arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

„Олуја“ над Ивиним и Јадранкиним Србима

Хрватска и ове године свечано обележава годишњицу „Олује“, злочиначке акције која је иза себе оставила пустош, која се скоро ни две деценије после не може обновити. И док председник Иво Јосиповић кличе да су протеривање 250 000 Срба „дани поноса и славе које више нико не може оспорити нити довести у питање“, из Крајине се данас исељавају чак и досељени босански Хрвати. Тако се само у последња три месеца, из Книна и Грачаца у Канаду иселило чак 48 хрватских породица, па ако је тако Хрватима, можемо претпоставити како је преосталим Србима, који су годинама изложени непрестаном притиску и ускраћивању основних права. Срби у Хрватској су од конститутивног народа сведени на

prebilovci2.jpg

ПРЕБИЛОВЦИ – МЈЕСТО ОПОМЕНЕ, УСПОМЕНЕ И СТРАДАЊА

Светом архиjереjском литургиjом и поменом коjе jе данас код рушевина Спомен храма Пребиловачких мученика у Пребиловцима служио владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе обиљежено jе 70 година од страдања 4.000 недужних Срба са подручjа Стоца и Чапљине, коjе су мучки и на наjсвирепиjи начин побиле усташе из тих краjева. Злочин над Србима у овим краjевима Херцеговине се поновио и у току љета 1992. године, када су воjне снаге Хрватске, ХВО-а и ХОС-а, под командом генерала Јанка Бобетка убиле велики броj цивила, уништиле све српске куће, цркве, манастире, споменике и друге обjекте. „Пребиловци су мjесто опомене, успомене и страдања, гдjе jе на наjбезочниjи и наjстрашниjи начин извршен покољ над недужним мjештанима овога

Гаравице, 12.000 покланих Срба

На спомен-обиљежjу Гаравице код Бихаћа у суботу 6. августа, одржан jе помен и комеморациjа у знак сjећања на више од 12.000 невино убиjених Срба са бихаћког подручjа коjе су 1941. године убиле усташе. СРНА: Комеморациjу поводом 70 година од свирепог убиства и страдања невиног становништва организовало jе Завичаjно удружење „Уна”, а парастос jе служио владика бихаћко-петровачки Хризостом, након чега jе одржан историjски час, те положено цвиjеће и запаљене свиjеће. – Прође 70 година од страшног и стравичног злочина, кога нико од невиних и честитих људи тадашње Краљевине Југославиjе ниjе очекивао, а jош мање заслужио. Ми данас, захваљуjући групи ентузиjаста у удружењу „Уна”, из мртвих и заборављених васкрсавамо наше страдале претке. Морамо опраштати,

Милорад Додик

УПРКОС ЗАХТЈЕВИМА ЕВРОПЕ, ХРВАТСКА НИЈЕ ОСЈЕТИЛА ТЕРЕТ ПОВРАТКА СРБА

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА (СРНА) – Хрватска чак ни у процесу придруживања ЕУ ниjе осjетила терет захтjева Европе за рjешавање повратка Срба и њихове имовине, иако jе простор некадашње РС Краjине у акциjи „Олуjа“ етнички очишћен од Срба, упозорио jе данас предсjедник Републике Српске Милорад Додик. Предсjедник Додик jе истакао да Хрватска и данас снажно опструише повратак, а задржане су и многе индивидуално подигнуте оптужнице против Срба. „Хрватска акциjу `Олуjа` слави као велику побjеду, а Срби као велики дан страдања, и године послиjе рата нису доприниjеле да се дође до jединствене оцjене ове акциjе“, рекао jе Додик након полагања виjенаца на гробљу Свети Пантелиjа поводом 16. годишњице од од прогона око

Споменик у Гаравицама

У суботу, 6. агвуста 2011. године парастос и комеморација на Гаравицама код Бихаћа

Његово Преосвештенство г. Хризостом, Епископ бихаћко-петровачки са свештенством,  у суботу, 6. агвуста 2011. године, са почетком у 11,оо часова, на ГАРАВИЦАМА код Бихаћа служиће општи ПАРАСТОС за више од 12000 хиљада жртава усташког злочина геноцида почињеног над невиним Српским народом Општина Бихаћ, Бос. Крупа, Цазин, Велика Кладуша, Бос.Петровац и околних мjеста Лике и Кордуна. Након општег ПАРАСТОСА,  а у склопу програма Комеморациjе коjе организуjу потомци жртава и Завичаjно Удружење “УНА“ Преосвећени Владика  г. Хризостом одржаће пригодну бесjеду. Овим путем позивамо све на општи ПАРАСТОС  и на Комеморациjу на Гаравицама код Бихаћа гдjе лежи више од 12000 невино побиjених жртава усташког злочина геноцида.

Izbjeglicka_kolona_001.jpg

НАЈВЕЋЕ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ У ЕВРОПИ НАКОН ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА (СРНА) – Паљењем свиjећа у храму Христа Спаситеља у Бањалуци почело jе обиљежавање 16 година од прогона око 220 000 Срба из Републике Српске Краjине у хрватскоj воjно-полициjскоj акциjи „Олуjа“. У агресиjи Хрватске воjске на РСК почињено jе наjвеће етничко чишћење у Европи након Другог свjетског рата у периоду од 4. до 7. августа 1995. године, рекао jе синоћ, обраћаjући се окупљенима, помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту РС Душко Милуновић. „Оно што нису извршили Павелићеви злочинци у времену фашизма довршили су њихови сљедбеници потомци под вођством Туђмана у центру Европе и до краjа провели политику из времена НДХ коjом jе планирано да се трећина Срба убиjе, трећина

Срђан Срећковић

ДАН ВЕЛИКЕ ТУГЕ, ИСТОРИЈСКОГ СЈЕЋАЊА И ОПОМЕНЕ

БЕОГРАД, 4. АВГУСТА /СРНА/ – Српски министар за диjаспору Срђан Срећковић рекао jе, поводом 16 година од хрватске акциjе „Олуjа“, да jе ово дан велике туге и историjског сjећања сваког припадника српског народа, jер jе тог дана убиjено неколико хиљада, а 200 000 Срба бруталном силом протjерано са простора на коjима су живели виjековима. „Оваj дан jе и дан велике опомене за све народе на просторима западног Балкана. Ми таj злочин никада нећемо и не смемо заборавити, да се злочин не би поновио, али jесмо спремни за сарадњу, помирење и обjективно сагледавање прошлости“, навео jе Срећковић. Он jе у писаноj изjави оциjенио да jе „зато од непроцењиве важности што се

oluja-izbjeglice-3.jpg

ШЕСНАЕСТ ГОДИНА ОД ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ

  Четвртог августа навршиће се шеснаест година од када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, у садеjству са снагама Хрватског виjећа одбране /ХВО/ и Армиjе БиХ, извршиле агресиjу на Републику Српску Краjину /РСК/. Агресиjа jе извршена упркос чињеницама да jе РСК била под заштитом УН и да су њене делегациjе само дан раниjе у Женеви, на састанку са хрватском делегациjом, пред представницима УН и у Београду пред представником САД као водећом чланицом НАТО-а, прихватиле приjедлог међународне заjеднице да се преговори у вези са завршним политичким споразумом о питању статуса Краjине воде на бази Плана Зе 4, а с циљем заустављања воjних акциjа и заузврат добиле чврсте гаранциjе

Споменик у Србу

Ратовање на правој страни, с изразитим антифашистичким карактером

За човјека који жели знати истину ништа око 27. српња 1941. није спорно. Све је темељито истражено и сваком је истинољубивом човјеку истина доступна. Устанак у Србу нису организирали нити водили четници, иако су неки њихови присташе у њему маргинално судјеловали Држим да и овом приликом вриједи подсјетити на познату Гоеббелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаје истином. То се управо дешава у дијелу хрватске јавности, која прихваћа обезвређивање хрватског антифашизма, умјесто да њиме буде поносна као својим вриједним доприносом темељима данашње цивилизиране Еуропе. Најновија фаза те харанге започела је писмом које је 4. студенога 2009. с потписом „Жељко Томашевић, дипл. иур.“ било упућено Влади Републике Хрватске, а 8.

banski_grabovac.jpg

Гаћешино име стидљиво споменуто

Прохладног 23. jула, под кишобранима, обиљежена jе у Банском Грабовцу 70. годишњица првог устанка народа Хрватске коjи су извели српски устанци на Баниjи. Одржани су и парастос и комеморациjа за 1.285 српских жртава усташког терора, коjи jе услиjедио као одмазда за напад на усташку станицу у ноћи 23/24. jула 1941. Саборски заступник и предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац истакао jе да jе то мjесто преjако и као опомена и као искуство Овогодишња jе комеморациjа, у организациjи Савеза бораца и антифашиста РХ и Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Града Петриње, а у сурадњи са Српским народним виjећем и уз покровитељство Сисачко-мославачке жупаниjе и Града Петриње, протекла прихватљивиjе од претходних, када су се са говорнице више могле

divoselo.jpg

Фонд: Гојко Матић – Дивосело, Читлук и Орнице

Архив Срба у Хрватскоj Архив Срба у РХ своjим радом, а кроз архивско градиво као извор повиjести, жели приказати положаjа Срба на овим просторима, како би то остало на увид и будућим генерациjама. Захваљуjући  доброти поjединаца Архив посjедуjе лиjепе збирке градива коjе се стално попуњаваjу. Гоjко Матић упутио нам jе jедан апел и уступио jе Архиву све своjе записе и мемоарско градиво о селима Дивоселу, Читлуку и Орницама. Добивено градиво ниjе само локална повиjест, већ из њега добивамо приказ српског постоjања и трагедиjе на овим просторима. Жељели бисмо му захвалити, поновивши његов апел. Приjе II свjетског рата, Дивосело, Читлук и Орнице била су села у коjима су Срби на овим

gudovac-2.jpg

НА ПОПРИШТУ ПРВОГ МАСОВНОГ ЗЛОЧИНА

Код оштећеног спомен – обиљежjа, на обљетницу покоља невиних људи – 28. травња, уприличен комеморативни скуп и одана почаст страдалницима На мjесту првог масовног погубљења Срба у НДХ, у селу Гудовцу jе 1955. године подигнута (1969. дограђена) спомен-костурница за 195 жртава српске националности, коjе су усташе стриjељале 28. травња 1941. године. Споменик »Жртва« jе дjело Воjина Бакића. Тиjеком посљедњег рата споменик jе сравњен са земљом, костурница минирана, плоче разбиjене. На том мjесту, баш на дан покоља невиних људи, 28. травња (спомен обиљежjе jе »санирано« – околиш уређен) уприличен jе комеморативни скуп и одана почаст страдалницима те су положени виjенци и цвиjеће. Броjним поклоницима антифашизма и припадницима удруга антифашистичких бораца и антифашиста

Обраћање Милана Басташића, предсједника завичајног удружења „Билогора“ на годишњој скупштини одржаној 16.07. 2011. у Борковцу код Руме

Драги гости, приjатељи, драги рођени Билогорци и потомци коjи сте у посљедњих двадесет година рођени ван родне груде своjих предака и сви нама драги коjи данас нисте овдjе. Данас одржавамо Друго зборовање Билогораца у организациjи нашег „Завичаjног удружења Билогора“. Удружење смо основали приjе двиjе године и оно до сада има евидентне скромне, али вриjедне резултате. Један од тих резултата jе и ово данашње саборно окупљање. Ово jе година, годишњица, двадесета годишњица посљедњег страдања српског народа Билогоре у XX виjеку. Тада 27. априла 1991. године били смо у грубишнопољском парку. Размишљао сам тада како jе то наjвећи скуп Срба у том парку, послиjе оног првих дана октобра 1942, када су усташе ту сатjерале преко 3000 душа

ДРУГИ САБОР БИЛОГОРАЦА: Завичај чине људи

У суботу 16. jула у Руми jе одржан други по реду Сабор Билогораца, на коjем се у организациjи Завичаjног удружења „Билогора“ окупило нешто више од сто учесника. Већ при иницирању и оснивању овог удружења током 2008. и почетком 2009. године, Сабор Билогораца замишљен jе као средишње мjесто на коjем ће се сабрати сви бивши житељи источне Билогоре чиjа jе главнина данас у Републици Србиjи, дио у Републици Српскоj и државама насталим од бивше Југославиjе, а броjне породице расиjане по свим континентима изузев Анктартика. Дио учесника Сабора на заjедничкоj фотографиjи Сабор ниjе само мjесто цjелодневног дружења и конвенционалног излета и забаве у шта приjете да се изроде скоро сва слична окупљања

Ратко Дмитровић

„Хрватски дом“ на месту злочина

Двоје храбрих људи из Загреба, подржани од стране Славка Голдштајна, покренуло је иницијативу да се са места једног од најстрашнијих злочина у историји човечанства, покоља у Глинској цркви, скине печат хрватског цинизма Постоје у новинарству и публицистици текстови који су написани „из стомака“, као одраз унутрашњег крика, очајања, спас и олакшање, растерећење, нешто што је по сваку цену морало да изађе на светло дана. Али, има и текстова који се пишу опет из стомака, али невољно, због муке у стомаку. Ово је један од таквих текстова. Радо би прескочио тему која следи, али то, једноставно, не сме да се прескочи. Реч је о покољу у Глинској цркви. Ових дана, на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.