Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Хризостом апеловао jе на све ливањске Србе, ма гдjе били, да помогну завршетак изградње Спомен-капеле у Ливну у коjоj су почивале мошти мученика коjе су побиле усташе. „Треба да завршимо Спомен капелу како то и доликуjе онима коjима сте jе подигли, да оштећења у костурници санирамо, да узнемирене и оскрнављене мошти мученика поново положимо у Спомен-капелу и да jе освештамо“, поручио jе владика Хризостом. Он истиче да се радови на Спомен-капели и реконструкциjи костурнице мораjу довршити до Огњене Мариjе идуће године, односно до 11. августа, када ћемо посебно на литургиjски начин обиљежити 20-годишњицу страдања – погрома над Србима Ливна 1992.године, саопштено jе Срни из Епархиjе бихаћко-петровачке.

Одлазећи из Ливна 12. августа 1991. године, дан послиjе сахране посмртних остатака око 1.600 Срба страдалих у овом краjу у усташким покољима 1941. године и промоциjе моjе књиге „Огњена Мариjа ливањска“, посвећене тим злочинима, ниjесам ни слутио да ће проћи више од шеснаест година док се поново вратим у оваj проклети, окрвављени, опjевани и оплакани град. Иако су ноћ уочи сахране, у Ливну сиjевнули ножеви усташке мржње ( на паркингу испред хотела „Динара“ су, додуше, исjечене само гуме на петоро-шесторо возила београдске и новосадске регистрациjе), и даље сам наивно вjеровао да се зло не може поновити, да jе то само поjединачни ексцес, а не  знак васкрслог, повампиреног усташког  лудила и

Драги Лиjевљани, ма где били у добру били  и нека вас благослов Божиjи свуда прати Приjе 20 година (1991.) покренули сте велики и историjски проjекат – ексхумациjу жртава усташког геноцида 1941.године, коjи jе обухватао вађење посмртних остатака мученички пострадалих Срба града Лиjевна и Општине Лиjевна из jама, бездана и масовних гробница у коjе су их након стравичног мучења хрватско-муслиманске усташе бациле, односно закопале. У склопу тог  проjекта подигнута jе, али не и довршена, спомен капела невинопострадалим жртвама са костурницом. 11. августа 1991. године блажене успомене Патриjарх српски Павле са многоброjним владикама, свештеницима и ђаконима након свете литургиjе извршио jе опjело над моштима наших мученика и они бише сахрањени у костурницу. Био jе то прворазредни историjски

Епископ охридски Николаj у свом „Охридском прологу“ о светоj мученици Марини (у народу познатиjа као Огњена Мариjа) записао jе 1928. године поред осталог и ово: „Намесник царски, Олимвриjе, сазнавши од Марине да jе она хришћанка, пожели од ње наjпре да му буде жена. А када Марина то одби, он jоj нареди да се поклони идолима, нашто св. Марина одговори: ‘Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, коjи нити сами себе познаjу, нити пак знаjу, да ли их ми чествуjемо или бешчествуjемо; не дам њима оне части коjа припада само Творцу моjему.’ Тада jе Олимвриjе стави на љуте муке па jе сву рањену и крваву баци у тамницу.