Држава Хрватска систематски и намjерно затире сjећање на геноцид коjи су власти НДХ починиле током Другог свjетског рата. Пише: Жељко Свитлица То jе основна и прва чињеница на основу коjе се захтиjева признавање геноцида почињеног над Србима, Јевреjима и Ромима у вриjеме од 1939. до 1945 године, када jе, само у логору Јасеновац од стране Хрвата усташа, убиjено 700.000 Срба, 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома (броjке коjе стоjе у Декларациjи) jедино због тога што су припадали другом народу, вjери или раси. Пета Међународна конференциjа о Јасеновцу коjа се одржава у Бањоj Луци jуче и данас, дониjела jе Декларациjу о геноциду коjа ће бити понуђена на потписивање парламентима свих земаља, а

Хрватска треба да прихвати историjску одговорност за геноцид над Србима, Јевреjима и Ромима коjи jе у Другом свjетском рату починила Независна Држава Хрватска /НДХ/, наводи се у Декларациjи усвоjеноj данас у Бањалуци на Петоj међународноj конференциjи о Јасеновцу. Декларациjом се захтиjева да се у Хрватскоj, БиХ, Републици Српскоj /РС/ и Србиjи одреди исти дан као знак сjећања на жртве геноцида у НДХ и да садашње хрватске власти утврде и у разумном року исплате праведну одштету жртвама и њиховим потомцима. Учесници су затражили и да се у цjелини сачува и одржава као споменик жртвама jасеновачки комплекс концентрационих логора, те да се проведе програм заштите и уређења Спомен-подручjа Доња Градина, коjи jе

Предсjедник Републике Српске /РС/ Милорад Додик истакао jе данас да jе геноцид у Јасеновцу системски почињен и да jе неопходно обезбиjедити да истина о страдањима у том концентрационом логору буде колективни дио свиjести српског народа. Додик jе, отвараjући Пету међународну конференциjу о систему усташких логора смрти „Јасеновац“, рекао да ће ова међународна конференциjа сигурно дати значаjан допринос расвjетљавању истине о Јасеновцу. „Геноцид у Јасеновцу битно jе утицао на биолошки развоj српског, али и осталих народа коjи су страдали у том концентрационом логору“, истакао jе Додик. Према његовим риjечима, Јасеновац мора бити тема коjа се не смиjе заборавити. „Вриjедност jе да се и у Декларациjи о геноциду над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом

Геноцид над Србима је почео пре 1941. године и није завршен 1945. године, али до сада никада није донета декларација о страдању Срба због чега смо то ми одлучили урадити. Изјавио је то у интервјуу за „Глас Српске“ члан Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољуб Живановић. – У декларацији о геноциду над Србима у Другом свјетском рату, који је починила Независна Држава Хрватска, наћи ће се подаци да је у Јасеновцу страдало 110.000 жена и деце. Биће детаљно описано како су деца мучена, како су их бацали у ваздух па дочекивали на бајонете, везивали на груди мајки, а затим их убијали – истакао је Живановић. * ГЛАС: Међународна

Премиjерка Хрватске Јадранка Косор jе дошла у Јасеновац ове године, као и Санадер раниjих, под неком врстом морања и обавезног историjског часа. Тешко jе отклонити ту копрену и ауру изнад Јасеновца коjа сугерише да jе то недобровољна обавеза на леђима Хрватске и њених лидера или барем диjела лидера. Ако jе то већ тако, онда jе Јадранка Косор требала обавити ту дужност што jедноставниjе и што тише се удаљити са спомен подручjа Јасеновац. Њен излет у историографска поређења са тезом да се мислило како се Јасеновац не може поновити али су се догодили Вуковар и Сребреница, показао jе њену подсвjесну мржњу према Србима коjа jе одраз и jедног диjела колективне неподношљивости српске

Учесници Међународне конференциjе о систему усташких логора смрти Јасеновац, коjа ће почети у уторак, 24. маjа у Бањалуци, усвоjиће декларациjу о геноциду над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом свjетском рату коjи jе починила Независна Држава Хрватска, изjавио jе данас предсjедник Извршног одбора Удружења „Јасеновац – Доња Градина“ Владимир Лукић. Лукић jе рекао да се дошло до закључка да и Срби, по узору на Јермене, обjаве такву декларациjу, што ће бити свjедочење о злочинима коjи су почињени над Србима, Јевреjима и Ромима. Он jе додао да jе сачињен интегрални текст декларациjе коjи ће бити подиjељен учесницима на српском, енглеском и руском jезику на почетку конференциjе, а требало би да буде усвоjена почетком другог дана скупа, у

Директор Маргеловог института Ален Будаj сматра да у Хрватскоj нико озбиљно не схвата саборску Декларациjу о антифашизму с обзиром да jе Музеj у Јасеновцу у катастрофално лошем стању и да су уништена мjеста логора и на стотине споменика коjи свjедоче о страдању у борби против фашизма. Будаj jе позвао предсjедника Владе Хрватске Јадранку Косор да jасно артикулише своj антифашистички став какав изражава на jасеновачким комеморациjама и да почне вредновање удружења коjа његуjу антифашизам на истом нивоу као и удружења проистеклих из протеклог рата, те да се у складу са тим финансираjу из државног буџета. Подсjетивши хрватску премиjерку на њену изjаву на комеморациjи у Јасеновцу да ће Влада учествовати у борби

  БАЊА ЛУКА: Понедjељак, 16. маj 2011. у 19. часова, БАНСКИ ДВОР – КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, ВИЈЕЋНИЦА  УЧЕСТВУЈУ: – ЈАНКО ВЕЛИМИРОВИЋ – ЖЕЉКО ВУЈАДИНОВИЋ – ЗОРАН ПЕЈАШИНОВИЋ – САЛОМОН ЈАЗБЕЦ – БОРИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ и – АУТОР   ПРИЈЕДОР: Уторак, 17. маj 2011. у 19. часова, МУЗЕЈ КОЗАРЕ УЧЕСТВУЈУ: – ЈАНКО ВЕЛИМИРОВИЋ – ЖЕЉКО ВУЈАДИНОВИЋ – ЗОРАН ПЕЈАШИНОВИЋ – ЗОРАН БАРОШ – БОРИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ и – АУТОР   КОЗАРСКА ДУБИЦА:  Сриjеда, 18. маj 2011. у 19. часова, МАЛА САЛА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ УЧЕСТВУЈУ: – ЈАНКО ВЕЛИМИРОВИЋ – ЗОРАН ПЕЈАШИНОВИЋ – ЗОРАН БАРОШ – БОРИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ и – АУТОР  

ДОЊА ГРАДИНА, 1. МАЈА – Полагањем вијенаца на гробном пољу „Тополе“ у Спомен-подручју Доња Градина данас су бројне домаће и међународне делегације одале почаст невиним жртвама концентрационог логора Јасеновац, у оквиру обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Вијенце су данас положили предсједник и потпредсједник Републике Српске /РС/ Милорад Додик и Емил Влајки, предсједник Народне скупштине Игор Радојичић, предсједник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, делегација Владе РС, коју су чинили предсједник Александар Џомбић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић, министар просвјете и културе Антон Касиповић, министар саобраћаја и веза Недељко Чубриловић, министар управе и локалне самоуправе Лејла Решић,