Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Parastos kod Šaranove jame: U Krajini pravoslavne sveće niko nikad ugasiti neće

Datum objave: utorak, 3 jula, 2018
Objavljeno u Kompleks Jadovno
Veličina slova: A- A+

I ove godine, udruženje „Jadovno 1941“ sabralo je sve one koji su želeli da odaju počast pobijenim Srbima u kompleksu logora Gospić – Jadovno – Pag u NDH u Drugom svetskom ratu. Tačnije, molitve su upućene za više od 38.000 duša.

Stiglo je u Jadovno u jutarnjim satima 30. juna 2018. godine pet duplih autobusa – iz Novog Sada(zahvaljujući Udruženju ratnih dobrovoljaca 1912 -1918, njihovih potomaka i poštovalaca – „Obilić 1912 – 1918“), BeogradaBanja Luke i Gradiške. Srbi iz Republike Srpske su kasnili dva sata, jer su doživeli neprijatnu kontrolu na granici, a izveden je iz autobusa i uhapšen i penzionisani pukovnik Vojske Republike Srpske Dane Lukajić u Ličkom Petrovom Selu. On je godinama dolazio na Jadovno, kao i u druge delove Hrvatske bez ikakvih problema. Ovaj put je lišen slobode zbog sumnje da je počinio ratni zločin u logoru Manjača 1992. godine.

Predsednik udruženja „Jadovno 1941“ Dušan Bastašić rekao je da policija u protekle četiri godine nikada nije zaustavljala hodočasnike, kao i da duboko veruje u Lukajićevu nevinost.

„Ove godine je bilo sasvim drugačije, jer je od svih hodočasnika zahtevano da izađu iz autobusa sa svojim ličnim stvarima i detaljano su pregledane torbe koje su imali sa sobom. Zbog svga toga, dva sata je kasnio i sam čin komemoracije na Jadovnom. Lukajića nije uhapsila policija Ličko-sinjske županije, nego je došlo pet policajaca iz Zagreba koji su ga odveli. To je častan, pošten i izuzetno pristojan čovek i veoma smo iznenađeni njegovim hapšenjem“.

Pre odlaska na Šaranovu jamu, gde je održan parastos, odata je počast žrtvama pred spomenikom, koji je rad vajara Ratka Petrića iz 1988. godine. Srušen je 1991. godine, a obnovljen 2011. godine.

Dok smo čekali braću i sestre iz Republike Srpske, povele su se prigodne pesme, crkvene, pravoslavne, kosovske, koje su privukle pažnju hrvatskih policajaca, koji su  bili raspoređeni oko Šaranove jame u nekoliko grupa. Pojedini su imali kamere, kojima su na trenutke snimali skup.

Pre odlaska na Šaranovu jamu, gde je održan parastos, odata je počast žrtvama pred spomenikom, koji je rad vajara Ratka Petrića iz 1988. godine. Srušen je 1991. godine, a obnovljen 2011. godine.

Dok smo čekali braću i sestre iz Republike Srpske, povele su se prigodne pesme, crkvene, pravoslavne, kosovske, koje su privukle pažnju hrvatskih policajaca, koji su  bili raspoređeni oko Šaranove jame u nekoliko grupa. Pojedini su imali kamere, kojima su na trenutke snimali skup.

Časni krst je postavljen nad jamom, koja je šezdesetih godina dobila svoj spomenik, ali je on u proteklom ratu miniran. Na ovaj način su svi nevino stradali ponovo dobili obeležje nad svojim grobom.

Obišli smo i nekadašnji sabirni logor Jadovno, u Čačića dolcu, gde se takođe nalazi Časni krst, koji je ranije postavljen. Vratili smo se peške isitm putem i krenuli ka Smiljanu, rodnom mestu Nikole Tesle.

Ovog sela gotovo da i nema. Ono je od 1941. do 1945. godine potpuno uništeno, a ubijeno je preko 500 meštana. Nad njihovom grobnicom takođe je podignut Časni krst, koji je osveštan u obnovljenoj crkvi Svetih Petra i Pavla, gde je služio Teslin otac, Milutin. Domaćini kompleksa nisu bili ljubazni (čak su bili i neprijatni) da nam pokažu šta još može da se vidi na ovom mestu, ali naš cilj je svakako bio sasvim drugačiji – da podsetimo na zločin, koji ne sme biti zaboravljen!

Uputili smo se ka selu Medak, gde smo posetili manastir eparhije Gornjokarlovačke posvećen Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja, koji datira iz 1688. godine. U njemu nema struje, pa su zapaljene sveće podsetile na to da Srba ovde više nema, ali da to ne znači da se ipak neće vraćati kada god mogu. Stoga je i prigodan stih…

„U Krajini pravoslavne sveće, niko nikad ugasiti neće“.

Krenuli smo put kuća oko 21:30, da bismo u jutarnjim satima stigli. Tužni, zbog sudbine našeg nevino postradalog naroda, ali srećni što smo ih obišli i poručili im da ih nikada nećemo zaboraviti. Jer, nije smrt umiranje – smrt je zaborav.

Za portal zlocininadsrbima.com

Aleksandra Kekić
01.07.2018.

Izvor: Zločin nad Srbima

Vezane vijesti:

Jadovno

Dan kada se Velebit tresao po drugi put

Jadovno i danas stvara mučenike: Srbi, partizani, antifašisti

Služen parastos kod Šaranove jame

Danetu Lukajiću određen jednomesečni pritvor

Bastašić: Lukajić danas pred tužiocem

Poziv članovima komisije da ne prelaze hrvatsku granicu

Ivanić: Pokrenute aktivnosti povodom hapšenja Lukajića

Pomen jadovničkim žrtvama; Hrvatska policija uhapsila Danu Lukajića

Hrvatska policija uhapsila Danu Lukajića, člana Udruženja „Jadovno 1941“

 

 

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top