У 107. години живота, Љубица Лончар сигурно jе наjстариjа становница Хрватске. Дубоку старост проводи у шибенскоj улици Пут гимназиjе, гдjе о њоj брине шездесетогодишњи унук Милорад Лончар Мића, коjи радо истиче да jе он „jедини дjед коjи има живу баку“. Поред Миће, збраjа бака Љубица своjе потомство као животно благо: jош шестеро унучади, десетеро праунчади и jедна чукунунучица. Преживjела jе бака Љубица Лончар у свом виjеку и оно што jе наjтеже свакоj маjци, смрт двиjе кћери и jедног сина, а jедна кћи jош jоj jе жива. Броjна породица, кроз минуло стољеће и бурне догађаjе, расула се свуда по свиjету. У контакту jе jедино са девет година млађом сестром Миленом коjа

Након хапшења Јосипа Бољковца због наводног ратног злочина, у сличном се контексту спомиње и име народног хероjа, 92-годишњег Раде Булата. Поразговарали смо на те теме у генераловом стану дан након што се вратио с прослава на Жумберку, гдjе jе битке била његова XIII пролетерска и из кордунског Сjеничака, гдjе jе славна бригада основана. Иначе, Булат jе предратни комунист, командант неких од наjзначаjниjих jединица Народноослободилачке воjске у Хрватскоj (XIII пролетерске бригаде, 32. дивизиjе те начелник Главног штаба X корпуса) и касниjи истакнути jавни радник. Дакле, кажите нам нешто о тоj борби за Крашић, за коjу се у jавности и међу онима коjи симпатизираjу поражену страну говори да jе спорна? – Било

Директор Маргеловог института из Загреба Ален Будаj упозорио jе да у Хрватскоj постоjи jака тенденциjа да се усташки злочини релативизуjу и умањуjу тако што се кривица баца на Ниjемце и Италиjане, иако jе свирепост усташа далеко надмашила њемачке и италиjанске окупаторске снаге. „Непрестано се у штампаним медиjима говори о страховитим злочинима хрватских антифашиста и партизана, а касниjе поратног Титовог jугословенског режима против Хрвата, што jе довело до тога да jе у Хрватскоj осмишљена краjње лоша и штетна музеjска поставка у Јасеновцу, а на сцени jе и прогон партизанских бораца од хрватског правосуђа `посттуђмановог` ХДЗ-а“, рекао jе Будаj за Срну. Коментаришући инициjативу, покренуту у Хрватскоj, да некадашњи италиjански радни логор Кампор

– Одлука да некадашњи италиjански радни логор Кампор на острву Рабу буде мjесто за градњу главног хрватског центра за очување сjећања на жртве у коjем ће се чувати документациjа о концентрационим логорима на подручjу Јадрана граничи са елементарном пристоjношћу – као да усташки логори не постоjе, изjавио jе предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. „Неспорна jе потреба да се обиљежи мjесто некадашњег италиjанског радног логора Кампор на острву Рабу, мада jе тамошње спомен-гробље уређено jош 1953. године. Међутим, близу Кампора, али далеко од очиjу jавности и предалеко од хрватске савjести, налази се мjесто усташког логора Слана на острву Пагу“, рекао jе Басташић за Срну. Ексхумирани лешеви у логору Слана на

Страдање Срба и Јевреjа кроз историjу судбински повезуjе ова два народа, изjавио jе Срни директор Градске управе Модина Јорам Хармон. „За мене jе наjупечатљивиjи доjам током посjете Бањалуци било учешће на годишњем помену уСпомен-подручjу Доња Градина, коjи судбински повезуjе Јевреjе и Србе у њиховом страдању кроз историjу“, рекао jе Хармон током посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске граду Модину. Он jе навео да jе приликом боравка у Бањалуци имао прилику да се сретне са тада премиjером, а сада предсjедником Републике Српске Милорадом Додиком, тадашњим предсjедником РС Раjком Кузмановићем и градоначелником Бањалуке Драгољубом Давидовићем и стекне, како jе рекао, jак доjам о руководству Републике и града. Захваливши се на приjему у