arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Упокојила се Божана ‘Боја’ Радета рођ. Лалић, последња од преживелих из јаме Равни Долац

24. август 2021.

Користимо прилику да обавестимо све чланове и пријатеље Удружења Огњена Марија Ливањска да се упокојила у Господу Божана ‘Боја’ Радета. Сахрана ће се обавити на православном гробљу у Губеру, у среду 25. августа у 13 часова. Божана ‘Боја’ Радета, рођена Лалић, била је родом је из Доњих Рујана код Ливна. Њено мирно детињство, у дванаестој години, прекинула је, као и код многих других, бруталност Другог светског рата. На Огњену Марију, 30. јула 1941. године, усташе из Рујана и околине одвели су Боју, њену мајку, сестре и брата – укупно 218 српских жена, деце и стараца из овог села и живе их бацили у јаму Равни Долац на Динари. Боја је

Владан Вукосављевић

Чланак у Џерусалем посту жртве Јасеновца своди на чак 4.500, а домаћи ревизионисти само осам до десет пута

19. август 2021.

Заиста скандалозни чланак у „Џерузалем посту“ можда и није толико велико изненађење.Постоји део научне и политичке заједнице код Јевреја, како у Израелу тако и у расејању, коме смета или у најмању руку не прија да се о Јасеновцу говори као о стратишту из пакла, у коме је на јединствено свиреп начин почињен Покољ. Пише: Владан Вукосављевић Покољ, геноцид, превасходно над Србима у Независној Држави Хрватској и то само као део укупног геноцида у тој злочиначкој хрватској псеудодржави. Смета им и да се помиње укупан број од око милион жртава на читавој територији НДХ. А смета им пре свега зато што не желе да се буквално било шта, по свирепости или

Драгослав Бокан: МОРАМО ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ…

17. август 2021.

Да, ми, Срби, морамо коначно и заувек ДА ПРИЗНАМО ЗЛОЧИНЕ ПОЧИЊЕНЕ НАД НАМА, како у Другом светском рату, тако и пре и после тога – од хрватско-усташке, шиптарско-арнаутске, муслиманско-бошњачке, бугарске, немачке, мађарске, италијанске, партизанско-комунистичке руке. Дакле, можемо да прихватимо део матрице другосрбијанских изрода, њима насупрот – да заиста требамо и морамо да ”признамо злочине” о којима срамно мало знамо и као да нас и нешто није превише брига. Да признамо себи све те безбројне и језиве злочине (размера ГЕНОЦИДА) почињене над невиним српским цивилима, а у пакленом циљу нашег истеривања, преверавања, обезбожења, расрбљавања и тоталног уништења са актуелне и оне историјске мапе. Тек ако себи допустимо да спознамо ШТА нам

Осуда релативизације жртава Јасеновца у Џерузалем посту

17. август 2021.

Министарство спољних послова Србије данас је најоштрије осудило објављивање текста у угледном израелском листу Џерузалем пост, под насловом „Ово срамотно исмијавање Холокауста мора престати“, у којем се тврди да у логору Независне Државе Хрватске – Јасеновцу није побијено више од 4.500 жртава. Из Министарства истичу да се овај текст аутора Давида Голдмана, објављен 14. августа, издваја по својој беспризорности у мору текстова насталих на таласу историјског ревизионизма и „апологетике фашистичке идеологије зла“. Напомињући да текст обилује нетачним и злонамјерно пласираним подацима, из Министарства спољних послова Србије истичу да су затечени овим бесрамним покушајем ревизије историје и релативизације највећег и најмонструознијег злочина на овим просторима. – На странама угледног листа, аутор

Даринка Иванишевић: ДОК ПАМТИМО И ПОСТОЈАЋЕМО

17. август 2021.

Приказ књиге: Раде Р. Лаловић, Памтим да бих постојао,  ЦКИ Фоча, 2021. Раде Р. Лаловић је аутор који је радом на култури сјећања и памћења допринио подизању свијести о значају онога што је дуго свјесно или несвјесно потискивано, а он овај пут нуди читаоцу књигу која, између осталог,  указује на значај његовања културе сјећања и памћења. Књига Памтим да бих постојао аутора Рада Р. Лаловића посвећена је проучавању проблема памћења историје, његовању културе сјећања и памћења и значају културе сјећања и памћења. Упечатљивим насловом књиге Памтим да бих постојао указано је на два аспекта: памћење – као услов индивидуалног и националног постојања и заборав – оно што не смијемо дозволити

Klepci_Stari_most.jpg

ГОДИШЊИЦА ПОКОЉА ПРЕБИЛОВЧАНА У МОРИНОМ ОТОКУ

14. август 2021.

На локалитету Морин оток, близу старог моста на Брегави, у ноћи 14/15 августа 1941, заклано jе преко 50 Пребиловчана. Они су се на позив и обећање о амнестиjи предали усташама, утучени сазнањем да су им породице страдале у Шурманачкоj jами. Били су то углавном одрасли људи, са своjим синовима и унуцима. Тако се ту, поред моста на Брегави из XI века, угасило више пребиловачких огњишта. После мучења у сеоскоj школи, пешачили су везани 2,5 километра, да би им ту, главе одсекао Циганин Ибро Мехић, ковач из Тасовчића. Главе су закопане у jедну, а тела у другу рупу. Мехић, коjи jе због овог злочина одлежао неколико година у Зеници, после jе

Spomen_ploca_na_crkvi_u_Velikoj_Kladusi.jpg

МАСОВНИ ПОКОЉ СРБА ИЗ СЛУЊА И ВЕЛИКЕ КЛАДУШЕ

14. август 2021.

На данашњи дан 1941. године довршено jе убиjање око 7.000 Срба у раниjе ископаним рововима на Мехином стању и у православноj цркви у Великоj Кладуши, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. Усташе су на стратишту Мехино стање, на граници Слуњског и Кладушког котара, од 30. jула до 14. августа 1941. године убили 7.000 Срба, мушкараца, жена и дjеце, Само из села Комесарца, Савић Села, Боговље, Маљевца, Бухаче, Црног Потока, Глинице, Гоjковца, Шиљковаче, Крстиње, Широке Риjеке, Јагровца, Свињице, Рушевице, Делић Пољане, Пашин Потока, Жрвнице, Купленског и Селишта убиjено jе 4.000 српских сељака. Мехино стање jе земљиште на граници Слуњског и Кладушког котара гдjе jе пред рат 1941. године jугословенска воjска ископала противтенковске

Ужаси над јамама

9. август 2021.

За само три часа усташе су у Шурманачку jаму бациле од 500 до 600 жена, дjеце и стараца из села Пребиловаца, док jе током рата у њу бачено више од 3.000 Срба… Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У бестиjалним масовним убиствима Срба у Пребиловцу посебно су се истакли усташе – Марко Родин, Чутура Иван, извjесни Шарић из Вишића, а преживjели су нарочито истицали срамну улогу Мурата Шоше из Бивољег Брда и његових синова. Усташе су 4. августа тражиле Пребиловчане, већином мушкарце, коjи су се спашавали бjекством у брда. Оне коjе су успjели да ухвате убиjали су на лицу мjеста. Наредног дана усташе су из осталих заселака прикупили све становнике, махом жене, дjецу

prebilovci-lidice3.jpg

Лидице и Пребиловци

4. август 2021.

Лидице су тешко пострадалe после убиства Хитлеровог протектора Чешке Раjнхарда Хаjдриха. У спровођењу плана геноцида над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj, Пребиловци су тешко пострадали у августу 1941. Упоредни приказ дешавања везаних за ова села, од Другог светског рата до данас, говори много о доносу друштава према прошлости. ЛИДИЦЕ Лидице – село у средњоj Чешкоj, 20 км западно од Прага и 8 км од рударско- металуршког центра Кладна, до 10. jуна 1942. имало jе 503 становника, у 167 породица и 106 кућа. Лидице су тешко пострадалe после  убиства Хитлеровог протектора  Чешке Раjнхарда Хаjдриха.  Атентат jе извршен 27.  маjа 1942, а Хаjдрих jе умро од задобиjених рана 4. jуна исте

Миленко Јахура: Пребиловци данас, 30 година касније

3. август 2021.

Видим да се нико не сјећа да се 4. августа ове године навршава и 30 година од свјештања темеља првог Храма у Пребиловцима, крипте и мермерне гробнице и полагања српских мученичких костију из 12 јама и три велика стратишта у њу. Снаге војске Републике Хватске, ХВО и ХОС, састављене од Хрвата и муслимана, у јуну 1992. године оскрнавиле су и уништиле још недовршен Храм и извршиле небивали злочин над костима дјеце, жена, дјевојака и одраслих Срба, убијених од предака злочинаца којима је Храм пао (или предат) у руке. Кости и Храм су подвргнуе трјумфалном иживљавању, развлачењу и уништавању постављеним пластичним екслозивом и активирањем постављених великх авионских бомби и противтенковских мина.

Обиљежавање 80 година од страдања Пребиловачких мученика почиње у сриједу (ВИДЕО)

3. август 2021.

Пребиловци и Епархија захумско-херцеговачка и приморска ове године обиљежавају 80 година од страдања Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика. Обиљежавање овог празника почиње у сриједу, а завршава се у петак 6. августа, када ће бити служна Света архијерејска литургија у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Обиљежавање празника Пребиловачких мученика почиње предавањем ректора Цетињске богословије Гојка Перовића у амфитеатру Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима код Чапљине. – Дан након тога имамо промоцију књиге о страдању Срба чапљинског краја у Првом свјетском рату, а након тога гостовање тројице историчара – навео је Марко Гојачић, парох чапљински. Централна прослава празника Пребиловачких мученика је у петак, када ће Свету архијерејску литургију и помен за око 4.000 пострадалих

Кога „Лидл“ спонзорише: Хрватски „спелеолози“ прикривају стравичне злочине НДХ и фашистичке Њемачке

2. август 2021.

„Спелеолози“ ваде смеће, али ваде и људске кости, па их једнако третирајући као отпад, спаљују, додуше по европским стандардима. На тај начин кроз примену прикривачке крилатице: нема тела, нема дела, покушавају да прикрију злочине својих предака из времена другог светског рата Пише: Горан Петронијевић, члан Правног тима ИН4С Турбулентна времена борбе неолибералног глобализма за потпуну контролу света. Националне компаније које су успеле да изађу на светско тржиште и завладају делом „колача“, постају лидерима у областима своје делатности. Постају глобални играчи у беспоштедној борби глобализма и суверенизма. Поред свог глобалног значаја, оне често постају веома значајним фактором у сопственим земљама и регионима утицаја њихових земаља. Ништа ново, све већ ко зна

Matija_Beckovic.jpg

НЕ ЗНА СЕ ШТА ЈЕ НЕЧОВЈЕЧНИЈЕ – ИСТРАГА ЖИВИХ ИЛИ МРТВИХ

2. август 2021.

Академик Матиjа Бећковић каже да се „кост не може до краjа уништити нити спепелити, и да jе из пребиловачке разорене костурнице никао Храм Христовог васкрсења“… Српски књижевник и академик Матиjа Бећковић сматра да jе битно одржати сjећање у српскоj колективноj свиjести на усташки злочин над Србима у Пребиловцима у Другом свjетском рату, али и на злочин над њиховим костима у рату деведесетих. Бећковић истиче да jе „тешко знати шта jе било нечовечниjе – истрага живих или мртвих“. „Битно jе одржати сећање на Пребиловце зато што смо доживели ово што смо доживели. Што их се нисмо сећали и што смо их заборављали, што нисмо имали ниjедно српско стратиште на коjима су

Литургија и парастос у Садиловцу

1. август 2021.

Дана, 31. јула текуће године Господње, када молитвено прослављамо Свете мученике Емилијана и Јакинта у мјесту Садиловац на Кордуну, служена је света Литургија и парастос за невино пострадале српске жртве усташког терора који се догодио 31. јула 1942. године  у Садиловцу. Том приликом усташе су убиле и спалиле у цркви у Садиловцу 463 српска сељака из Садиловца, Бугара, Черкезовца, Рујнице, Нове Kршље, Липоваче, Боговоље, Кордунског Љесковца, Смољанца и Ваганца. Међу покланим у цркви било је 149. деце млађе од 13 година. Литургијом је началствовао парох коренички протонамјесник Никола Малобабић коме је саслуживао презвитер Саша Кремић, парох плашчански. Извор: СВЕШТЕНА ЕПИСКОПИЈА ГОРЊОКАРЛОВАЧКА Везане вијести: СТРАТИШТА НДХ – САДИЛОВАЦ Дана 31.07.1942. године

Губин: Помен убијеним Србима

1. август 2021.

У српским селима Губин и Чапразлије у Ливањском пољу служен је парастос за четрдесетак Срба које су усташе мучки убиле током љета 1941. године, међу којима је био и православни свештеник Ристо Ћатић. У цркви Успења Пресвете Богородице у Губину служена је Света литургија, а потом и парастос на гробу свештеника Ристе Ћатића из села Сајковића. Парастос мученички страдалим Србима из Чапразлија служен је на мјесту срушеног споменика страдалима на гробљу Барјаку. Парох ливањски Предраг Црепуља рекао је да је дужност садашњих генерација да јуначко дјело својих предака памте, уважавају и цијене. – Као што је Христос страдао и показао своје Васкрсење, тако ће и сви који су за Христа страдали

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА