arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
glina_parastos.jpg

Сами у заједничкој прошлости

Обиљежавање страдања Глињана у маjу 1941. године требало jе, према замислима организатора, бити почетак друкчиjег одношења према заjедничкоj, како се то обично каже, бременитоj прошлости тамошњих Срба и Хрвата. Требало jе то бити нешто попут њемачког превладавања прошлости – Vergangenheitsbewältigung Претпоставка jе била да свему присуствуjу и представници другог, хрватског народа, а да се комеморациjа не сведе само на присуство српских организатора (глинско виjеће, велико виjеће из Загреба и „Просвjета“) и тамошњих Срба. Међутим, с друге jе стране стигао тек стидљиви одговор у лику актуалног градоначелника Милана Бакшића. Он jе присуствовао jутарњем парастосу коjи jе водио горњокарловачки владика Герасим. Нешто дрчниjи одговор стигао jе од стране четворице незадовољника циjелим скупом, коjи су

70 година глинских покоља

Ове године обиљежена jе 70-годишњица усташког покоља глинских Срба у коме jе побиjено нешто мање од 400 људи. – Ми ћемо се окупљати и сjећати, не само због идентитета жртава него и због вере у заjеднички живот, поручио jе Милорад Пуповац из Глине свима онима коjи су на све могуће начине ометали сjећање на побиjене Србе под изликом да „ниjе вриjеме“ за jедан такав скуп Српско народно виjеће, Српска православна црква, Српско културно друштво „Просвjета“, антифашисти и грађани Глине, уз високо покровитељство предсjедника Иве Јосиповића, организирали су комеморативни скуп и парастос за жртве више усташких покоља коjи су почели 12/13. маjа 1941. године у Глини. Литургиjу и парастос у пуноj

glina4.jpg

Подметнутом бомбом против седамдесетогодишњице страдања глинских Срба

На седамдесету годишњицу од звjерског покоља недужних српских цивила православне вjере, свету архиjереjску Литургиjу у глинском храму служио jе Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г.г. Герасим уз саслужење више свештеника наше Епархиjе. Након Литургиjе служен jе паростос за глинске жртве, те се владика Герасим обратио верницима беседом између осталног истакнувши пример Христовог невиног страдања, коjе се може успоредити и са страдањем наших сродника, приjатеља саграђана у Глини побиjених. Епископ jе такође истакао да jе Епархиjа Горњокарловачка препуна jама и стратишта из Другог светског рата где су стотине хиљада православних Срба, и других народа Јевреjа и Рома завршили своj земаљски живот. „Ових датума, када су наши дjедови, оци, маjке, синови и сродници

Jasenovac_panorama_1.jpg

Maргелов институт Загреб: Да ли је Хрватска антифашистичка?

Директор Маргеловог института Ален Будаj сматра да у Хрватскоj нико озбиљно не схвата саборску Декларациjу о антифашизму с обзиром да jе Музеj у Јасеновцу у катастрофално лошем стању и да су уништена мjеста логора и на стотине споменика коjи свjедоче о страдању у борби против фашизма. Будаj jе позвао предсjедника Владе Хрватске Јадранку Косор да jасно артикулише своj антифашистички став какав изражава на jасеновачким комеморациjама и да почне вредновање удружења коjа његуjу антифашизам на истом нивоу као и удружења проистеклих из протеклог рата, те да се у складу са тим финансираjу из државног буџета. Подсjетивши хрватску премиjерку на њену изjаву на комеморациjи у Јасеновцу да ће Влада учествовати у борби

glinska_crkva.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД УСТАШКОГ МАСАКРА

У Глини jе данас, у присуству наjвиших представника Срба у Хрватскоj, одата пошта за 400 Срба коjе су побиле усташе у маjу 1941. године. Литургиjу и парастос у Цркви Рођења пресвете Богородице служио jе Његово преосвештенство епископ горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенства и монаштва епархиjе. Парастос и комеморациjа одржани су и код спомен-костурнице на православном гробљу у Глини. „Упркос оним коjи на све могуће начине ометаjу окупљање и сjећање на побиjене Србе, ми ћемо се окупљати и сjећати, не само због идентитета жртаваj него и због вjере у заjеднички живот“, поручио jе предсjедник Српског народног виjећа Милорад Пуповац, коjи jе и посланик у Сабору. Он jе нагласио да за сjећање ниjе довољно jеданпут годишње

drago_roksadinovic.jpg

У глинском крају живот је био јачи од смрти

Када се комеморира 1941. годину, мора се имати на уму да је тада, унаточ трагедијама и траумама, живот у глинском крају био јачи од смрти. Комеморирање не смије глинску заједницу подвојити по етно-конфесионалним линијама. Суосјећање с једном трагедијом мора хуманизирати односе међу људима у томе крају, истиче за Новости повјесничар Драго Роксандић везано за седамдесету годишњицу страдања Срба у Глини Седамдесета годишњица страдања Срба у Глини обиљежит ће се 13. свибња парастосом у цркви Рођења Пресвете Богородице и парастосом и комеморацијом жртвама усташких злочина на спомен-костурници на глинском православном гробљу. У Хрватском дому бит ће представљена књига „Глина 1941.“ Тим поводом, о култури сјећања и праву на истину разговарали смо

antun_miletic.jpg

Позивамо Вас на промоцију књиге: Антун Милетић: УБИЈЕНИ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ 1941-1945.

  БАЊА ЛУКА: Понедjељак, 16. маj 2011. у 19. часова, БАНСКИ ДВОР – КУЛТУРНИ ЦЕНТАР, ВИЈЕЋНИЦА  УЧЕСТВУЈУ: – ЈАНКО ВЕЛИМИРОВИЋ – ЖЕЉКО ВУЈАДИНОВИЋ – ЗОРАН ПЕЈАШИНОВИЋ – САЛОМОН ЈАЗБЕЦ – БОРИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ и – АУТОР   ПРИЈЕДОР: Уторак, 17. маj 2011. у 19. часова, МУЗЕЈ КОЗАРЕ УЧЕСТВУЈУ: – ЈАНКО ВЕЛИМИРОВИЋ – ЖЕЉКО ВУЈАДИНОВИЋ – ЗОРАН ПЕЈАШИНОВИЋ – ЗОРАН БАРОШ – БОРИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ и – АУТОР   КОЗАРСКА ДУБИЦА:  Сриjеда, 18. маj 2011. у 19. часова, МАЛА САЛА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ УЧЕСТВУЈУ: – ЈАНКО ВЕЛИМИРОВИЋ – ЗОРАН ПЕЈАШИНОВИЋ – ЗОРАН БАРОШ – БОРИСЛАВ РАДОСАВЉЕВИЋ и – АУТОР  

Glinska-crkva-5.jpg

Страдање 400 најугледнијих Срба Глине

Под високим покровитељством предсједника Републике Хрватске Иве Јосиповића Српско народно вијеће, Документа, Горњокарловачка епархија СПЦ, Вијеће српске националне мањине града Глине и СКД „Просвјета“ 13. маја 2011. године обиљежавају 70 година велике трагедије, када су усташе окрутно умориле више од 400 најугледнијих Срба, грађана Глине Програм обиљежавања: У Храму Рођења Пресвете Богородице у 9.00 Света архијерејска литургија коју предводи Његово високопреосвештенство епископ Горњокарловачке епархије владика Г. Герасим с јерејима Српске православне цркве. У кино Сали Хрватског дома (Спомен дом) у 11.00 Промоција књиге „Глина 1941“ аутора Чедомира Вишњића, Бранка Вујасиновића и Ђуре Роксандића. На глинском Православном гробљу, код Спомен костурнице у 13.00 Парастос и спомен жртвама. Парастос ће водити Његово

Доња Градина

Положени вијенци на гробно поље „Тополе“

ДОЊА ГРАДИНА, 1. МАЈА – Полагањем вијенаца на гробном пољу „Тополе“ у Спомен-подручју Доња Градина данас су бројне домаће и међународне делегације одале почаст невиним жртвама концентрационог логора Јасеновац, у оквиру обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Вијенце су данас положили предсједник и потпредсједник Републике Српске /РС/ Милорад Додик и Емил Влајки, предсједник Народне скупштине Игор Радојичић, предсједник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, делегација Владе РС, коју су чинили предсједник Александар Џомбић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Петар Ђокић, министар просвјете и културе Антон Касиповић, министар саобраћаја и веза Недељко Чубриловић, министар управе и локалне самоуправе Лејла Решић,

predavanje.jpg

Освећено Косово и/или Гора Храма је у нашим рукама

На Светли четвртак, 28. априла, протосинђел Јован Ћулибрк, члан Одбора за Косово и Метохиjу Српске Цркве, одржао jе предавање под насловом Освећено Косово и/или Гора Храма jе у нашим рукама: државност Свете земље према косовском циклусу усмене народне поезиjе на jерусалимском Институту Ратисбон у организациjи Патролошког института ETRFI. Предавање jе говорило о библиjским коренима Косовског завета, његовоj трансформациjи у народно предање путем усмене народне поезиjе, те мање познатим утицаjима коjе jе идеjа освете Косова имала на развоj ситуациjе у Светоj Земљи у ХХ веку. Скуп jе поздравио отправник послова амбасаде Републике Србиjе у Тел Авиву г. Милутин Станоjевић, а предавању су присуствовали наjелитниjи израелски интелектуалци међу коjима су били и Мартин ван Кревелд,

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991. – promocija knjige

Milan Bastašić Prva do sada izdana knjiga o kontinuitetu stradanja srpskog naroda Bilogore i Grubišnog Polja Autentična svjedočanstva o genocidu – Spisak žrtava 26/27. aprila 1941. – Spisak jasenovačkih žrtava 1941-1945. sa šireg područja Grubišnog Polja – Iseljavanje Srba u međuratnom periodu – Razgovor s knjigom „Vila bilogorska’ – Fotodokumentacija DA SE NE ZABORAVI! Gdje možete nabaviti knjigu? Knjiga je dostupna u formatu Acrobat PDF: Milan Bastašić: Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991.Acrobat PDF dokument, 15.516kB Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991. – sadržaj Uvod Istorijski kontekst i njegov uticaj na uže geografsko područje Događanja pred prvi i drugi svjetski rat Pregled događanja na prostoru istočne Bilogore 1941. i 1942. godine Geografski

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Неколико ширих, аутентичних свједочења

Марија Босанац, рођена Маљковић, супруга ухапшеног Милана Босанца, брице из Грубишног Поља Била је субота, 26. априла ’41. У бријачници је било муштерија. Око пет сати тамо се нашао тај крвник Лекчевић, што је дао цијелу улицу похапсит’. Он је био студент, син оне Маришке Бенове. Био је студент са Бранком Кљајићем, а дао је и њега ухапсит’. Стао је пред огледало и каже: „Нитко ме не зна тако лијепо уредити као ви, брицо”. Предвечер сам отишла по млијеко. У бријачници је остао Митар Петровић. У повратку видим Митра гдје жури и трчи. Прође мимо мене. Пред опћином је био Чорак и пуно оних који су дошли из Загреба оним

СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ОД ЗЛОГЛАСНЕ РАЦИЈЕ У ГРУБИШНОМ ПОЉУ

На данашњи дан приjе 70 година, свега двиjе седмице након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/, на подручjу Грубишног Поља у западноj Славониjи ухапшено jе 504 лица српске националности, од коjих се 487 никада ниjе вратило. „Под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремаjу `ђурђевдански устанак`, на инициjативу тамошњег жупника Петра Сивjановића из Загреба jе у Грубишно Поље у предвечерjе 26. априла 1941. године возом стигло око 120 хрватских усташа, на челу са `емигрантима`, шефом загребачке усташке полициjе Ивицом Шарићем и Еугеном Кватерником“, рекао jе Срни предсjедник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ Душан Басташић, чиjих су двоjица дjедова и стриц били међу ухапшенима, коjи се никад нису вратили. У договору са тамошњим повjереником МУП-а НДХ адвокатом Луjом Стахуљаком

Kozarska_Dubica.jpg

ГРАД БИЈЕЛИХ АНЂЕЛА – У СЈЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА

 Академиjом под називом „Град биjелих анђела “ у Козарскоj Дубици синоћ jе обиљежен 22. април – Дан сjећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту Доња Градина. Академиjа jе започела одавањем почасти невиним жртвама усташког злочина, а присутним грађанима, гостима, званичницима и потомцима жртава затим се обратио предсjедник Скупштине општине Козарска Дубица Стоjан Бањац. Он jе подсjетио да jе 22. априла 1945. године, само пет дана приjе коначног особођења, група од посљедњих 1200 преживjелих jасеновачких логораша извршила пробоj из jасеновачких жица, а да jе у очаjничкоj борби за живот на слободу изашло њих мање од 100 и тиме избjегло сигурну ликвидациjу, коjа jе непосредно пред

jasenovac_topola.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 66. ГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЛОГОРАША

У Козарскоj Дубици данас ће полагањем виjенаца у Спомен-подручjу Доња Градина и свечаном академиjом бити обиљежен 22. април – дан пробоjа посљедње преживjеле групе логораша из злогласног усташког логора Јасеновац. Делегациjа општине Козарска Дубица, општинског СУБНОР-а и ученици Мjешовите средње школе „Никола Тесла“ ће у jутарњим часовима положити виjенце на спомен обиљежjе у Доњоj Градини. Поводом обиљежавања 66. годишњице пробоjа jасеновачких логораша у 20.00 часова у Дому културе у Козарскоj Дубици биће уприличена академиjа у помен и сjећање на невино страдале жртве, коjоj ће присуствовати званичници Републике Српске /РС/ и општине Козарска Дубица, представници сусjедних општина и jавних установа. Академиjи ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић. На дан пробоjа 22. априла 1945.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.