У oргaнизaциjи Жупaниjскoг виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Kaрлoвaчкe жупaниje и удружeњa aнтифaшистa грaдa Kaрлoвцa и Kaрлoвaчкe жупaниje, у Гoрњoj Tрeбињи пoрeд Kaрлoвцa oбиљeжeнa je 71. гoдишњицa стрaдaњa 220 цивилa с пoдручja нeкaдaшњe oпћинe Скaкaвaц. Њих су убили устaшe нa прaвoслaвни Бaдњaк и Бoжић 1942. гoдинe. Oвaj злoчин дoгoдиo сe сaмo двa тjeднa нaкoн мaсoвнoг пoгрoмa вишe oд 1500 људи из Пркoсa Лaсињскoг и oкoлних српских сeлa. Tим oкрутним злoчинимa хтиo сe сприjeчити устaнaк српскoг нaрoдa oвoг диjeлa Koрдунa, нo пoстигнут je упрaвo супрoтни eфeкт. – Умjeстo дa сe вeсeлe Бoжићу, oни су oдвeдeни вeзaних руку у шуму Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe и у њимa су пoклaни и зaкoпaни у

У организациjи Виjећа српске националне мањине општине Воћин у Хрватскоj, сутра ће бити обиљежена 71. годишњица страдања 350 српских цивила из села Јоргићи, Зубићи, Добрићи, Кометник и Секулинци, коjе су усташе убиле 14. jануара 1942. године. Риjеч jе о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акциjе на Папуку. Два дана раниjе у борби између партизанске чете и усташке jединице погинула су петорица усташа, а двоjица су рањена, од коjих jе jедан касниjе умро. Партизани су се повукли према Папуку, а усташе су се вратиле у Воћин и сачекале поjачање из Осиjека, Белишћа и Вировитице. Око 300 усташа и домобрана 13. jануара почело jе пљачкати и палити куће.

Дана 21. децембра 2012. године, поводом 71-годишњице од мученичког страдања православних Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан jе годишњи молитвени помен за све невино пострадале у току крваве усташке акциjе спроведене на овим просторима. У току злочиначког чина одиграног 21. децембра 1941. године, када jе страдало 1087-оро невиних стараца и жена, на наjмонструозниjи начин беше убиjено и 359-оро деце коjа своjе страдање и своjу кончину нађоше у овом крвавом пиру. Учинивши злочин ни по чему мањи од оних коjе учинише њихови истомишљеници у коларићкоj и глинскоj цркви, Јадовну и Јасеновцу, показаше мучитељи овим чином своjе обезбожено лице и своj наjдубљи духовни и морални пад. У току обраћања окупљеном верном

У селу Кукуњевац, код Липика, у Хрватскоj сутра ће бити одржан комеморативни скуп и служен парастос за жртве усташког терора коjе су страдале у самом Кукуњевцу и онима коjи су неповратно одведени у Јасеновац у октобру 1942. године, гдjе им се губи сваки траг. Замjеник предсjедника Српског народног виjећа /СНВ/ Саша Милошевић ће том приликом открити шест обновљених плоча са 800 уклесаних имена жртава, саопштено jе Срни из СНВ-а. Спомен-плоче су уништене у посљедњем рату, а обновљене су без подршке Владе Републике Хрватске. Парастос и комеморативни скуп, коjи почиње у 11.00 часова, организуjу Виjеће српске националне мањине града Липика и Мjесни одбор Кукуњевац. На дан формирања 12. славонске пролетерске бригаде,

Предсjедник Србиjе Томислав Николић положио jе данас виjенац у Спомен-парку Шумарице у Крагуjевцу, поводом обиљежавања Дана сjећања на српске жртве у Другом свjетском рату. Молебан jе служио Његово преосвештенство владика шумадиjски Јован са свештенством. Виjенце испред споменика „Пет до три“ у Шумарицама, гдjе су њемачки нацисти приjе 71 годину стриjељали 2.792 цивила, положили су представници Владе и Скупштине Србиjе, дипломатског кора, међу коjима су били амбасадори Њемачке, Палестине, Словачке и Бjелорусиjе, као и представници градова-побратима Крагуjевца и локалне самоуправе. Предсjедник Томислав Николић jе поручио да су овакви датуми опомена за све. „Мислим да jе ово добра опомена за све и мислим да jе добро што jе овде био и његова екселенциjа

У организaциjи  „Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата од 1941. до 1945. године Велико Паланчиште“ jуче jе у Малом  Паланчишту код Приjедора, у Храму Успења  Пресвете Богородице служен парастос невиним жртвама усташких покоља  из окотбра 1942. године.  70 година послиjе окупљени потомци и поштоваоци жртава поручили су нам да мjеста забораву нема.  „Никада се ово мjесто, гдjе jе злочиначка усташка  рука  поклала старе, немоћне, жене и дjецу, ниjе опоравило  од тог монструозног злочина. Наша jе дужност да се сваке године окупимо овдjе, у овом Храму коjи jе подиjелио судбину свог народа и био уништен од  те исте руке  1942. године, да се молитвено сjетимо жртава. Такође, нажалост, морам рећи да