Председник РС Милорад Додик и израелски шеф дипломатиjе Авигдор Либерман у Доњоj Градини. Наjављена изградња мемориjалног центра у помен жртвама фашистичког терора ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик и министар иностраних послова Израела Авигдор Либерман посетили су Спомен-подручjе Доња Градина код Козарске Дубице, наjвеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац, где су положили венце и одали почаст за 700.000 страдалих Срба, Јевреjа и Рома у Другом светском рату. Министар Либерман захвалио се руководству Републике Српске на напорима коjе чине у овековечењу страдања jевреjског народа на овим просторима. – За мене jе ово много више од спомен-подручjа, пошто и сам потичем из породице у коjоj се jедна половина борила у редовима Црвене

Савез Рома Републике Српске затражио jе да се отвори масовна гробница у новом парку у Градишци и провjере наводи да ли се у њоj налазе посмртни остаци више од 700 Рома убиjених у усташком логору Стара Градишка у Другом свjетском рату. Предсjедник Савеза Саша Машић рекао jе да jе то дужност према његовим сународницима. „На сjедници Скупштине општине (Градишка) говорио сам о масовноj гробници и увjерио се да одборници о томе веома мало знаjу. Дужни смо да одамо почаст ромским жртвама – дjеци, женама, старцима. Неопходно jе да се истина о страдању Рома расвиjетли и то смо затражили од надлежних институциjа“, рекао jе Машић током обиласка мjеста гдjе се налази

КРАГУЈЕВАЦ – Да ли ће захтjев да се 21. октобар, датум када су 1941. у Крагуjевцу Ниjемци стрељали више хиљада ђака, установи као државни празник у Србиjи и прогласи даном сjећања на све српске жртве Другог свjетског рата, постати jабука раздора међу Србима са лиjеве и десне обале Дрине? Ово питање намеће се након бурних реакциjа представника српских мемориjалних организациjа и удружења коjи сматраjу да се тим потезом засjењуjе сjећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославиjе, као и да се обезвређуjе 22. април, установљен као национални Дан сjећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јевреjима. С друге стране, инициjатори акциjе тврде да

Његова светост патриjарх српски Иринеj поручио jе да су мjеста страдања српског народа посебно поштована и да су умногоме одредила српски идентитет, што се односи и на Крагуjевац, гдjе се десио ужасан злочин њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште. „За наш народ места страдања су места од посебног поштовања, свештена места коjа су умногоме одредила српски идентитет, од Косова преко Врачара до албанске голготе и Плаве гробнице“, саопштено jе данас Срни из Кабинета патриjарха српског Иринеjа. Патриjарх Иринеj наглашава да се то односи и на Крагуjевац, мjесто ужасног злочина њемачке воjске, а jош више на Јасеновац, мjесто jедног од наjстравичниjих злочина уопште. „Јасеновац

У периоду од 26. септембра до 2. октобра у Охриду jе одржан међународни семинар о проучавању холокауста под насловом Разноврсне стратегиjе преживљавања jевреjске и ромске заjеднице у Македониjи: од отпора до мемориjализациjе на коме су учествовали координатор Одбора за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Епископ Липљански Јован Ћулибрк и сарадник Одбора монах мр Павле Кондић. Организатор семинара jе био Институт за друштвене и хуманистичке науке Евро-Балкан из Скопља у сарадњи са Међународном радном групом за истраживање холокауста (ITF) и програмом Охридски летњи универзитет. У раду семинара учествовало jе шеснаест научника из разних земаља Европе. Уводна предавања држали су др Кринка Видаковић Петров из Београда, др Софиjа Грандаковска из Скопља и проф.