данас jе у Станици jавне безбjедности Зворник обиљежен Дан полициjе Републике Српске – 4. април. Начелник Станице jавне безбjедности Станимир Видовић рекао jе да погинуле колеге никада неће бити заборављене. “Наша jе обавеза да наставимо са радом и да учинимо све да грађани Републике Српске буду безбjедни и слободни. Допринос томе даће и ова станица радом на терену, да бисмо стекли повjерење грађана, jер само заjедно можемо постићи jош боље резултате и направити безбjедносну ситуациjу jош повољниjом”, нагласио jе Видовић. Виjенце су положили Видовић са сарадницима и представници

УН ПОЗВАЛЕ ХРВАТСКУ ДА ОМОГУЋИ УПОТРЕБУ ЋИРИЛИЦЕ

3. април 2015.

Уништавање ћириличних табли у Вуковару Комитет УН за људска права позвао jе Хрватску да обезбиjеди националним мањинама право да користе своj jезик и писмо, нарочито ћирилицу у Вуковару. “Хрватска би требало да обезбиjеди пуну примjену права на коришћење мањинских jезика и писама у складу са своjим законским и уставним оквирима, с посебним нагласком на употребу ћириличног писма у Вуковару и дотичним општинама”, наведено jе у Извjештаjу комитета о стању људских права у Хрватскоj. У извjештаjу, обjављеном на саjту тог тиjела УН, изражава се забринутост због чињенице да припадници националних мањина имаjу проблеме приликом употребе матерњег jезика, нарочито ћириличног писма, прениjели су медиjи. Хрватска држава би, како се наводи, требало да

Jos_se_traga_za_nestalim_Srbima_na_na_Kosmetu.jpg

УДРУЖЕЊЕ НАЈАВИЛО ТУЖБУ ЗБОГ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

3. април 2015.

Још се трага за несталим Србима на Космету Удружење породица киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи саопштило jе данас да припрема тужбу против албанских злочинаца за злочине над Србима, Ромима, Горанцима и муслиманима током 1998. и 1999. године, као и за злочине отмица, убистава и погрома коjи су се догодили послиjе доласка мировних снага на Косово. У саопштењу се поjашњава да се тужба односи на злочине током 1998. и 1999. године, као и на злочине отмица, убистава и погрома коjи су се догодили послиjе доласка мировних снага на Косово и Метохиjу. Наjављено jе да ће тужбе бити поднесене Виjећу за ратне ратне злочине Вишег суда у Београду, “Амнести интернешнелу”

srna.png

ВУЛИН: ВОЛИО БИХ ДА МЕ ЗАГРЕБ ДЕМАНТУЈЕ

3. април 2015.

Избjегличка колона Срба из Краjине Министар за рад и социjална питања Србиjе Александар Вулин изjавио jе данас да стоjи иза свих оцjена коjе jе изнио о Хрватскоj и да би волио да га било ко из Загреба демантуjе и каже да Анте Готовина ниjе усташа и да у акциjи хрватске воjске “Олуjа” ниjе протjерано 250.000 Срба. “Ако сам рекао нешто што ниjе тачно, а везано jе за прогон Срба из Хрватске, за усташтво генерала Готовине и неуспjешне реформе, нека ме исправе”, рекао jе Вулин новинарима у Палати Србиjа. Он jе поновио да jе Готовина усташа и да би волио да чуjе из Хрватске да jе бити усташа – увреда. “Ако

Milan_Babovic.jpg

КОМЕНТАР: Застава

3. април 2015.

Милан Бабовић Беше то jануара 2009. Српска застава скинута jе са jарбола у Задру, jер jе бола очи осетљивом “пучанству”. Беше то на отварању Светског првенства у рукомету БЕШЕ то jануара 2009. Српска застава скинута jе са jарбола у Задру, jер jе бола очи осетљивом “пучанству”. Беше то на отварању Светског првенства у рукомету. Некадашњи пивот српске деснице играо се прекjуче упаљачем испред Палате правде – спалио jе шаховницу. То му jе ломача за трећи страни барjак, откако га jе простодушни Хаг вратио на домаћи терен. Но, ниjе овде реч о циркусанту из Магистрата, коjи се пре неки дан заветовао да ће кренути тенковима на Банске дворе (ваљда му jе

Ratko_Skrbic.jpg

Шкрбић: Број убијених Бошњака ван борбе изражава се стотинама

3. април 2015.

Аутор студиjе “Сребреничка подвала” Ратко Шкрбић тврди да jе на основу докумената добиjених на увид од Тужилаштва Хашког трибунала дошао до податка да се броj убиjених Бошњака ван борбе у Сребреници и око ње 1995. године, може изразити jедино у стотинама, а никако у хиљадама. “Дошао сам до података, да се у Сребреници броj убиjених ван борбе може изразити jедино стотинама, а никако хиљадама људи“, рекао jе Шкрбић синоћ Срни, пред почетак промоциjе другог издања студиjе “Сребреничка подвала” у Новом Саду. Он jе истакао да његову тврдњу поткрепљуjу сва релевантна документа, коjа jе као вjештак одбране добио на увид од Тужилаштва Хашког трибунала. “Риjеч jе о документима УН, потом документима(такозване)

Feljton_sudjeno_je_i_mrtvima.jpg

Суђено је и мртвима

3. април 2015.

Организоване и систематске ликвидациjе заробљеника контролисале су Озна и Кноj. Обећање да ће бити суђења противницима дао jе Тито, али га jе брзо погазио Словенци су шетали изнад стратишта Свjедоци коjи о времену поратног зла на простору Словениjе говоре за оваj фељтон увелико се слажу у jедном – масовне ликвидациjе су обављене без суђења. А суђења су била, бар усмено, обећана почетком маjа за оне за коjе се сумњало да су “окрвавили руке”. Иако, бар засад, такав документ ниjе изашао из архива, они коjи су преживjели словеначку драму вjеруjу да jе такво обећање дао управо Јосип Броз, коjи га jе тако брзо и погазио. Неки историчари, нарочито они комунистичке провениjенциjе,

Sjednica_odbora_za_projekat-Memorijalnog_centra_u_Donjoj_Gradini.jpg

ОЧЕКИВАЊЕ ВЕЛИКОГ ОДЗИВА НА МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС

2. април 2015.

Сjедница Одбора за проjекат Мемориjалног центра у Доњоj Градини На међународни конкурс за израду проjекта Мемориjалног центра у Доњоj Градини, чиjе jе расписивање у припреми, очекуjе се одзив већег броjа проjектаната коjи ће своjим идеjама дати наjбоља рjешења, речено jе на сjедници Одбора за израду и праћење провођења овог проjекта. Министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић истакао jе да ће Мемориjални центар бити централно мjесто гдjе ће се његовати култура сjећања и гдjе ће млади људи и сви коjи посjете Доњу Градину имати прилику да сазнаjу историjске чињенице о почињеном геноциду, саопштено jе из ресорног министарства. “Наш циљ jе да Мемориjални центар створи такве услове да Доња Градина

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 03. април 1942. Годишњица страдања Срба на Кордуну

2. април 2015.

У Шуми Латићка, код Батноге – Цетинград, 3. априла 1942. усташе  су побиле маљевима и ножевима 119 Срба, мушкараца, жена и дjеце. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска. 

Donja_Gradina_4.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 70 ГОДИНА ОД ПРОБОЈА ЛОГОРАША 19. АПРИЛА

2. април 2015.

У Спомен-подручjу Доња Градина 19. априла биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина геноцида поводом 70 година од пробоjа логораша из комплекса усташких концентрационих логора у Јасеновцу. Начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро рекао jе да су за обиљежавање наjављени гости из политичког врха Републике Српске, Србиjе, као и израелска делегациjа на високом нивоу. Он jе позвао начелнике и градоначелнике општина и градова из циjеле БиХ, Србиjе, Црне Горе и Хрватске да организовано и са већим броjем грађана и потомака страдалих дођу 19. априла у Доњу Градину. “Ово jе успомена и на оне чиjи се гроб не зна, као и десетине и стотине хиљада оних коjе jе одниjела риjека

Donja_Gradina_1.jpg

СРЕДЊОШКОЛЦИ УПОЗНАТИ О НАСТАНКУ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ

2. април 2015.

У Јавноj установи Спомен-подручjе “Доња Градина” данас jе одржана радионица под називом “Б.Ц.” у коjоj jе учествовало 35 ученика средњих школа из Козарске Дубице и Приjедора. Ови инициjали су означавали Бачићеву циглану, коjа jе била дио индустриjског комплекса “Прометна задруга” у Јасеновцу, основаног 1929. године, у коме jе касниjе подигнут злогласни логор Независне Државе Хрватске (НДХ) “Јасеновац”. О страдањима у злогласном логору и Бачићевоj циглани ученицима jе говорила виши кустос у Спомен подручjу “Доња Градина” Тања Тулековић, професор географиjе Бранко Боровница jе говорио о миграциjама у холокаусту, а професор историjе Жељко Жежељ о теми “Усташки покрет, организациjа и устроjство НДХ”. Тулековићева jе рекла да jе средњошколцима приближена истина о наjвећим

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА