arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

12. октобар 2021.

Навршило се пет година како се у Београду 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, 12. октобра 2016. говорио је и Ранко Раделић, предсједник завичајног удружења „Билогора“ из Београда. Драги пријатељи, поштовани скупе! Мирослав Антић је своју Бесмртну песму започео стиховима: Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли си уопште понекад мислио шта значи живети? У суботу, када сам сазнао да је Милан умро, послао сам тужну вијест на стотињак адреса и друштвене мреже. Било је чудесно гледати већ за непуних пола сата реакцију мноштва људи, а вијест

ПИСМО УПУЋЕНО ПРЕМИЈЕРКИ: Обновите Пребиловце – симбол српског страдања

9. октобар 2021.

Објављујемо писмо које је је СНД Пребиловци, поводом историјске посјете предсједнице Владе Републике Србије, упутило Ани Брнабић Хвала вам што сте данас у нашем селу, у Дому „Свети Краљ Милутин“ гдје је између два свјетска рата била основна школа и који чува успомену на страдали народ овога села, посебно на дјецу и ђаке,  и на овдје свирепо убијену учитељицу- мученицу  Стану Арнаут.  Хвала Србији, њеном народу, посебно предсједнику Александру Вучићу, који нас често јавно помиње у својим обраћањима,  што нас имају у свом срцу и памћењу. У немогућности да и ми Пребиловчани у Србији присуствујемо том историјском догађају, опредијелили смо се да Вам се обратимо на овај начин. ПОСЈЕТА ОД

Црква св. Ане

Сведочење о страдању Јеле Ракић из села Стрмен

9. октобар 2021.

Јелу су усташе ухватили, редом силовали, ископали очи, набили на колац и бацили у старо корито реке Саве. Јела Ракић jе рођена 1928. године у земљорадничкоj породици у селу Стрмен, општинa Црквени Бок, срез Костаjница, од оца Дамjана и маjке Мариjе-Маце, рођене Ђуричић. Убиjена jе од  стране Јасеновачких усташа 13.10.1942. Јела jе детињство проводила као и сва деца тога краjа, похађала школу, чувала стоку и помагала родитељима око сеоских послова. Избиjањем II светског рата и проглашењем НДХ, становништво триjу села општине Црквени Бок (Стрмен, Црквени Бок и  Ивањски Бок) било jе присиљено ићи на прекрштавање из православне у католичку веру. Послe тога су живели у релативном миру све до 13.10.1942.

Данас, 80 година од почетка Покоља, сећање на жртве се вулгаризује, а њихов број умањује

8. октобар 2021.

То је посебно видљиво на случају Јасеновца, где се прошлост фалсификује и уместо о истраживању свих појединости геноцида, данас се само говори о цифрама, које чак и десетоструко умањују број жртава геноцида у НДХ. У недељу 12. септембра у свечаној сали Саборног храма у Крагујевцу, у оквиру Великогоспојинских свечаности, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржано је предавање на тему “Подвиг и жртва у српској историји”. Гости ове трибине, били су проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду и др Немања Девић из Института за савремену историју. После уводног излагања о. Срећка Зечевића, историчари су ставили акценат на тужну годишњицу из 1941. и крагујевачки масакр. Господин

Како су 1941. године скончали Срби из Дервенте : Над усташким злочинима занијемио и њемачки генерал Глез фон Хорстенау

6. октобар 2021.

О актуелној теми која се шири по друштвеним мрежама о злочинима усташка у општини Дервента писао је чак и немачки изасланик у Загребу, иначе познати србомрзац, генерал Глез фон Хорстенау, згражавајући се и сам над суровошћу усташког режима. Наиме, у августу 1941. г. усташе су похапсиле све старије Србе од седамнаест година из Дервенте (до тада Лужани Босански), заједно са Србима из села Барице, Костреш и Нови Лужани и одвели их у логор у Славонску Пожегу, који је формиран споразумом између НДХ и Немачке 4. јуна 1941, ради пресељења извесног броја Словенаца у Србију и тзв. ,,одстрањењу “ Срба из НДХ. Тај логор је имао  имао статус и категорију усељеничко

ФИЛИП РОДИЋ: Маестралност српског аутошовинизма

5. октобар 2021.

Хвалоспев усташком диригенту у „Политици“ представљао би много већи скандал да му последњих недеља и месеци нису претходила много озбиљнија огрешења о Србе пострадале у НДХ почињена у Београду, у медијској, али и „научној“ сфери. Пише: Филип Родић На више од пола странице у „Културном додатку“ најстаријег дневног листа на Балкану, београдске „Политике“, од прошле суботе имали смо прилику да прочитамо величанствени омаж једном пуковнику оружаних снага НДХ и врховном војном капелнику усташке творевине, диригенту Ловру фон (племенитом) Матачићу. Да ствар буде још гора, у целом тексту под насловом „Маестрални маестро Ловро Матачић“ ниједном речју није поменута његова свесрдна подршка једном канибалистичком режиму какав је био онај усташки, у чијој

НЕ ПРИЧЕШЋУЈТЕ НАС ОТРОВОМ: ЈАСЕНОВАЧКЕ ЖРТВЕ И БОРБА ЗА ИСТИНУ

28. септембар 2021.

У марту ове, 2021. године, Александар Нећак, Јеврејин који се годинама бори за културу сећања на жртве Другог светског рата међу србијанским Јеврејима, али и међу Србима, јасно и гласно је поручио:“Kад код се помену сећања на јеврејске жртве из периода Холокауста, као ехо одјекне:“А наше српске жртве, њих је било највише?“ ТУЂА РУКА СВРАБ НЕ ЧЕШЕ Ни један Јеврејин из Србије никада није спорио постојање и бројност српских жртава, НИKАДА. То што се ми сећамо наших жртава, и што се на исти начин и уз дужно поштовање сећамо и свих других жртава, не значи да смо једини дужни да се боримо и за меморијале српским жртвама. Наравно да смо

Сам са 1700 Срба

24. септембар 2021.

Скопаљска долина, Занасовићи, Задушнице 2019. године Туморно и тешко јутро освануло је у Скопаљској долини – Задушнице су данас. Дан када се  молимо за мртве и сјећамо се својих мртвих. Мисао која ми пролази кроз главу – да ли  ћемо данас имати с ким да се помолимо Богу за покој душа својих умрлих у светом Храму? Посматрам православно гробље у Чипуљићу и Храм који је последњи стражар над  хумкама наших умрлих сродника, гдје се не чује ни пој птице ни људска ријеч. Само се  чују лагани откуцаји црквеног звона за покој душа свих умрлих и пострадалих. Тужно  звоно са још тужнијег мјеста које је некада врвило од живота православног живља,

FOTO: WIKIPEDIA

Драгослав Бокан: Убијали су нам децу – Ово сваки Србин треба да зна

24. септембар 2021.

Сав смисао историје крије се у односу неког народа према деци својих непријатеља. И томе да ли су и они третирани само као „будући ратници и осветници“ или, ипак, као деца: беспомоћни малишани што, попут сваке светиње, не смеју да буду ни дирнути – а камоли плашени, мучени и убијани. И у тој дисциплини (дубоко повезаних са истинским хришћанством) ми, Срби, смо се показали достојним свог „архиепископа у вечности“, Светог Саве, па и његових (и Христових) завета. За разлику од наших комшија са западне, прекодринске и прекосавске стране. Суровост оних који су „имали довољно (демонски инспирисане) снаге“ да одвајају нашу дечицу од њихових мајки и очева, беспримеран је случај у

Лаловићева књига обрачун са заборавом и позив да се у школе уврсти култура сјећања

23. септембар 2021.

Књига есеја Рада Лаловића „Памтим да бих постојао“ позив је надлежнима који састављају школске уџбенике да поезију о српским страдањима, са предложеним начином анализе и обраде, коначно уврсте у наставу у основним и средњим школама, истакнуто је на промоцији ове књиге у Фочи. Аутор: Игор Јанковић Након поетске руковети “Пред сјенима српских мученика” и зборника радова “Српска поезија страдања и патње”, ово је трећа у низу књига фочанског професора српског језика и просвјетног савјетника за наставу у којима се он на систематичан и методолошки начин бави културом сјећања, указујући на проблем српског занемаривања сопственог страдања у 20. вијеку. Књига је изашла у издању фочанског Центра за културу и информисање, а

Ђурђица Драгаш: Не опраштам и не заборављам злочине над српским народом, и то је у реду

23. септембар 2021.

Написала сам и, у претходних годину дана, овде објавила три текста у којима сам се бавила Другим светским ратом, али и сукобом који је почетком деведесетих беснео у бившој Југославији. Писала сам о себи, својој породици, народу којем припадам. Као и увек кад се „потегну“ такве теме, било је реакција, што приватних што јавних, на порталу РТС-а и друштвеним мрежама. Захвална сам свима који су ми пружили подршку, саосећање и разумевање, али било је, наравно, и оних који су критиковали, који ствари не „виде“ мојим очима. Иако је нормално да човека то помало заболи, кад боље размислим, захвална сам и њима. Зашто?! Зато што су ме подстакли на размишљање о

Душан Јеринић: Страдање деце у логору Јастребарско

20. септембар 2021.

Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. Као дете логораш преживео сам усташки логор Стара Градишка захваљујући акцији спасавања српске деце из логора, коју је водила хуманитарка Дијана Будисављевић. У последњих 12 година много времена посветио сам читању литературe у вези са холокаустом који су спроводиле усташе за време НДХ. Посебну пажњу посветио сам изучавању усташког геноцида на просторима западне Ђаковштине, о чему сам објавио две књиге. Прочитао сам ауторски текст „Обавеза сећања и незаборава” министра Зорана Ђорђевића, објављен у „Политици” 13. септембра, и желим да реагујем на део његове реченице „ … какав је,

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

ОСАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ХОЛОКАУСТА У СРБИЈИ: Дводневна конференција о Логору на Сајмишту окупила водеће историчаре

18. септембар 2021.

Велика дводневна конференција „Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун“, уз пратећу изложбу аутора Ненада Фогела, председника Јеврејске општине Земун, и писца из Израела Милана Фогела, као и историчара проф. др Милана Кољанина, биће отворена данас у 11 сати, у Канцеларији за младе ГО Земун. У децембру се навршава 80 година од успостављања овог логора и Холокауста у Србији. Конференција је отворена за јавност, а учешће су потврдили историчарке др Олга Манојловић Пинтар и др Сања Петровић Тодосијевић, Александар Нећак, бивши председник Савеза јеврејских општина Србије, др Јован Бајфорд, историчар из Велике Британије, историчари др Милован Писари и др Драган Цветковић, као и др Иво Голдштајн, историчар из Загреба. На

Данило Kовач: Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике

16. септембар 2021.

Ковач сматра да је ове обимне садржаје потребно сагледати из угла више наставних предмета ‒ историје, православне вјеронауке, српског језика, философије, социологије и ликовних умјетности, да се обрада садржаја пропрати/допуни педагошки прилагођеним стручним вођењем и обиласком стратишта Срба. Изучавању геноцида над Србима у Другом свјетском рату треба приступити са нарочитом пажњом, а потом без ублажавања пренијети на ученике што је педагошки изазов, оцијенио је професор историје у националном и међународном програму Гимназије Бањалука Данило Kовач. Kовач је рекао Срни да је поруке о страдалим сународницима могуће интерпретирати и преносити будућим генерацијама на разне начине, а да се чини да је улога школе и наставника нарочито значајна у овом процесу.Према његовим

НАЈПОТРЕСНИЈИ СТИХ СРПСKЕ ИСТОРИЈЕ: Млада Српкиња у усташком логору је својом крвљу исписала ове речи!

15. септембар 2021.

Ако се не заборави, истина никада не умире. А др Јован Бабић (81), лекар радиолог и професор Медицинског факултета у Новом Саду, никада није заборавио како су фебруара 1947. године, када је био седмогодишњак, у његову породичну кућу у Шиду банули официри Озне. Одвели су његовог оца Душана и однели сав материјал који је он, као председник послератне Kомисије за испитивање злочина усташа и нациста, до тада прикупио у сремским селима, али и у Јасеновцу. Душанов доказни материјал о жртвама и злочинцима ознаши су уништили у име братства и јединства новоформиране Југославије. Чинило се то уништење неповратним, све док после вишедеценијског трагања др Бабић није пронашао трећи примерак сведочења преживелих

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА