Мемориjални центар Градина 22.04.2012, без обзира на тмуран и  кишан дана одисао jе атмосвером  узвишеног  сjећања са  пуно пиjетета  према невино страдалим жртвама  од безбожничких руку хрватског  усташког терора, фашистичке тзв. Неовисне Државе Хрватске. Тешко jе рећи да jе то био изрод хрватског народа  коjи jе у страху над властитом судбином био присиљен да на териториjу Хрватске и Босне и Херцеговине буде свjедок стравични бестиjални злоцина хрватских усташа –фашиста коjи према медицинским параметрима практично граниче са патологиjом људском ума, jер тешко jе обjашњиво да неко послиjе  крвавих клања и  свирепих убиjања  невиних људи, жена и дjеце  само зато  што су били друге вjере, нациjе или у мањем случаjу  антифашити истог

Предсjедник Извршног одбора Удружења „Јасеновац – Доња Градина“ Владимир Лукић сматра да су нетачни и штетни подаци вишег кустоса Музеjа жртава геноцида у Београду Драгана Цветковића коjи процjењуjе да jе у Јасеновцу страдало између 122.000 и 130.000 људи, од коjих су 63 одсто били Срби. „Једино су тачни и прихватљиви подаци о 700.000 убиjених Срба, 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома у комплексу логора `Јасеновац` и `Доња Градина`, коjи су наведени у Декларациjи о геноциду почињеном над Србима, Јевреjима и Ромима у Другом свjетском рату у НДХ“, истакао jе Лукић Срни. Лукић jе подсjетио да су Удружење „Јасеновац – Доња Градина“, Међународна комисиjа за утврђивање истине о Јасеновцу и Међународна конференциjа

Историчар Драган Цветковић, виши кустос Музеjа жртава геноцида у Београду, каже за “Блиц” да jе питање Јасеновца истражено што се тиче чињеница и “да ту мање-више нема непознаница, али да се поставља питање интерпретациjа тих чињеница”. – Интерпретациjа тих чињеница jе последица личне одговорности или неодговорности поjединаца, па и историчара међу њима. Оно што jе неспорно jе да jе то свакако наjвећи и наjбруталниjи логор у jугоисточноj Европи, те jе као такав постао парадигма страдања у Југославиjи – обjашњава историчар Цветковић. Он подсећа да jе обjављено преко 3.000 наслова, од коjих се у значаjном броjу обрађуjе и питање пробоjа, када су се сами логораши ослободили. Пробоj се обележава сваке године

Виши кустос Музеjа жртава геноцида у Београду историчар Драган Цветковић процjењуjе да jе у Јасеновцу страдало између 122.000 и 130.000 људи, од коjих су 63 одсто били Срби. Цветковић jе указао на то да се Јасеновац поистовjећуjе са укупним страдањем Срба у НДХ, али у њему jе живот изгубило свега 23 одсто свих српских цивила, односно 30 одсто у свим логорима заjедно. Осталих 70 одсто српских цивила убиjених у НДХ страдало jе на разним стратиштима, наjчешће у селима у коjима су живjели или у непосредноj близини. Цветковић jе навео да jе питање Јасеновца истражено што се тиче чињеница и да „ту мање-више нема непознаница, али да се поставља питање интерпретациjа

Предсjедник Европског савjета Рома при Савjету Европе Рудко Кавчински рекао jе данас да jе Јасеновац био наjвећи логор смрти у Европи и да никада неће бити заборављен. Обраћаjући се присутнима на комеморативном скупу поводом обиљежавања Дана сjећања на жртве усташког злочина геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту Доњоj Градини, Кавчински jе рекао да jе овим логором смрти управљао усташки режим, коjи jе између 1941. и 1945. године убио на стотине хиљада Срба, Рома и других. „То ниjе био само логор смрти, већ и фабрика сапуна прављених од људи. Усташе су са убиjањем почеле одмах чим су дошле на власт, а чак су и католички свештеници били дио

Постављањем мермерне плоче страдалим жртвама jе озваничен почетак радова на реализациjи програма уређења Спомен подручjа Доња Градина. Шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне рекао jе да ова плоча неће бити плоча заборава и да ће учинити све да жртве никада не буду заборављене. „На младе треба да пренесемо сазнање о томе шта се десило и то ћемо урадити у школама у сарадњи са Израелом. Израел jе гаранциjа jевреjском народу да се никада више холокауст неће вратити“, рекао jе Ливне обраћаjући се присутнима на комеморативном скупу поводом обиљежавања Дана сjећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и наjвећем стратишу Доња Градина. Он jе додао да

Хрватски државни врх поручио jе на комеморациjи у Спомен-подручjу Јасеновац да се злочини у овом усташком концентрационом логору коjи су чињени у име нациjе не смиjу заборавити и негирати и да у Хрватскоj више никада неће проћи фашистичке идеjе. Премиjер Зоран Милановић изjавио jе да се Јасеновац разликуjе од других мjеста у Хрватскоj по томе што се злочини овдjе нису догодили на мах, нити као изливи тренутне мржње, већ су били плански и системски процес коjи jе траjао скоро четири године. Обраћаjући се присутнима на комеморативном скупу поводом 67 година од пробоjа логораша из концентрационог логора Јасеновац, Милановић jе рекао да главни задатак оваквих скупова ниjе држање политичких говора, већ

Prof. Srboljub Zivanovic April 30th, 2012 at 7PM Elite Banquet Hall 1118 Finch Ave West, Unit 2, Toronto, ON Jasenovac Death Camps: Nazi Holocaust Era in Croatia Prof. Srboljub Zivanovic April 30th, 2012 at 7PM Elite Banquet Hall 1118 Finch Ave West, Unit 2, Toronto, ON Between 1941-1945, over 700 000 Jews, Roma and Serbs were brutally killed in the Nazi Croatia, most of them in Jasenovac, a complex of five concentration camps spreading over 240km2. The scope of these crimes has remained hidden for years. Prof. Zivanovic participated in the first exhumation at the site of Jasenovac in 1964 and dedicated his career to discovering the truth about holocaust

Једна од заточеница логора Јасеновац, 84-годишња Миља Каурин из села Мурати преминула jе у недjељу, 15.априла , на Васкрс. Миљу Каурин су заjедно са 14 чланова њене породице одвели у логор Јасеновац. Усташе су ликвидирале деветоро, а преживjело jе петоро укућана, међу њима и тринаестогодишња дjевоjчица Миља. Она jе у логору ослиjепљена принудним гледањем у љетње сунце. Пакао кроз коjи jе у усташком концентрационом логору Јасеновац, прошла Миља Каурин, чиjи jе живот био заточен у вjечиту таму, преточио jе у документарни филм „Сунце и жице“, аутор и редитељ Симо Брдар. “Тукли су ме и терали да дању гледам у сунце, ноћима у ватру, па, на кишу. Тако су ми у „Јасеновцу“ исцуриле очи,” казивала jе

Поводом парастоса жртвама усташког геноцида у jасеновачком логору у Доњоj Градини у недjељу, 22. априла, биће организован бесплатан превоз аутобусима за Доњу Градину, саопштено jе из Административне службе града Бањалука. Полазак аутобуса са старе аутобуске станице из Видовданске улице предвиђен jе тог дана у осам часова. Аутобуси ће по завршетку парастоса вратити путнике на полазне станице. У Доњоj Градини и Јасеновцу страдало jе више од 800.000 невиних жртава, односно више од 700.000 Срба, више од 23.000 Јевреjа и 80.000 Рома. Градина jе читаво вриjеме постоjања логора Јасеновац улазила у његов састав, као мjесто ликвидациjа жртава, гдjе су усташе проводиле геноцид над Србима, Јевреjима и Ромима. Логор у Доњоj Градини формиран