Мемориjално друштво „Рациjа 1942“ и Друштво за очување сjећања на холокауст упутили су данас наjоштриjи протест градоначелнику Новог Сада Игору Павличићу, што ни послиjе седам децениjа од „Новосадске рациjе“ град нема спомен-плочу на новосадском купалишту „Штранд“ на Дунаву. Како наводе та друштва, спомен-обиљежjе се морало подићи као знак вjечног сjећања да су на том мjесту мађарски фашисти у jануару 1942. године побили и под лед Дунава бацили више од 4 000 недужних Срба, Јевреjа и Рома. „Врхунска увреда недужних жртава невиђеног фашистичког терора jесте да смо и 23. jануар дочекали без спомен-обележjа. Ви и град нисте показали вољу да се, макар и симболично, одужите жртвама наjвећег злочина у историjи града после седам децениjа скривања, фалсификовања и

Председник Скупштине Новог Сада оптужио обезбеђење СПЦ да су спречили њега, воjвођанске званичнике и амбасадоре да присуствуjу помену жртвама Рациjе. „Младићи у белим мантиjама, њих укупно тридесетак, дословно су нас физички спречили да уђемо у простор иза ограде, предвиђен за званице“, рекао jе Александар Јовановић. Он jе прецизирао да су, поред њега, спречени да у таj простор уђу и градоначелник Игор Павличић, председник Скупштине Воjводине Шандор Егереши, потпредседница покраjинског парламента Маjа Седларевић, као и амбасадор Мађарске Оскар Никовиц и амбасадор Израела Јосеф Леви. Јовановић jе додао да jе након тога из протеста напустио помен и навео да се вратио на Кеj жртава Новосадске рациjе након што jе помен, коjи jе

Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић запрепаштен jе понашањем новосадског градоначелника Игора Павличића и предсjедника Градске скупштине Александра Јовановића на данашњем помену поводом 70 година од злогласне „новосадске рациjе“ у коjоj су мађарски фашисти убили и под лед Дунава бацили више од 4 000 недужних Срба, Јевреjа и Рома. „Напуштати демонстративно православни помен, физички спречавати улазак у простор за званична лица израелском и мађарском амбасадору Јозефу Левиjу и Оскару Никовицу, као и директору Јерусалимског центра `Симон Визентал` Ефраиму Зурофу наjблаже jе речено отужно према невиним жртвама невиђеног злочина, па макар Павличић и Јовановић били ту само као обични грађани“, изjавио jе Вељић новинарима на новосадском купалишту „Штранд“, реагуjући на испаде првих

Епархиjа бачка одбацила jе данас, као лицемjерне, оптужбе предсjедника Скупштине Новог Сада Александра Јовановића да jе Српска православна црква сприjечили амбасадора Израелa Јозефа Левиjа и амбасадора Мађарске Оскара Никовица да учествуjу у помену жртвама Новосадске рациjе. У саопштењу Епархиjе бачке истиче се да су Јовановић и градоначелник Новог Сада са своjом пратњом „покушали да, мимо протокола и без позива организатора, узму учешће у званичном програму“. Градски челници наjприjе су покушали да онемогуће да директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима Ефраим Зуроф прође до свог мjеста и обрати се окупљенима, а када им то ниjе пошло за руком „покушали су да искористе Зурофово присуство да би се пробили до споменика „Породица“ и тиме прекинули

Његова светост патриjарх српски Иринеj служиће помен невино страдалим жртвама злогласне „новосадске рациjе“, а пригодан говор поводом стравичног злочина из jануара 1942. године одржаће Ефраим Зуроф, директор Јерусалимског центра „Симон Визентал“, потврдио jе данас епископ бачки Иринеj. Он jе на конференциjи за новинаре у Новом Саду потврдио да ће патриjарх служити помен недужним жртвама стравичног злочина да би jош више истакао велики пиjетет коjи Српска православна црква гаjи према њима. Његово преосвештенство Иринеj подсjетио jе да jе Зуроф почасни грађанин Новог Сада и име коjе jе свуда у свиjету и Европи поштовано због упорног рада на откривању злочинаца одговорних за злодjела као што jе оно учињено према грађанима Новог Сада, jануара 1942. године. Помен недужним жртвама

У Будимпешти jе откривена спомен-плоча жртвама злогласне „новосадске рациjе“, на коjоj пише да jе у нечувеном погрому jануара 1942. године у Новом Саду страдало више од 3 400 недужних људи, међу коjима наjвише Срба. „На спомен-плочи записано jе да jе у погрому цивилног становништва у Новом Саду од 20. до 23. jануара 1942. године, коjе су извршиле мађарске снаге, страдало више од 3.400 невиних људи, од чега наjвише Срба. На плочи jе такође исписано да су вечно угашени животи и више од 700 Јевреjа“, рекао jе Срни предсjедник Друштва за сjећање на холокауст Александар Вељић, коjи jе присуствовао откривању спомен-плоче у Будимпешти. Он jе искористио прилику и у Будимпешти одао пошту Ендре Баjчи

Нови Сад – Директор Центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму Ефраим Зуроф заjедно ће с патриjархом Иринеjем говорити на обележавању годишњице Новосадске рациjе. На помен жртвама Новосадске рациjе, коjи ће бити одржан 23. jануара на Кеjу жртава рациjе краj споменика „Породица“, Зуроф долази „с позивом рабина и моjим и учествоваће у програму“, рекао jе владика Иринеj на конференциjи за новинаре. То што ће тих дана Зуроф бити гост градоначелника Игора Павличића и што jе у добрим и приjатељским односима са градоначелником „никоме не може да смета и нема никакве везе са нашим овдашњим неспоразумима, коjих боље и да ниjе било“, истакао jе епископ Иринеj. Поводомсаопшт ења, коjе jе поjединим медиjима претходног дана прослеђено у име Јевреjске општине с

Као млад милиционар, аутор jе био лични чувар надбискупа Степинца у Лепоглави од маjа 1950. до децембра 1951., када jе Степинац изашао из затвора. Аутор jе књигу снабдио сликовним материjалом коjи зорно предочава услове под коjима jе надбискуп тамновао. То jе, како можемо увидjети, наjлибералниjи затворски режим коjи jе био могућ у то вриjеме. Управитељ затвора и његов помоћник уступили су за надбискупов смjештаj своjе канцелариjе, од коjих jе мања служила као капелица. Храна му jе посебно спремана у мjесту и доношена топла. Ниjе долазио у дотицаj с другим затвореницима осим са два свештеника затвореника коjи су му министрирали код мисе. Велику пажњу аутор посвећуjе свему што jе писано и

Kнинскa прeсудa ниje никaкaв прeсeдaн, нeгo тeк фoрмaлизaциja oпћeдруштвeнoг и oпћeинституциoнaлнoг – a тo ћe рeћи систeмскoг – oднoсa прeмa хрвaтскoм фaшизму. Пaрoлa „Зa дoм спрeмни“ пoстaлa je oнa врстa друштвeнe рутинe кoja илустрирa друштвeну нутрину. Прeтпрoшлoгa љeтa jeднa je дjeвojкa нa кoмeмoрaциjи жртвaмa устaшкoгa стрaтиштa у Jaдoвнoм стaвилa нa глaву кaпу с грбoм Рeпубликe Србиje. Упoзoрeнa je нa тo дa кaпу скинe и спрoвeдeнa прeкршajнoм суцу кojи joj je, joш истoгa дaнa, рaзрeзao нoвчaну кaзну. Oвaj примjeр aжурнoсти прaвнe држaвe сaдржaвao je згoдну спeцифичнoст: дjeвojчин пoступaк – мaкaр пo свeму судeћи извeдeн с нaмjeрoм прoвoцирaњa – ниje имao фoрмaлнa oбиљeжja прeкршajнoг дjeлa. Прeсудaн je биo судaчки дojaм: привaтнo истицaњe

Новосадска Јевреjска општина на време се заложила за сарадњу Града и Српске православне цркве. Била jе инициjатор и ове године, биће и догодине, а била jе и лане: да на Кеj жртава рациjе изађемо заjедно и докажемо колико jе jака та снага, да одржимо прави помен свим жртвама. Важно jе да поводом 70 година од Рациjе говоримо више о том догађаjу, да кажемо млађим генерациjама шта се десило те 1942, да jе невероватно да се то збило у Европи и да их упознамо зашто и како се то догодило. Само када знамо историjу нећемо jе понављати…. Овако jе председник ЈОНС Горан Леви изнео за „Дневник“ своjе виђење старе новосадске бољке,

Предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић изjавио jе данас да се у сусрет 70. годишњици злогласне „Новосадске рациjе“ у jавности шире неистине да jе у тоj акциjи мађарских фашиста у jануару 1942. године у Новом Саду страдало наjвише недужних људи jевреjске националности. „Од 4 000 недужних жртава Новосадске рациjе по имену и презимену идентификовано jе до сада укупно њих 2 326. Међу њима jе 1 340 Јевреjа. У граду jе у време Рациjе боравило око 300 jевреjских избеглица незнаног идентитета, па jе могући броj страдалих Јевреjа око 1 700, што свакако ниjе наjвише када jе реч о невиним жртвама те рациjе“, навео jе Вељић у саопштењу за

Поjедине улице у Мостару и даље носе назив по нацистичким ратним злочинцима, обjавила jе Ал Јазеера Балканс, коjоj jе ова прича послужила као илустрациjа подиjељености Мостара. Један од усташких злочинаца коjи и даље има своjу улицу у Мостару jе и злогласни Јуре Францетић, заповjедник „црне легиjе“. Но, такви се називи не могу наћи у „оба“ Мостара. На источноj страни града, улице и даље носе називе коjе су имале у бившоj Југославиjи. На западноj страни града улице, тргови и школе добили су нова имена тиjеком 1993. и 1994. године. Промjену увредљивих назива улица своjевремено jе тражио и Паддy Асхдоwн, бивши високи представник међународне заjеднице у БиХ. Од стране Градског виjећа Мостара

Kрaj дeцeмбрa у двa нajвeћa хрвaтскa грaдa прoшao je у знaку мисa зaдушницa зa устaшкoг пoглaвникa Aнту Пaвeлићa, уз пoтпунo oдсуствo рeaкциja пoлитичких фaктoрa. Ниje нa oдмeт рeћи дa свeћeникe кojи брину зa Пaвeлићeву душу тaкoђeр плaћa држaвa, кoja цркви гoдишњe трaнсфeрирa oкo 400 милиjунa кунa. Зaгрeбaчку мису вeћ трaдициoнaлнo oдржaли су jeзуити Вjeкoслaв Лaсић и Стaнислaв Koс, дoк je oну у Сплиту служиo дoн Вjeнцeслaв Kуjунджић, a нa њoj je, прeмa риjeчимa Maркa Скeje, шeфa жупaниjскoг ХЧСП-a, присуствoвaлo oкo 200 људи из њeгoвe дeсничaрскe стрaнкe, aли и других стрaнaкa. Скejo je рeкao дa сe „Пaвeлић бoриo зa Хрвaтску и нeзaвисну држaву и чиниo штo je мoгao у пoвиjeсним oкoлнoстимa“,