Изjава римокатоличког свештеника и хрватског историчара Стjепана Разума да у концентрационом логору Јасеновац ниjе било геноцида изазвала jе недавно бурне реакциjе. Наиме, шеф надбискупског архива, коjи jе део Хрватског државног архива, Стjепан Разум jе 9. августа у интервjуу задарском „Хрватском листу“ рекао да су страдања Срба, Јевреjа, Рома и припадника других нациjа и националности преувеличана и да представљаjу „српски мит“. Председник Израелске културне заjеднице аустриjских Јевреjа Оскар Доjч оштро jе осудио нови у низу покушаjа порицања холокауста. „Хрватска ниjе jедина европска држава у коjоj jе евидентан наставак монструозне праксе да се у складу са популистичким потребама доводи у питање постоjање наjjезивиjег геноцида у историjи човечанства“, рекао jе он за „Политику“.

Пет људских лобања и посмртни остаци тридесетак жена пронађени су у петак у селу Бистрица код Градишке. Претпоставља се да jе реч о цивилима и jасеновачким заробљеницима коjи су убиjени у Другом светском рату. Масовну гробницу, у коjу jе бачено око 30 жена са подручjа општине Градишке, у петак по подне пронашао jе Душко Батић из Бистрице. Он jе самоинициjативно почео да копа и тражи гробницу за коjу се, како тврди, знало 70 година. Сам копао – У тоj гробници лежи око 30 жена коjе су усташе побиле током Другог светског рата. Реч jе о заробљеницама jасеновачког логора коjе су за време рата довођене у Бистрицу да раде на пољима и њивама и производе храну

Дугометражни документарни филм „Правда за Јасеновац“, чиjе jе снимање у току, историjски jе подвиг редитеља Спасоjа Јовановића из Београда и Србољуба Живановића, иначе антрополога и палеопатолога, академика три академиjе наука (српске, руске и британске), професора и доктора наука из Лондона. Вођени патриотизмом и правдољубивошћу њих двоjица са тимом сарадника не одустаjу од посла и поред беспарице коjа прети да заустави проjекат. Да ли и на коjи начин очекуjете помоћ од диjаспоре? – Ми покушавамо да се обратимо и нашим исељеницима. Жеља нам jе да нас наше расеjање у европским и прекоморским земљама прихвати и помогне да проjекат завршимо. Да се, кад филм буде завршен, обелодани пуна истина о страдањима у Јасеновцу и документовано прикаже ко

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да jе од великог значаjа да се обави квалитетан попис жртава у Другом свjетском рату и протеклом рату у БиХ, како би се избjегле манипулациjе броjем страдалих. „Свjедоци смо манипулациjе броjем жртава у Другом свjетском рату, посебно у Јасеновцу и Доњоj Градини, а jедан од разлога за то jесте што бивша СФРЈ ниjе обавила квалитетан попис жртава“, рекао jе Срни Велимировић, коментаришући у посљедње вриjеме учестало минимизирање броjа jасеновачких жртава. Према његовим риjечима, некадашњи хрватски предсjедник Фрањо Туђман jош за вриjеме док се бавио науком предњачио jе у манипулациjи броjем jасеновачких жртава са политичком позадином. Велимировић jе истакао да и

На ромском гробљу у Уштици, на подручjу општине Јасеновац, данас ће први пут у Хрватскоj бити обиљежен Међународни дан сjећања на ромске жртве холокауста. Комеморациjа свим жртвама почиње у 10.00 часова. Предсjедник Организационог одбора и саборски посланик Вељко Каjтази напомиње да се оваj дан обиљежава у броjним европским државама, преносе хрватски медиjи. Tоком jула 1942. године сви Роми на подручjу НДХ депортовани су у усташки логор Јасеновац. За разлику од већине других затвореника овог концентрационог логора, они по доласку нису били идентиФиковани по имену, него по броjу вагона коjим су довезени. Тачан броj убиjених Рома у Јасеновцу немогуће jе утврдити, jер ниjе вођена евиденциjа о затвореним припадницима ове мањине, а

Бањалука – “Тополи ужаса” на мjесту гдjе се Уна улива у Саву, природном споменику коjи своjим постоjањем свjедочи о стравичним усташким злочинима, стручњаци Републичког завода за заштиту културно-историjског и природног насљеђа, са рестауратором и конзерватором Милицом Котур на челу, удахнули су нови живот. Милица Котур каже за “Глас Српске” да су радови били изузетно захтjевни, али рад на jедном оваквом проjекту има вишеструки значаj. – На овом “горостасу” од дрвета, коjе jе било на отвореном простору, примиjенили смо потпуно нове методе, jер се до сада нисмо срели са сличним проjектима у нашем раду. Рестаурациjа се ниjе односила само на дрво као дрво, jер оно има посебно историjско сjећање, коjе на