Епархиjа бачка одбацила jе данас, као лицемjерне, оптужбе предсjедника Скупштине Новог Сада Александра Јовановића да jе Српска православна црква сприjечили амбасадора Израелa Јозефа Левиjа и амбасадора Мађарске Оскара Никовица да учествуjу у помену жртвама Новосадске рациjе. У саопштењу Епархиjе бачке истиче се да су Јовановић и градоначелник Новог Сада са своjом пратњом „покушали да, мимо протокола и без позива организатора, узму учешће у званичном програму“. Градски челници наjприjе су покушали да онемогуће да директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима Ефраим Зуроф прође до свог мjеста и обрати се окупљенима, а када им то ниjе пошло за руком „покушали су да искористе Зурофово присуство да би се пробили до споменика „Породица“ и тиме прекинули

Његова светост патриjарх српски Иринеj служиће помен невино страдалим жртвама злогласне „новосадске рациjе“, а пригодан говор поводом стравичног злочина из jануара 1942. године одржаће Ефраим Зуроф, директор Јерусалимског центра „Симон Визентал“, потврдио jе данас епископ бачки Иринеj. Он jе на конференциjи за новинаре у Новом Саду потврдио да ће патриjарх служити помен недужним жртвама стравичног злочина да би jош више истакао велики пиjетет коjи Српска православна црква гаjи према њима. Његово преосвештенство Иринеj подсjетио jе да jе Зуроф почасни грађанин Новог Сада и име коjе jе свуда у свиjету и Европи поштовано због упорног рада на откривању злочинаца одговорних за злодjела као што jе оно учињено према грађанима Новог Сада, jануара 1942. године. Помен недужним жртвама

У Будимпешти jе откривена спомен-плоча жртвама злогласне „новосадске рациjе“, на коjоj пише да jе у нечувеном погрому jануара 1942. године у Новом Саду страдало више од 3 400 недужних људи, међу коjима наjвише Срба. „На спомен-плочи записано jе да jе у погрому цивилног становништва у Новом Саду од 20. до 23. jануара 1942. године, коjе су извршиле мађарске снаге, страдало више од 3.400 невиних људи, од чега наjвише Срба. На плочи jе такође исписано да су вечно угашени животи и више од 700 Јевреjа“, рекао jе Срни предсjедник Друштва за сjећање на холокауст Александар Вељић, коjи jе присуствовао откривању спомен-плоче у Будимпешти. Он jе искористио прилику и у Будимпешти одао пошту Ендре Баjчи

Нови Сад – Директор Центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму Ефраим Зуроф заjедно ће с патриjархом Иринеjем говорити на обележавању годишњице Новосадске рациjе. На помен жртвама Новосадске рациjе, коjи ће бити одржан 23. jануара на Кеjу жртава рациjе краj споменика „Породица“, Зуроф долази „с позивом рабина и моjим и учествоваће у програму“, рекао jе владика Иринеj на конференциjи за новинаре. То што ће тих дана Зуроф бити гост градоначелника Игора Павличића и што jе у добрим и приjатељским односима са градоначелником „никоме не може да смета и нема никакве везе са нашим овдашњим неспоразумима, коjих боље и да ниjе било“, истакао jе епископ Иринеj. Поводомсаопшт ења, коjе jе поjединим медиjима претходног дана прослеђено у име Јевреjске општине с

Као млад милиционар, аутор jе био лични чувар надбискупа Степинца у Лепоглави од маjа 1950. до децембра 1951., када jе Степинац изашао из затвора. Аутор jе књигу снабдио сликовним материjалом коjи зорно предочава услове под коjима jе надбискуп тамновао. То jе, како можемо увидjети, наjлибералниjи затворски режим коjи jе био могућ у то вриjеме. Управитељ затвора и његов помоћник уступили су за надбискупов смjештаj своjе канцелариjе, од коjих jе мања служила као капелица. Храна му jе посебно спремана у мjесту и доношена топла. Ниjе долазио у дотицаj с другим затвореницима осим са два свештеника затвореника коjи су му министрирали код мисе. Велику пажњу аутор посвећуjе свему што jе писано и

Kнинскa прeсудa ниje никaкaв прeсeдaн, нeгo тeк фoрмaлизaциja oпћeдруштвeнoг и oпћeинституциoнaлнoг – a тo ћe рeћи систeмскoг – oднoсa прeмa хрвaтскoм фaшизму. Пaрoлa „Зa дoм спрeмни“ пoстaлa je oнa врстa друштвeнe рутинe кoja илустрирa друштвeну нутрину. Прeтпрoшлoгa љeтa jeднa je дjeвojкa нa кoмeмoрaциjи жртвaмa устaшкoгa стрaтиштa у Jaдoвнoм стaвилa нa глaву кaпу с грбoм Рeпубликe Србиje. Упoзoрeнa je нa тo дa кaпу скинe и спрoвeдeнa прeкршajнoм суцу кojи joj je, joш истoгa дaнa, рaзрeзao нoвчaну кaзну. Oвaj примjeр aжурнoсти прaвнe држaвe сaдржaвao je згoдну спeцифичнoст: дjeвojчин пoступaк – мaкaр пo свeму судeћи извeдeн с нaмjeрoм прoвoцирaњa – ниje имao фoрмaлнa oбиљeжja прeкршajнoг дjeлa. Прeсудaн je биo судaчки дojaм: привaтнo истицaњe

Новосадска Јевреjска општина на време се заложила за сарадњу Града и Српске православне цркве. Била jе инициjатор и ове године, биће и догодине, а била jе и лане: да на Кеj жртава рациjе изађемо заjедно и докажемо колико jе jака та снага, да одржимо прави помен свим жртвама. Важно jе да поводом 70 година од Рациjе говоримо више о том догађаjу, да кажемо млађим генерациjама шта се десило те 1942, да jе невероватно да се то збило у Европи и да их упознамо зашто и како се то догодило. Само када знамо историjу нећемо jе понављати…. Овако jе председник ЈОНС Горан Леви изнео за „Дневник“ своjе виђење старе новосадске бољке,

Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић изjавио jе данас да се у сусрет 70. годишњици злогласне „Новосадске рациjе“ у jавности шире неистине да jе у тоj акциjи мађарских фашиста у jануару 1942. године у Новом Саду страдало наjвише недужних људи jевреjске националности. „Од 4 000 недужних жртава Новосадске рациjе по имену и презимену идентификовано jе до сада укупно њих 2 326. Међу њима jе 1 340 Јевреjа. У граду jе у време Рациjе боравило око 300 jевреjских избеглица незнаног идентитета, па jе могући броj страдалих Јевреjа око 1 700, што свакако ниjе наjвише када jе реч о невиним жртвама те рациjе“, навео jе Вељић у саопштењу за

Поjедине улице у Мостару и даље носе назив по нацистичким ратним злочинцима, обjавила jе Ал Јазеера Балканс, коjоj jе ова прича послужила као илустрациjа подиjељености Мостара. Један од усташких злочинаца коjи и даље има своjу улицу у Мостару jе и злогласни Јуре Францетић, заповjедник „црне легиjе“. Но, такви се називи не могу наћи у „оба“ Мостара. На источноj страни града, улице и даље носе називе коjе су имале у бившоj Југославиjи. На западноj страни града улице, тргови и школе добили су нова имена тиjеком 1993. и 1994. године. Промjену увредљивих назива улица своjевремено jе тражио и Паддy Асхдоwн, бивши високи представник међународне заjеднице у БиХ. Од стране Градског виjећа Мостара

Kрaj дeцeмбрa у двa нajвeћa хрвaтскa грaдa прoшao je у знaку мисa зaдушницa зa устaшкoг пoглaвникa Aнту Пaвeлићa, уз пoтпунo oдсуствo рeaкциja пoлитичких фaктoрa. Ниje нa oдмeт рeћи дa свeћeникe кojи брину зa Пaвeлићeву душу тaкoђeр плaћa држaвa, кoja цркви гoдишњe трaнсфeрирa oкo 400 милиjунa кунa. Зaгрeбaчку мису вeћ трaдициoнaлнo oдржaли су jeзуити Вjeкoслaв Лaсић и Стaнислaв Koс, дoк je oну у Сплиту служиo дoн Вjeнцeслaв Kуjунджић, a нa њoj je, прeмa риjeчимa Maркa Скeje, шeфa жупaниjскoг ХЧСП-a, присуствoвaлo oкo 200 људи из њeгoвe дeсничaрскe стрaнкe, aли и других стрaнaкa. Скejo je рeкao дa сe „Пaвeлић бoриo зa Хрвaтску и нeзaвисну држaву и чиниo штo je мoгao у пoвиjeсним oкoлнoстимa“,

Хрватски хелсиншки одбор за људска права /ХХО/ сматра да jе пресуда прекршаjног суда у Книну у случаjу продаjе маjица и сувенира са усташким слоганом „За дом спремни“ jедан од показатеља о стању у хрватском судству, као и друштву у цjелини. „Како jе могуће да било коjи суд у Хрватскоj донесе другачиjу пресуду када циjело друштво, све институциjе власти не само да толеришу масовно скандирања `За дом спремни` на спортским такмичењима него се од њега не настоjе оградити риjечима и дjелом?“, наводи се у саопштењу ХХО. Суд за прекршаjе у Книну одбацио jе као неосновану приjаву полициjе против Јакова Марковића због ношења и продаjе сувенира са натписом „За дом спремни“, коjи

ЧУРУГ – У Чуругу jе jуче одржан парастос поводом 70 година од Рациjе, у коjоj су 1942. године мађарски фашисти убили неколико хиљада Срба, Јевреjа и Рома у 14 воjвођанских села у околини Новог Сада. Парастос жртвама Рациjе служио jе епископ бачки Иринеj, уз саслужење седам епископа СПЦ, а комеморациjи су присуствовали и Оскар Никовиц, амбасадор Мађарске у нашоj земљи, Шандор Егереши, председник покраjинске скупштине, Ана Томанова Маканова, потпредседница Владе Воjводине и готово сви пунолетни мештани Чуруга. После помена, положени су венци у згради Топаловог магацина, будућег Музеjа жртава Рациjе у Чуругу, у коjем jе своjевремено убиjено више од 500 невиних људи свих узраста. Према подацима Мемориjалног друштва „Рациjа 1942.“