Стратишта НДХ Архиве - Страница 92 од 354 - Јадовно 1941.

Митрополит дабробосански Хризостом: Отворено писмо Његовој Узоритости кардиналу Винку Пуљићу

14. мај 2020.

И Ви, Ваша Узоритости, послије толико година спуштате Блајбург из 1945. у Сарајево 2020. године и служите мису за оне који су починили такве злочине због којих се читаво културно човјечанство стиди! Ваша Узоритости, Ових дана слушамо и читамо о томе са сте Ви благоизвољели служити мису у Сарајеву, а поводом сјећања на догађаје у Блајбургу 1945. године. Искрено, не можемо да вјерујемо да припремате мису у катедрали Срца Исусова у Сарајеву овим и оваквим поводом. Са свих страна Нас спопадају новинари и друга лица питајући Нас шта Ми мислимо о овоме, односно шта имамо да кажемо овим поводом. Шта да им кажемо осим да смо изненађени и разочарани? Упућујемо

„Модерно“ и морбидно: Одложен концерт на месту где су усташе побиле на хиљаде Срба и Јевреја

13. мај 2020.

Град Бихаћ предузео је крајње чудну кампању како би промовисао природне лепоте и историјску заоставштину – организује музички фестивал, ни мање ни више, него на стратишту Гаравице, на коме су у Другом светском рату усташе убиле на хиљаде Срба и Јевреја. Кампања коју је покренула Туристичка заједница града Бихаћа, у сарадњи са Инисом Бихићем, на Фејсбук страници ове организације представљеним као једним „од првих уметника бихаћке електронске сцене“, могла је да буде оцењена као изузетно модерна, иновативна и креативна, да се један њен део не одвија и на стратишту Гаравице, трећем највећем стратишту Срба у Другом светском рату. Концерт урбане музике на стратишту Гаравице Идеја Туристичке заједнице Бихаћа је да

ОСЛОБОЂЕЊЕ ЗАГРЕБА И ПАД НАЦИСТА НИСУ ОБИЉЕЖЕНИ

12. мај 2020.

Хрватска није посебно прослављала ни 8. ни 9. мај, датуме на које је ослобођен Загреб, односно када је капитулирала нацистичка Њемачка, а разлог је изостанак јасног одговора на питање ко је током Другог свјетског рата био на побједничкој, а ко на губитничкој страни, сматра историчар Хрвоје Класић. Ти датуми прошли су превише мирно и недостојанствено, наводи Класић, напомињући да пораз нацизма, фашизма и њихових „локалних изведеница“ представља догађај од универзалног значаја. С обзиром на организованост, масовност, војни значај и поднесене жртве, припадници народа који су учествовали у југословенском антифашистичком покрету требали би бити посебно поносни. Хрватима би 8. мај 1945. године требао бити важан као дан ослобођења главног града Хрватске.

Бихаћ: Снимали спот на Гаравицама (ФОТО)

12. мај 2020.

Електронска музика на стратишту из Другог свјетског рата. Туристичка организација града Бихаћа снимила је спот на стратишту Гаравице и томе се похвалила на својој Фејсбук страници. – Протеклих неколико дана приводимо крају пројекат којег реализује у сарадњи са Инисом Бахићем, пиониром електронске музике у граду Бихаћу. Замишљени концепт је управо онај који приличи овој врсти музике, искористити амбијентално савршенство природе попут заласка сунца и укомпонирати са историјским грађевинама и споменицима и на тај начин допријети до урбане публике која је константној потрази за музичким сетовима који се снимају у таквим несвакидашњем амбијентима. Одабрали смо три локације – плато Цркве Светог Анте падованског, бранич кулу средњовјековног града Соколац, те Меморијални парк

„Довођење Блајбурга” у Сарајеву не служи добру

11. мај 2020.

Из Митрополије дабробосанске поручили су да се „довођењем Блајбурга” у Сарајево трајно затварају врата сарадње и свих односа ове митрополије са Надбискупијом врхбосанском, као и лично митрополита дабробосанског Хризостома са кардиналом Винком Пуљићем. „Надали смо се да можемо кренути путем заједништва. Како ићи заједно? На Стари Брод на Дрини да плачем и оплакујем жртве (Јуре) Францетића, а кардинал доводи Блајбург у Сарајево. Е, па то не иде заједно! Нема више ни молитвених осмина за јединство хришћана, нити било каквих других односа”, поручио је митрополит Хризостом. Поводом најаве да ће 16. маја кардинал Винко Пуљић у сарајевској катедрали предводити мису за убијене у Блајбургу, митрополит дабробосански Хризостом је истакао да је

KАРДИНАЛ ВИНKО ПУЉИЋ ПОТВРДИО: Миса задушница за оружане снаге НДХ у Сарајеву

11. мај 2020.

Почасни блајбуршки вод најавио је на за 16. мај одржавање неколико догађаја за жртве Блајбурга, међу којима је и онај у Сарајеву. Kако наводе из тог удружења, због пандемије изазване коронавирусом није било могуће припремити централну комеморацију на Блајбуршком пољу у Аустрији, па ће се она одржати на више места у Аустрији, Хрватској и Босни и Херцеговини. Према наведеном програму, 16. маја у 12.15 у Kатедралној цркви у Сарајеву одржаће се света миса, коју ће предводити надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић. “Бискупи обеју бискупских конференција дали су мени мандат да предводим комеморацију за жртве блајбуршког крижног пута, као и свих других жртава рата и пораћа, па сам то радо прихватио.

Љиљана Никшић: И данас постоје они који се залажу за релативизацију злочина у Јасеновцу зарад помирења

11. мај 2020.

Парадигма страдалништва у Другом светском рату је Јасеновац, а пример затирања читавих породица су две светски познате, Тесла и Херцл. Култура сећања на жртве је питање националне безбедности и биолошког опстанка српског народа. У условима ревизије историје, више него икада. То се доказало током акције „Олуја“ и погрома на Космету. Јевреји имају изреку: „Народи морају да се сећају своје историје и жртава да им се трагична прошлост не би поновила.“ Зато је важно што је од 2014. дошло до промене државне политике и што је један од високо постављених циљева ове владе заштита сећања на жртве, на војнички стоицизам и хероизам српског народа. У разговору, за „Новости“, др Љиљана Никшић,

Сандра Благић: Покољ у Драксенићу

8. мај 2020.

Сваки пут када пођем за Јасеновац или Доњу Градину, деси се некако да Драксенићем прођем. Да ли је то што душу своју оставим на пољима тишине, туге, пакла и раја? Али, ево Богу хвала имала сам и с ким да видим то мјесто страдања, патње и мука. Ни те хладне зиме 1942. године на православни Мали Божић, Срби нису поштеђени. Хрвати усташе, оне Србе које нису убили на кућном прагу отјерали су у цркву. У храму су их силовали, мучили, искасапили, поклали. Низ зидове слијевала се крв! Њих 360 православних душа узнијело се ка Господу.О овом злочину постоји неколико свједочанстава.Покољ су преживјеле Мара Благојевић као и Анка Павковић с кћерком

Срби из масовне гробнице нестали без иједног трага

5. мај 2020.

Доњи град београдске тврђаве крије страшну тајну о нашим страдањима у логору Јасеновац. Уморени у НДХ и покопани код Куле Небојше „измештени“ без писаних трагова Жртве злогласне Независне Државе Хрватске из Другог светског рата плутале су Савом из правца многих стратишта у НДХ до самог завршетка реке и њеног ушћа у Дунав. Када се са речне површине отопио зимски лед 1942. године, пред очима Београђана испливали су деформисани и изобличени лешеви оних који су на овај, језив начин стигли до града. Недавно је на овај потресни догађај подсетио академик Србољуб Живановић, у интервјуу за „Новости“, када је поменуо да су тела неких од жртава била покопана у масовне гробнице које

Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин (трећи део)

4. мај 2020.

Како је свештенство Римокатоличке цркве по налогу виших црквених власти активно радило на разбијању југословенске државе? Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др Љубодрагом Димићем Извор: ПЕЧАТ У данима Шестоаприлског рата Степинац је изразио наду да се хрватски војници неће борити, да ће се предати Немцима и заједно с њима ратовати против Срба. Алиби за такво понашање налазио је у кривици Срба, њиховим „барбарским“ поступцима, „несношљивој“ југословенској држави. На дан проглашења Независне Државе Хрватске, 10. априла 1941. године, Степинац је записао следеће: „Велики четвртак. Данашњи дан је прекретница у животу хрватског народа. Југославија се распада, а Хрватска постаје независна државе… Народ је проглашење (НДХ) примио с великим одушевљењем… Исто тако народ

БРАНКО ТЕПИЋ, ДЈЕЧАК СА СКРИГИНОВЕ ФОТОГРАФИЈЕ – ИЗБЈЕГЛИЦА ОД РОЂЕЊА

4. мај 2020.

Дјечак са фотографије Жоржа Скригина, снимљене за вријеме фашистичке офанзиве на Козару, и данас је избјеглица – у Хрватској не може да врати своје, у Републици Српској нема гдје. Извор: „Глас Српске“, Бања Лука, 9. јул 2002. године; Аутор: Радован Јовић МРАКОВИЦА – Међу бројним учесницима и гостима на Мраковици, који су присуствовали обиљежавању 60. годишњице битке на Козари, пронашли смо и Бранка Тепића (60) из Градишке. Ријеч је о лицу са познате фотографије Георгија – Жоржа Скригина, која на најупечатљивији начин свједочи о козарској епопеји. Скригинова фотографија под називом „Збјег“, на којој се налази мајка Козарчанка са двоје малољетне дјеце, обишла је читав свијет и данас се налази у

Љубодраг Димић – Разговор глувих (други део)

3. мај 2020.

Како су током рада мешовите католичко-православне комисије, осветљавајући историјску улогу Алојзија Степинца, хрватски историчари истицали своју националну, верску и стручну унисоност. Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др Љубодрагом Димићем Извор: ПЕЧАТ Усташка власт је у НДХ владала уз употребу ничим ограничене репресивне силе, што је, само по себи, доводило у питање правну природу њеног државног поретка. Власт силе најдиректније је угрожавала опстанак читавих категорија грађана (Срби, Јевреји, Роми). Селективно коришћење права доводило је у питање и правност и државност НДХ. Посебну карактеристику државе представљало је расно законодавство (закони о држављанству, расној припадности, заштити аријевске крви, части хрватског народа…), које је делом прихваћено из немачке праксе (тзв. Нирнбершки закони), а делом

Љубодраг Димић – Запечаћена истина

2. мај 2020.

Да ли одлука папе Франциска да отвори Ватикански архив, ма како револуционарна била, може бити ван онога што допуштају канони Римокатоличке цркве, онога што је изнад и самог папе? Наташа Јовановић: Интервју са Проф. др Љубодрагом Димићем Извор: ПЕЧАТ Интересантни су „брзина“ и начин на који је одлука о отварању архива у Ватикану донета и обнародована, јер такве одлуке институција о којој говоримо не доноси на брзину и преламајући „преко колена“, а да није привела крају деценијско „чешљање“ постојеће архивске грађе, прецизно одвагала шта треба, а шта не треба дати на увид стручној јавности, те да није припремила „армију“ себи наклоњених истраживача и утицала на скорашњу појаву књига и студија

Прича за сва времена – Јама

30. април 2020.

Ово није прича за свачији стомак. Али је за свачије срце. Прича је ово коју не зна много људи. А стара је скоро осамдесет година и пред вама је не због јубилеја. Већ због… срца. Она почиње у Ливањском пољу. Југозапад Босне, негде између Динаре и Голије, кад гледате југ и север, односно између Тушнице и Шатора кад гледате исток и запад. М? Нису нас на географији учили где је шта? Добро, да пробамо онда овако. Бака ми је рођена на православни празник Огњена Марија. Ишао сам у школу Иван Горан Ковачић. Наизглед, нема то никакве везе једно с другим, осим што је своје најпознатије дело, о усташким злочинима, „Јама“,

КАМЕ У ГЛИНСКОЈ ЦРКВИ

29. април 2020.

Хилмија Берберовић испричао иследнику на који је начин убијено око 120.000 Срба. Извор: ЈАВНОСТ – САСЛУШАЊЕ УЧЕСНИКА У УБИЈАЊУ СРБА У ГЛИНИ ; Аутор: Радош Љушић , 29. МАРТ 1997. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Србин Антоније Шавања из Зрењанина, Требињац по рођењу, послао нам записник направљен у Управи града Београда, у полицији 1941. године. Српске власти саслушале су муслимана Хилмију Берберовића који је учествовао у покољу Срба у Глини. Копију заисника дао